На пропланцима планине Варде у месту Горњи Раванци 30. септембра освештано је спомен обележје посвећено генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, министру војном, начелнику штаба Врховне кооманде и припадницима Југословенске краљевске војске у Отаџбини који су 5. октобра 1943. године у присуству већег броја припадника англо-америчке војне мисије у неустрашивом јуришу ослободили Вишеград и том приликом потпуно уништили немачко-усташки гарнизон из састава 369. легионарске – „Вражије“ дивизије.
Овим нападом непосредно је командовао мајор Захарије Остојић, командант Истуреног дела штаба Врховне команде за Источну Босну, који је тежиште операције пренео на Вишеградску бригаду ЈВуО под командом капетана Драгише Васиљевића и бригаду „Летећа Босна“, специјалну јединицу, команде Источне Босне, којом је командовао капетан Петар Јосић,
Спомен обележје подигли су чланови Равногорског покрета из Вишеграда и Бијелог Брда (општина Рудо), поштујући успомену на своје славне претке. Чин освештања обавио је игуман манастира Св. Николаја архимандрит Јован Гардовић.
ОБИЉЕЖЈЕ НА РАВАНЦИМА
Požar u konaku manastira Sv. Nikolaja u Draževini
Višegrad – Dobrunska Rijeka
U požaru, koji je izbio u nedelju veče, 19. avgusta, u potpunosti je izgorio treći sprat konaka manastira Svetog oca Nikolaja u Dobrunskoj Rijeci kod Višegrada.
Po riječima monaha i brojnih vjernika požar se pojavio na dijelu krovne kontrukcije i ubrzo proširio na cijelo potkrovlje. Oni su vatru pokušali lokalizova, a potom su pristigle vatrogasne ekipe iz Višegrada i Rudog koje su efikasnom akcijom spriječile širenje požara na donje spratove.
Zahvaljujući usapješnoj intervenciji vatrogasaca spašena je vrijedna arhiva Izdavačke kuće “Dabar“, Mitropolije dabrobosanske, te časopisa „Dabar“ i Soko“.
Po riječima arhimandrita Jovana Gardovića, igumana manastira, nakon požara u nedelju veče obišao ih je načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević, koji je obećao širu i koordiniranu pomoć kako bi se interventno sanirala šteta od požara.
Gardović je dodao da je već u ponedeljak prtistigla mehanizacija i radnici višegradskih firmi koji su započeli uklanjanje preostale krovne konstrukcije, kako bi se što prije organizovalo pokrivanje konaka.
Monah Gavrilo Đurić podsjeća da su, ipak, na trećem spratu izgorjele vrijedne knjige manastirske biblioteke.
Nakon obavljernog uviđaja biće poznati uzroci požara i visina pričinjene štete, koja je nesumnjivo velika.
Pored pomoći višegradskih firmi pomoć u saniranju požara najavili su i brojni vjernici iz Višegrada, Rudog, Priboja, Mokre Gore i drugih mjesta Republike Srpske i Srbije.
Pomozite u obnovi konaka Manastira Svetog Nikolaja u Draževini.
ŽIRO RAČUN – 562-00680-841467-50
NLB Banka a.d. Banja Luka
http://www.visegrad24.info/stradala-manastirska-arhiva/
Парастос и промоција књиге у цркви Св. Николе на Жлијебима у организацији друштва Српски Соко из Херцег Новог
У цркви Св. Николе на Жлијебима код Херцег Новог у уторак 17. јула у организацији друштва Српски Соко из Херцег Новог служен је помен -парастос руској царској породици Романов, која је у Царском Селу пре 100 година брутално убијена од стране припадника Лењинове бољшевичке партије и армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, који је пре 72. године убијен од стране титоистичке комунистичке власти.
После парастоса који су служили свештеници Српске православне цркве представљена је нова књига историчара Небојше Раша, херцегновског хроничара, под насловом “Русија и Бока 1697 – 1918”.
