Na današnji dan 22.maja 1945. poginuo je Vojislav (Dragoljuba) Mihailović (1924-1945)

22/05/2019
Vremeplov

Na današnji dan, 22 maja 1945. godine, u rejonu Prače poginuo je sin đenerala Mihailovića Vojislav Voja Mihailović (1924-1945).Grupa od dvadesetak pripadnika JVuO, uglavnom iz sastava prateće čete Vrhovne komande JVuO i ličnog obezbeđenja generala Mihailovića, koja se uspjela probiti sa Zelengore i tako izbjeći sudbinu desetak hiljada postradalih saboraca, koju je lično predvodio general Mihailović, krećući se ka Srbiji, upala je u zasjedu pripadnika 3. sandžačke brigade, koja je …Detaljnije

Генерал Мирослав Трифуновић – Др Оња (1894-1945)

Генерал Мирослав Трифуновић – Др Оња (1894-1945)
12/05/2019
Vesti

Мирослав Трифуновић (Крагујевац, 14. август 1894 — Зеленгора, 13. мај 1945) је био бригадни генерал у војсци Краљевине Југославије и командант Србије у Југословенској војсци у Отаџбини у чину дивизијског …Detaljnije

Kapitulacija Nemačke

Kapitulacija Nemačke
10/05/2019
Vremeplov

Fotografija (sa naslovne strane) je svojevrsna repriza prvog postavljanja zastave na Rajstag. Prvobitno postavljanje zastave i vojnika koji je to fotografisao nije zabilježeno. Originalna zastava je postavljena 30. aprila kada …Detaljnije

САВА БАНКОВИЋ – У ПРЕДВОРЈУ ПАКЛА – пише др Срђан Цветковић

САВА БАНКОВИЋ – У ПРЕДВОРЈУ ПАКЛА – пише др Срђан Цветковић
13/04/2019
Knjige

Истражујући репресију комунистичког режима читао сам многе затворске мемоаре. У једном тренутку Слободан Мавреновић, тадашњи председник Удружења жртава комунистичког режима, препоручио ми је и поклонио књигу Саве Банковића У предворју …Detaljnije

Vazdušni most – Operacija „Halijard“: Jedna od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratovanja / “Naša priča: srpsko-američki odnosi kroz vekove” /

Vazdušni most – Operacija „Halijard“: Jedna od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratovanja / “Naša priča: srpsko-američki odnosi kroz vekove” /
05/04/2019
Vesti

Nacistička Nemačka 1939. napadom na Poljsku otpočela je najraznorniji rat u ljudskoj istoriji.  Drugi svetski rat zatekao je Kraljevinu Juoslaviju nespremnu za oružani sukob iscrpljena unutrašnjim problemima. U takvoj konstelaciji, …Detaljnije

Promovisana “Srpska priča” po memoarima majora Aleksandra Miloševića

Promovisana “Srpska priča” po memoarima majora Aleksandra Miloševića
23/03/2019
Vesti

FOČA – Knjiga “Srpska priča – sećanja iz rata i revolucije 1941-1945” predstavljena je u Foči, a riječ je o djelu koje je na osnovu ratnih memoara majora Jugoslovenske vojske …Detaljnije

Trinaestog marta 1946. zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović

Trinaestog marta 1946. zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović
13/03/2019
Vesti

Na danasnji dan 13. marta 1946. godine, pre sedamdest i tri godinu zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović, načelnik štaba Vrhovne komande i ministar vojni Vlade Kraljevine Jugoslavije od …Detaljnije

Dokumentarni film „General Draža Mihailović“ u produkciji “Pogleda”, scenariste i režisera Miloslava Samardžića – PRIČAM TI PRIČU…

Dokumentarni film „General Draža Mihailović“ u produkciji “Pogleda”, scenariste i režisera Miloslava Samardžića  – PRIČAM TI PRIČU…
12/03/2019
Vesti

Dokumentarni film „General Draža Mihailović“ u produkciji kragujevačkih „Pogleda“ scenariste i režisera Miloslava Samardžića, poslužio je scenaristi i režiseru da u priču o generalu Mihailoviću ubaci svoju, neutemeljenu verziju zarobljavanja …Detaljnije

