Savremena Istorija

К Историјска студија "Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 - У свјетлу њемачких докумената" историчара Предрага Остојића још један је у...

Od Kneževa ja sam, moje selo zove se Ćukovac, Banjalučki srez. Rođena na Miholjdan, 12. oktobra 1936. godine. I, do sedam dana, dijete se nosi znamenovati, ja sam dobila znamenovano ime Rosa. Pa na kršćenju da dobijem svoje pravo ime Miljka ili Mioljka. Sveštenik nije dozvolio, rekao je - nek ostane ime Rosa, kakvo je na znamenju dobila. Moji su roditelji bili seljaci. Naša je škola i crkva zapaljena na početku Drugog svetskog rata, 1941. godine. Ustaše su zapalile, katolici, nije vojska, došli sa Visovića, sa Komina, kotorvaroški, oni su došli i zapalili crkvu i školu. Naša su sela potpuno čista srpska, ona su kao jedna velika Srbija. Da li smo uspeli da se odbranimo? U moje selo Ćukovac nikad nisu ustaše ušle, nikad. Ali tu je bila cesta iz Kotorvaroši za nekadašnji Skendervakuf, sada Kneževo, a Visovići su blizu, sigurno nema više od četiri kilometra. Oni su tu došli, gde su upali oni su zla činili. A naše je selo uz cestu blizu. Niko od ustaša nije došao, nego su samo dve vojske - dolazili četnici i partizani, kad se rastali. Ustaše nije vodio put na ovu stranu.

Da li će Srbija slediti primer Hrvatske i procesuirati zločine komunista. U Srbiji je posle rata ubijeno najmanje 53.000 ljudi iz ideoloških razloga, a niko nije odgovarao? Otkrivanje masovne grobnice kod Zmijanca Državno tužilaštvo u Hrvatskoj podiglo je pre nekoliko dana optužnicu protiv Josipa Boljkovca zbog zločina počinjenih neposredno posle Drugog svetskog rata. On je optužen da je učestvovao u privođenju civila osumnjičenih za saradnju sa ustaškim vlastima, od 7. maja do sredine juna 1945, sa područja Duge Rese i okolnih mesta, u podrume Komisije Ozne u Karlovcu. Za 20 osoba zna se da su bile mučene i ubijene, a jedan muškarac je na mestu ubijen jer se protivio hapšenju. Boljkovac danas ima 93 godine. Da li su slične optužnice moguće i potrebne danas u Srbiji? Jer, državna Komisija za otkrivanje masovnih tajnih grobnica poimence je popisala oko 53.000 ideoloških protivnika komunista, ubijenih što u logorima, što bez suđenja, što pred prekim sudom, neposredno po oslobođenju, 1945. godine. Otkriveno je i 211 masovnih grobnica, od kojih su do sada ekshumirane samo tri.

Napadom Nemačke na Poljsku pre 75 godina 1. septembra 1939, započeo je Drugi svetski rat. Bitka za Poljsku ( plan "Vajs" ) U toku noći između 31. avgusta i 1. septembra grupa Nemaca obučenih u poljske uniforme je napala nemačku radio stanicu Glajvic. Nemačka vlada je lažno optužila Poljake da su ovo uradili njihovi vojnici, pa je ovu provokaciju iskoristila kao povid za napad na Poljsku. Nemci su svojim planom "Weiss" ( "Vajs" - beli ) predvideli koncentričnu ofanzivu glavnim snagama iz Istočne Pruske i Šlezije da bi prvo okružili i uništili glavne poljske snage zapadno od Visle. U drugoj etapi je predvidjeno da se velika klešta spoje istočno od Buga i da se tu unušte preostale poljske snage. Za izvođenje ovog napada, Nemačka je pripremila oko 2 miliona vojnika ( svrstanih u oko 60 divizija ), preko 2.000 aviona, oko 2.500 tenkova i 25 ratnih brodova.