Najnovije

09.09.2023. – Освећење споменика гатачким Равногорцима припадницима Невесињског корпуса ЈВуО

Поводом освећења споменика гатачким Равногорцима припадницима Невесињског корпуса ЈВуО у Гацком ће се 08. септембра у 20 часова одржати предавање историчара Немање Девића "Војска...

17. јул 2023 – Помен и парастос генералу Михаиловићу у Добрунској Ријеци

У присуству већег броја припадника равногорског покрета генерала Михаиловића, њихових потомака и поштовалаца 17. јула 2023. године у Добрунској Ријеци код Вишеграда обиљежено је...

22. маја убијен је Војислав Д. Михаиловић (1924-1945)

Послије одлуке да са главнином снага припадника ЈВуО крене из подручја сјеверне Босне према Србији, генерал Михаиловић је одлучио да се најсигурнијим тереном пробије...

Rat koji je prestao i rat koji traje – 9. maj – Kapitulacija Njemačke i nastavak borbi na teritoriji Kraljevine Jugoslavije

Fotografija sa naslovne strane je svojevrsna repriza prvog postavljanja zastave na Rajhstag. Prvobitno postavljanje zastave i vojnika koji je to fotografisao nije zabilježeno. Originalna...

Čičina priča (ili) Stradanje srpsko – Knjiga za svaki srpski dom

0
Izdavačka kuća Srpska reč iz Beograda objavila je sedmo izdanje istorijskog romana Čičina priča (ili) Stradanje srpsko, istoričara Predraga Ostojića. Za ovaj roman autor je 2008. godine dobio prestižnu nagradu "Dragiša Kašiković", koja se dodeljuje za izuzetne domete u umetničkoj i naučnoj oblasti, kao i širenju granica slobode stvaralaštva. Nagrada je ustanovljena 1994. godine, a dodeljuje je Izdavačka kuća "Srpska reč" i Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta u znak sećanja na tragično nastradalog novinara i publicistu, urednika čikaške "Slobode" Dragišu Kašikovića, koji je brutalno ubijen u redakciji pomenutog lista 19. juna 1977. Iako je od prvog izdanja ove knjige 2006. godine do danas prošlo 11 godina njen sadržaj i poruke i sada, možda čak i više nego pre, opominju generacije koje dolaze... Ne bez razloga priređivač ovog sedmog izdanja, književnik Aleksandar Čotrić u svom osvrtu na knjigu preporučuje "Čičinu priču" - "Za svaki srpski dom... i obaveznu lektiru u školama" "Ovu priču sam počeo pisati početkom aprila 2004. godine na osnovu kazivanja mog sagovornika, koji je insistirao da ga nigdje po imenu ne pomenem. Bio je to jedini uslov da bi mi ispričao svoju i našu „Čičinu priču“, koja kroz njegovo živo kazivanje , govori o stradanju jedne srpske porodice u minulom vijeku. Rođen 1923. godine u predjelu između Čajniča i Pljevalja na tromeđi tri Titove Republike, danas države: Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, moj sagovornik, ratnik, robijaš i stradalnik onako iz duše ispričao je svima nama, jednu, za ove prostore, običnu životnu priču. Ona je obična, jer je srpski rod kroz svoju istoriju bio pun ovakvih ili sličnih priča. Moram priznati da njegovo kazivanje nisam ni želio ni htio da dorađujem ili ispravljam. Ja sam ga zabilježio onako kako ga je on ispričao, s tim što sam izvjesne događaje povezao i stavio u vremenski okvir, kako bi čitaoci pred sobom imali cjelokupnu sliku vremna i događaja u njemu." Eventualne greške u njegovom kazivanju nisam ispravljao! Priča je ostala za one koji dolaze," reči su Predraga Ostojića, autora ove izuzetne knjige, koji se posebno zahvalio portalu "Internet novine serbske" (http://www.srpskadijaspora.info/), koji je od prvog do evo i sedmog izdanja, "Čičinu priču" predstavio srpskoj dijaspori širom sveta. www,savremenaistorija.com
Чичина прича

СЕДМО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ „ЧИЧИНА ПРИЧА ИЛИ СТРАДАЊЕ СРПСКО“