Уручена награда “Драгиша Кашиковић”
Награда “Драгиша Кашиковић” Издавачке куће “Српска реч” уручена је 19. јуна у просторијама Удружења књижевника Србије, по 24. пут добитницима у областима (наука, новинарство и афористика), којима се бавио стваралац чије име признање носи. Једна од добитница је и уредница интернет портала Александра Ребић из САД.
Овогодишњи лауреати су:
– проф. др Зоран Драгишић, редовни професор Факултета за безбедност у Београду – за научну делатност, унапређење система безбедности у Србији и допринос европским интеграцијама наше земље;
– уредница интернет портала Александра Ребић из САД – за информисање америчке јавности и српске дијаспоре о догађајима у Србији и региону и едукацију о улози српског народа у историјским догађајима;
– Аркадиј Давидович из Русије – за више од двадесет објављених књига афоризама и преко седамдесет хиљада написаних мисли, од којих су многе преведене на тридесетак страних језика, укључујући и српски у књизи изабраних афоризама „Аркаде духа”
– Раде Ђерговић – за педесет година рада на пољу хумора и сатире, током којих је објавио десетак књига и постао један од најредовнијих и најпродуктивнијих сарадника великог броја радио станица, новина и часописа у Србији региону, укључујући и медије намењене најмлађима.
SUSRET SA ISTORIJOM: Zašto je Draža popularniji od maršala Tita / “Novosti” June 3, 2018
Četnički general “uzdrmao” poziciju partizanskog komandanta; Otvaranje arhiva i otkrivanje novih činjenica promenili sliku o prošlosti.
PRVI NAPALI NEMCE
OTKRIVRENO je da je četnički prepad na Nemce kod sela Ljuljak ključni dokaz da je Mihailović prvi započeo oružane sukobe s Nemcima, a ne pripadnici Titovog pokreta. “Danas je sasvim izvesno da je 28. maja 1941. kod ovog sela napadnuta nemačka motorizovana kolona i da su se nedeljama posle toga mogli videti ostaci spaljenih kamiona u jarku kraj puta…” – napisao je o tom ratnom događaju Vasa Kazimirović.
_________________________________
SVAĐA ZBOG SOVJETSKIH RUBALJA
PRILIKOM susreta Tita i Draže na Ravnoj gori dogovoreno je da se oružane akcije koordiniraju, da se ratni plen deli, da se Mihailovićevom štabu isporuči iz fabrike oružja u Užicu 1.200 pušaka i izvesna novčana sredstva. Zauzvrat, Mihailović je Titu obećao da će s njim podeliti šta god padobranom stigne od Britanaca. Mnogo godina kasnije, ispostaviće se da su ta “izvesna novčana sredstva”, možda, postala kamen spoticanja u postizanju konkretnijeg dogovora o saradnji. Kad su u jesen 1941. partizani i četnici zajedno oslobodili Užice, pripadnici Titovog pokreta prvi su ušli u užički trezor Narodne banke Jugoslavije, u kojem su pronašli ogromnu svotu novca – više od 45 miliona sovjetskih rubalja. Četnici su insistirali na primeni sklopljenog sporazuma o ravnomernoj deobi ratnog plena. Međutim, Tito za to više nije hteo da čuje, već je Mihailoviću ponudio samo petinu zaplenjenog novca.
“Први пут од 1945! Српска војска у званичној посети Равној Гори одаје пошту и салутира испред споменика армијског ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.” 2018
“Први пут од 1945!
Српска војска у званичној посети Равној Гори одаје пошту и салутира испред споменика армијског ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.”
http://www.generalmihailovich.com/2018/05/1945.html
Kraj aprilskog rata 1941. – Na današnji dan
Zgrada Češkog poslanstva -Beograd, 17 april 1941. 21 čas.
Može biti, I ima, spora oko tumačenja potpisanog akta, kojim je okončana agonija kratkotrajnog aprilskog rata 1941. godine, ali spora nema kada su u pitanju posledice jedne, možemo slobodno reći “avanture” iz koje će se izroditi najveća katastrofa u istoriji srpskog naroda sa području Kraljevine Jugoslavije.
