Tokom Drugog svetskog rata oko 250 000 vojnika Jugoslovenske kraljevske vojske, najvećim delom Srba, bilo je zarobljeno u logorima Trećeg rajha. Jedan od njih se nalazio se u Osnabriku. „Oflag VI/C“ je bio prisilni dom za oko 6000 srpskih oficira. Živeli su u veoma teškim uslovima, a nesreću je pogoršalo i bombardovanje britanske avijacije 1944. godine. Njihovo ponašanje tokom zarobljeništva inspirisalo je Fridriha Grisendorfa da održi svoju besedu.
Mi smo ih ranije samo donekle poznavali. Ali smo, isto tako, znali šta smo činili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo stotine Srba koji su branili zemlju; za jednog ubijenog našeg vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora – nasilnika. Pa, ne samo da smo to činili, nego smo blagonaklono gledali kako su na Srbe tamo pucali sa sviju strana.
Znali smo da se ovde, među nam, nalazi pet hiljada oficira Srba koji su nekada predstavljali društvenu snagu u svojoj zemlji, a sada su ličili na žive kosture, iznemogli i malaksali od gladi. Znali smo da kod Srba tinja verovanje: Ko se ne osveti, taj se ne posveti. I mi smo se, zaista, plašili osvete tih srpskih mučenika. Bojali smo se da će oni, po našoj kapitulaciji, raditi ono što smo mi sa njima činili. Zamišljali smo jasno tu tragediju i već videli našu decu kako plivaju kanalizacijom ili se peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje naših ljudi, silovanje, rušenje i razaranje naših domova!
Međutim, kako je bilo?
Kad su pukle zarobljeničke žice i kad se pet hiljada živih kostura srpskih našlo u našoj sredini, ti kosturi su milovali našu decu i davali im bombone! Razgovarali su sa nama. Srbi su, dakle, milovali decu onih koji su njihovu otadžbinu u crno zavili!
Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik; tek sada shvatamo zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtnoj postelji bila “Srbija”!
Ta pobeda Srba je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi, odnegovani u njihovom svetosavskom duhu i junačkim epskim pesmama koje je naš Gete tako voleo…
Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi, i Srbima koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.
http://akademskikrug.rs/poslednja-beseda-nemackog-pastora/