0
У издању „Српске речи“ управо је објављено седмо издање романа „Чичина прича или страдање српско“, аутора Предрага В. Остојића. О „Чичиној причи“ протеклих година говорили су и писали др Веселин Ђуретић, Миодраг Пешић, Миодраг Јакшић, др Коста Николић, Александар Чотрић, Ратко Вукелић, Драгољуб Мићовић, др Предраг Тојић, Боривоје Карапанџић и други, а Интернет новине сербске (www.srpskadijaspora.info) објављујући детаље ове изузетне приче допринеле су да она буде читана широм српске дијаспоре. Одмах по првом објављивању 2006. године књига је добила запажен публицитет, а читалачка публика је доживљавала трагичну судбину јунака приче као личну и породичну, као трагедију целокупног српског народа у прошлом веку. Често је прича тумачена и као ламент ђенерала Михаиловића над највећом трагедијом која је задесила наш род у његовој историји. За књигу „Чичина прича или страдање српско“ Предраг В. Остојић добио је 2008. године награду „Драгиша Кашиковић“ - која се додељује за изузетне домете у области уметности и науке и ширењу граница слободе стваралаштва. Аутор књиге је, поред овог дела, објавио и следеће наслове: „Пуна празнина“ (збирка поезије), „Заробљавање генерала Михаиловића“ (историјска студија), „Горњодрински офанзивни фронт 1914.“ (историјска студија) и „Црногорска Санџачка војска на Горњедринском фронту 1914-1915.“ (историјска студија) кao и више десетина чланака научног карактера објавњених у стручној периодици. Један је од уредника интернет портала www.savremenaistorija.com. „Роман 'Један дан Ивана Денисовича' о животу у совјетским радним логорима службено је уврштен у обавезну школску лектиру постсовјетске Русије. Сматрам да би и књига 'Чичина прича' требало да буде обавезно штиво у школским програмима на српском етничком простору и било би добро да се налази у свакој читаоници, књижари и сваком српском дому у Србији, Републици Српској, Црној Гори и српској дијаспори широм света“, истакао у предговору књизи Александар Чотрић. Књига се може поручити на телефон +381 (0)64 559 02 28

Drvar: Vrhunac propagandne promocije partizanskog maršala

0
U okviru Savezničke specijalne operacije i zamene amrijskog generala Mihailovića partizanskim maršalom Titom na vojnopolitičkoj sceni, britanski premijer V. Čerčil naređivao je (1.4.1944) svom ministru spoljnih poslova A. Idnu: “Sastavićete Kralju (jugoslovenski, Petar II) dobru deklaraciju, nateraćete ga da razreši dužnosti Purića (predsednik Vlade) i prekine svaku vezu sa Mihailovićem (vojni ministar, načelnik štaba VK i pomoćnik Vrhovnog komandanta); zatim ćete ga prisiliti da obrazuje vladu za nuždu na koju Tito neće popreko gledati. Tako nam bar ostaje mršava nada da ćemo kroz nastupajućih 5-6 nedelja izgraditi most između njih dvojice...” (Drugi svetski rat, t. 5, s. 456) pa će tako, kao “šlag na tortu”, uslediti nemačka Operacija “Konjički skok” (“Reselsprung”, 25.5-6.6.1944).

Na danasnji dan 4.maja 1980. godine umro je Josip Broz Tito

0
Na današnji dan, pre 32 godine umro je Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, posle 36 godina autoritarne vladavine. Spiker radio-televizije Miodrag Zdravković ovu vest saopštio je javnosti rečima: "Umro je drug Tito". Četiri dana kasnije Broz je sahranjen u Kući cveća u Beogradu, a sahrana je bila jedna od najvećih koju pamti moderno doba. Biografija Josipa Broza puna je kontraverzi što je dalo povoda za različita viđenja njegove ličnosti. Bilo kako bilo, Broz je obeležio jednu epohu u kojoj je na prostore bivše Kraljevine Jugoslavije, posle krvavog građanskog rata, koji je trajao sve vreme okupacije zaveden komunistički režim - vladavine jednog čoveka i jedne partije, čiji je on bio i doživotni vođa. Pristalice Josipa Broza i danas žale za vremenom njegove vladavine, dok ga protivnici ocenjuju kao jednog od najvećih diktatora XX veka

Popularni članci

Nove knjige: Dušan Mirković, DRAGAČEVO – RAVNA GORA (priredio Milutin Velisavljević)

0
Ovih dana u izdanju Udruženja «Dragačevo – Jovan Bojović» i izdavačke kuće «Armon» iz Beograda pojavila se knjiga Dušana Mirkovića (1923. – 2011.) «Dragačevo Ravna Gora». Nažalost Dušan Mirković, rođen u Viči – Dragačevo, narodni pesnik i Ravnogorac, nije dočekao izlazak iz štampe ove knjige, jer je preminuo 20. maja 2011.godine, ostavivši «onima koji dolaze» pesme o Ravnoj Gori i njenim borcima kao jedno vredno sećanje na događaje i ljude, koje baca novo svetlo na mukotrpne dogadjaje ratne prošlosti Dragačeva i Dragačevaca. Knjigu je za štampu priredio njegov zemljak Milutin Velisavljević, vredan istraživač prošlosti svoga kraja, minulog veka, koji se svojski potrudio da ova sećanja i pesme ostanu za nezaborav. Redakcija www.savremenaistorija.com

Opelo posle 60 leta (23)

Ruski pečati na srcu grada

Komentari