Dileme, ali I različita tumačenja se vezuju za imena ovlaštenih osoba od strane novoimenovanog načelnika Vrhovne komande KV armijskog generala Danila Kalafatovića , bivšeg ministra spoljnih poslova u Vladi Dragiše Cvetkovića, Aleksandra Cincar Markovića i generala Radivoja Jankovića I njihovih ovlaštenja u vezi potisa samog akta.
Da li su oni već bili ratni zarobljenici s obzirom da su Beograd došli njemačkim vojnim avionom iz Sarajeva, koje je bilo već okupirano od strane njemačkog Vermahta? Da li su imali ovlaštenja za potpis bezuslovne kapitulacije ili časnog mira? Da li su njihovi potpisi važeći i kakve su pravne posledice tog čina dileme su za malo širu raspravu.
Bilo kako bilo, ali po stavljanju njihovih potpisa na dokument o “bezuslovnoj kapitulaciji” kojim se regulišu odredbe primirja između jugoslovenske i njemačke oružane sile, ratne operacije su prekinute.
Akt su potpisali pomenuti opunomoćenici načelnika štaba Vrhovne komande vojske KJ. generala Kalafatovića, Aleksandar Cincar Marković i general Radivoje Janković s jedne strane, a sa druge po zapovjesti Vrhovnog komandanta njemačke vojske, armijski general Makimilijan fon Vajks u Beogradu u zgradi Češkog poslanstva 17. aprila u 21 čas, a imao je stupiti na snagu petnaest sati kasnije – 18. aprila u 12 časova.
U prilogu je dat potpisani akt (preveden sa njemačkog) “bezuslovne kapitulacije, kako ju je nazvao u svom kratkom uvodnom govoru prisutni njemački general fon Vajks, komandant 2. njemačke armije
JOVANA OSTOJIĆ – RAZLISTAVANJA PROŠLOSTI
Nedavno objavljena knjiga Jovane Ostojić – Razlistavanja neočekivano brzo zainteresovala je čitalačku javnost.
Knjiga koja predstavlja spoj poezije i proze, istorijskog i mitološkog, stvarnog i nestvarnog svijeta i događaja u njemu svojom pojavom privukla je i medijsku pažnju. Prema riječima jednog od recenzenata ove knjige prof. Dragana Paponjka u potrazi za istinom, Jovana nije zaboravila da istakne da su joj u pisanju „Razlistavanja“ pomogle četiri osobe iz nekog tamo i vremena i prostora, koje ona predstavlja kao autore knjige, kojom prolaze i jezde Kelti i Iliri, rimske legije i staroslovenske vile i vilenjaci i bogumili i turske haračlije i onaj silni Karamustafa-paša i uboga sirotinja raja i patrijarh Čarnojević kao predvodnik izgnanih i austrougarski šuckori i srpske komite i ubice kraljeve i komunisti i rat i smrt i sloboda i želja za životom.
I sve to zaogrnuto mitološkim plaštom, kojim autorka ponekad objašnjava neobične, ali stvarne događaje i dešavanja.
Ono što posebno skreće pažnju je neobičan način tumačenja događaja iz neposredne prošlosti, prožete tragičnim događajima ratova na ovim prostorima koje ni prirodne katastrofe ni mnoge pošasti nisu zaobišle.
Prema rečima autorke prof. Jovane Ostojić već je zakazano nekoliko promocija ove knjige kao i gostovanja u TV i radio emisijama.
Na današnji dan 6. aprila 1941. godine Nemačka bez objave rata napala Kraljevinu Jugoslaviju
Na današnji dan 6. aprila 1941. godine u ranim jutarnjim satima, otpočeo je napad njemačke armije na teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler je na taj način, bez prethodne objave rata, hteo kazniti Jugoslaviju zbog vojnog puča koji se desio 26. marta, kojim je faktički poništena odluka o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, što je on lično shvatio kao nedopustivo poniženje i uvredu Nemačke.