Marks, Engels i Srbi u XX veku

Marks, Engels i Srbi u XX veku
27/11/2018
Članci i rasprave

Činjenice govore da su upravo komunisti između dva svetska rata na prostoru tada Kraljevine Jugoslavije postali glavni zagovornici ideja Marksa i Engelsa, iako ih ni mnogi od njih nisu razumevali i shvatali. Tako posleratna – komunistička istorijografija ne “ispušta iz vida činjenicu kako je izdržavajući kaznu teške robije Moša Pijade u Lepoglavi preveo “Kapital ” Sve si mogao u to doba da ne znaš iz istorije, ali to da su Čiča Janko i Roćko Čolaković izdržavajući tešku robiju u kazamatima Kraljevine Jugoslavije preveli i “Manifest komunističke partije” i “Bedu Filozofije” i ko zna šta još, to nisi smeo.
Primera ima napretek, ali je važnije od svega pitanje koliko su ljudi kojima su usta bila puna Marksa i Engelsa razumevali i znali u stvari šta sve oni misle i kako pišu o nama u tim svojim spisima. U ratu se strah narodu ulivao parolom: “Ne verujte u nebesa, već u Marksa i Engelsa.” U Titovoj Jugoslaviji jedan od glavnih predmeta bio je Marsizam. Marksizam u srednjim školama i na visokoškolskim studijama. Stotine diplomaca je zvanje magistra i doktora nauka steklo upravo na temu marksističke misli. Jedan od tih na temu: “Marksistički koncept naoružanog naroda.”
Koliko se srpskih komunista klelo u Marksa i Engelsa dovoljno govore fotografije i video zapisi iz posleratnih godina. Ni jedna manifestacija obeležavanja revolucionarnih datuma nije mogla proći bez fotografija pomenute dvojice ideologa radničkog pokreta XIX veka i obavezno Tita i Lenjina – velike četvorke srbomrzaca.
A narod ko narod… Na pomen imena Marksa Engelsa aplaudirao je i klicao, ne znajući da su njih dvojica bili baš toliki srbomrzitelj, što nisu ni krili, o čemu su otvoreno pisali u svojim proglasima i ideološko teorijskim radovima.
Tako su komunisti, neki svesno, neki i nesvesno, Srbima “prodali rog za sveću”. Mnogi su iz svojih domova uklonili ikone, odbacili slave svojih predaka i prihvatili “marksizam” umesto Jevanđelja. Marksizam, koji uglavnom nikada, pa ni u školama, gde se izučavao kao predmet sve do pada Berlinskog zida 1989., nisu spoznali. A da su znali, ko zna da li bi išta bilo drugačije.
Kod Srba je najgora naknadna pamet.

www.savremenaistorija.com

Калабић је славио Ђурђевдан – О томе пише и мајор Александар Милошевић у својим „Сећањима“

Калабић је славио Ђурђевдан – О томе пише и мајор Александар Милошевић у својим „Сећањима“
15/11/2018
Članci i rasprave

Описујући пут повратка ка Србији, пут „босанске голготе“ којим су пролазили генерал Михаиловић и његове јединице априла и маја 1945. мајор Александар М. Милошевић у књизи „Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945.“ помиње и један догађај који се десио на планини Битовњи. У посебном одјељку под насловом „На планини Битовњи 6. маја 1945. – Васкрс и Ђурђевдан“ , мајор Милошевић између осталог пише:
„Пењемо се уз Битовњу и избијамо на њен врх. Из шуме излазимо на леп пропланак висоравни. Предњи делови су успорили ход и ја се упутих ка челу колоне… Пролазио сам поред људства Гарде. На једном месту, двојица су делила наилазећима по орах или лешник. Заинтересовах се откуда то и зашто? „Данас је чика Пери – Никола Калабић – слава. Ово смо морали, ако га нигде није било, из земље ископати. Иначе, оде глава! Ви знате чика Перу!“, одговорише ми она двојица што су делила“ посластицзнаку“ у знак славе. Подсети ме то на недаван случај, опет на овом чемерном путу гоглготе, када сам сазнао да се за чика Перу носи вино чак из буковичке задруге из Тополе.“

Srpska priča – Sećanje iz rata i revolucije 1941 – 1945. Aleksandra M. Miloševića

Srpska priča – Sećanje iz rata i revolucije 1941 – 1945. Aleksandra M. Miloševića
13/11/2018
Knjige

Priredio Nemanja Dević

U izdanju Službenog glasnika objavljena su sećanja Aleksandra M. Miloševića pod nazivom Srpska priča – Sećanje iz rata i revolucije 1941-1945., koja je za štampu priredio istoričar Nemanja Dević. Ne bez razloga knjiga „Sećanja“ oficira vojske Kraljevine Jugoslavije, ratnog komandanta Lepeničke brigade, 2. Šumadijskog korpusa, Zapadnomoravske grupe korpusa, 6. jurišnog korpusa i načelnika štaba Šumadijske grupe korpusa JVuO, izazvala su priličnu pažnju javnosti, jer se radi o svedočenju poverljivog saradniku generala Mihailovića i svedoku ključnih ratnih zbivanja započetih njegovim nepriznavanjem kapitulacije aprila 1941. , pa sve do njegovog bekstva iz Jugoslavije juna 1946.
Objavljivanjem zaostavštine majora Aleksandra Miloševića, u prvom redu njeogovih memoara i beleški sa kompletiranjem pređašnjih i novih saznanja o njemu i njegovom delovanju priređivač je uspeo da sklopi mozaik o jednom istovremeno burnom i tragičnom periodu srpske istorije i kao retko ko sa toliko mere i osećaja, a opet sa potrebne distance, koja ni jednog trenutka nije narušena, uspeo da prikazaže sve ono što je važno za razumevanje međuratnog, ratnog i poratnog vremena, viđenog očima direktnog učesnika – svedoka, kakav je bio major Aleksandar Aca Milošević.