Savremena Istorija

Narodni poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić predao je 2. marta Parlamentu PREDLOG DEKLARACIJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O OSUDI ZLOČINA TOTALITARNOG KOMUNISTIČKOG REŽIMA POČINJENIH POSLE 12. SEPTEMBRA 1944. GODINE. Čotrić je izrazio uverenje da će dokument uskoro biti na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije i da će biti podržan glasovima ubedljive većine narodnih poslanika. Deklaracija se temelji na Ustavu Republike Srbije, Rezoluciji 1481 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o Potrebi za međunarodnom osudom zločina totalitarnih komunističkih režima od 26. januara 2006. godine i Praškoj deklaraciji iz 2008. godine.

„Ustaški tenkovi i čitava njihova navala na selo Razboj je završena pobjedom naših snaga na čelu sa vojvodom Pavlom,“ objašnjava nam ujak Milan. „To je bila nadčovječna borba, borba Davida i Golijata, borba srpskih junačkih prsiju uz pomoć nešto malo lakog naoružanja i ručnih bombi sa kojima su živi junaci skakali na ustaške tenkove. Bio sam sa Vojvodom i majorom Ostojićem kada su, zbog ozbiljnosti situacije i tenkovske navale, njih dvojica odlučili da lično povedu izabrane na tenkove. Ustali smo svi u štabu protivu te Vojvodine odluke da njih dvojica idu na tenkove. Ali nije pomoglo ništa. Vojvoda Pavle je rekao: ’To je poslednje što mogu da uradim za spas svog naroda. Ako poginem, ostavljam vam u amanet da se narod, ranjenici, tifusari, sveštenstvo i Nacionalni komitet moraju čuvati do poslednjeg vojnika mog odreda‘. Poslije ovih riječi nije bilo nijednog vojnika koji nije glasno i uzvišeno povikao: ’Svi na tenkove, svi u smrt za naš narod‘.

Zašto se Drugi svetski rat u Evropi, a najpre na Balkanu, nije završio do kraja 1943, ili 1944. godine, kako je predviđao britanski premijer, i ministar odbrane, Vinston Čerčil, i kako je nalagala strategija i operacijski razvoj sukobljenih vojski? Posle zaustavljanja ofnazivnih snaga Vermahta u operaciji “Barbarosa” ispred Moskve krajem 1941. godine, britanski premijer Čerčil procenjivao je dužinu trajanja rata. Krajem decembra te iste godine govorio je: “Možemo se nadati da ćemo, čak i ako ranije ne dođe ni do kakvog nemačkog sloma, dobiti rat krajem 1943, ili 1944. godine. Možda bi bilo korisno da sad objavimo svoju nameru da 1943. godine pošaljemo oslobodilačke armije u Evropu. To bi pružilo nadu podjarmljenim narodima i sprečilo bilo kakvu pogodbu između njih i nemačkih zavojevača”. (V. Čerčil, Drugi svetski rat, t. 3, str. 606)

Na današnji dan 1934. godine Ubijen je kralj Aleksandar I Karađorđević - Kralj Ujedinitelj. Od 1921. do 1929. vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. do 1934. Jugoslavije. Atentat u Marselju, u kojem je ubijen i šef francuske diplomatije Luj Bartu, organizovali su hrvatski teroristi - ustaše, uz podršku Musolinijeve Italije. Dalja pozadina nije nikada rasvetljena, postoji nekoliko oprečnih teza. Pasoš pronađen kod ubice izdat na ime Petra Kelemana, bio je čehoslovački. Aleksandar se školovao u Švajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji Sen-Sir. Postao je prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. kao regent vladao je Srbijom u ime bolesnog oca kralja Petra I. Bio je na čelu Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca 6. novembra 1921. nakon smrti kralja Petra I. http://www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-u-marselju-ubijen-kralj-aleksandar-i-karadjordjevic.html Iz memoara Petra II Karadjordjevica...