Nekoliko dana pre napada na Jugoslaviju Hitler je potpisao Direktivu br. 25 kao plan napada, koji je trebao biti realizovan zajedno sa već pripremljenim planom «Marita», koji je predviđao invaziju na Grčku, koja je već bila u ratu sa Italijom
77 godina od 27. marta 1941.
Danas je 77 godina od vojnog prevrata koji je izvršen 27. marta 1941. godine, kojim je poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu – Nemačka, Italija i Japan, i određena dalja sudbina zemlje koja se svrstala u protivnike nacističke Nemačke. Puč izvršen u jedan sat po ponoći, a njegova direktna posledica biće uvođenje Jugoslavije u najkrvaviji i najtragičniji sukob u istoriji njenih naroda.
U Beogradu i drugim srpskim gradovima a ponegde i širom Jugoslavije (Dalmacija), izbile su masovne ulične demonstracije u znak podrške građana vojnom puču.
Planeri i izvođači puča bili su pripadnici neformalne grupe uglavnom vazduhoplovnih oficira i pojedinaca iz redova jedinica garde.
Centralna ličnost puča bio je vazduhoplovni general Dušan Simović, potonji predsednik vlade, ali je nepodeljeno mišljenje da je iza njega stajao general Bora Mirković, a istaknutu ulogu imao i major Živan Knežević. Bez sumnje presudan podsticaj državnom udaru, u tako prelomnom trenutku, ima uticaj inostranstva, Londona pre svega, a najverovatnije i Moskve. General Mirković nije ni krio kontakte i susrete sa Maplbekom, ili Kempeblom.
Generacije u Jugoslaviji odrasle su na učenju da je “herojski čin” naroda 27. marta 1941. godine urađen pod vođstvom KPJ i Josipom Brozom Titom, što apsolutno nije tačno, jer je učešće komunista u događajima 27. marta bilo pojedinačno i zanemarljivo. Sa druge strane učešće britanske tajne službe bio je nesumnjivo veliki na određene ključne ličnosti puča i patriotske organizacije u Beogradu, koje su dale masovnu podršku, novoj Vladi i kralju Petru II Karađorđeviću, koji je preuzeo kraljevska ovlaštenja.
Namesništvo, čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević uklonjeno je, a knez namesnik uz određenu pratnju poslat je u progonstvo.
Srpske opozicione stranke i patriotske grupe, kao i Srpska crkva oduševljeno su primili vest o državnom udaru.
Veliki masovni bunt 27. marta upamćen je po parolama “Bolje rat nego pakt“ i “Bolje grob nego rob“. A britanski lider Vinston Čerčil izjavio je da je „Jugoslavija pronašla svoju dušu“.
ИСТОРИЈСКИ ЧАС И ПОМЕН ПОВОДОМ СЕДАМДЕСЕТ ДВИЈЕ ГОДИНЕ ОД ЗАРОБЉАВАЊЕА ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА
Вишеград – Дражевина 12-13. март 2018.
Овогодишње обиљежавање седамдесет двије године од заробљавања генерала Драгољуба Драже Михаиловића и погибије његових пратиоца Благоја Ковача, Николе Мајсторовића и мајора Драгише Васиљевића, ратног команданта Вишеградске бригаде ЈВуО отпочело је историјским часом у препуној сали у Дому културе у Вишеграду.
Историјски час на тему судбине српског народа у XX вијеку са освртом на генерала Михаиловића одржао је историчар Предраг Остојић, кога је представио предсједник Равногорског покрета Вишеград, господин Миро Јеремић. Прије почетка свог излагања Остојић је замолио присутне да молитвеном минутом одају помен недавно преминулом почасном предсједнику Покрета српских четника Равне Горе и дугогодишњем уреднику листа Србија господину Давиду Дамјановићу, као и свим равногорцима, члановима и припадницима организација које баштине равногорску идеју, преминулим у периоду од марта прошле године до данас 12. март 2018.