ПРЕДЛАЖЕM: “МЕМОРИЈАЛНА БАШТА ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912 -1918” / Александра Ребић
Aleksandra Rebić - Jedna interesantna inicijativa
ПРЕДЛАЖЕМ:
1. Да Влада или Скупштина Републике Србије формира Одбор који ће организовати да се ископа мала количина земље са сваког од бојишта у Србији где је у току Балканских и Првог светског рата пало на хиљаде Хероја Србије, као што су Цер, Колубара, десна обала реке Дрине, Битољска долина, Брегалница, Добро поље, Кајмакчалан, итд. Да ова земља буде пренета у Храм Св Саве на Врачару и ту буде освећена пре него буде закопана као СВЕТА ЗЕМЉА у ново-подигнуту МЕМОРИЈАЛНУ БАШТУ ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918.
2. Да Влада или Скупштина Републике Србије прими на себе одговорност за израду поменуте Баште на пригодном месту.
3. Да ћаци основних школа, као у Енглеској и Белгији, буду изведени на бојна поља да ископају земље. Да им се објасни зашто то чине, да им се уреже у њихову младу свест и невина срца историја јединственог нараштаја Срба, њихових предака, који су несебично пали жртвама да би Србија опстала.
Draža nije zarobljen u akciji pod šifrom „Bogdanka javlja Pobedi“ kako...
Predrag Ostojić
Redakcija: Pisali ste o zarobljavanju generala Mihailovića a vaša knjiga je doživela 4 izdanja. Da li Vam je poznato da je šifra operacije zarobljavanja Mihailovića bila “Bogdanka javlja Pobedi” kako to navodi publicista Pero Simić u svojoj tek objavljenoj knjizi “Draža Mihailović – Na krstu sudbine”
Predrag Ostojić: U svojoj novoj knjizi „Draža Mihailović – Na krstu sudbine“ publicista Pero Simić, opisujući završnu operaciju zarobljavanja generala Mihailovića u Trećem delu knjige u odeljku pod naslovom „Šifra za hvatanje generala Mihailovića: Bogdanka javlja Pobedi“, napravio je kardinalnu grešku, koja se njemu kao iskusnom i „proverenom“ publicisti ne bi smela dogoditi.
Naime, on je od imena osoba, koje su sticajem okolnosti našle u vrtlogu završne operacije zarobljavanja generala Mihailovića, koje se pominju i u nekoliko depeša Aleksandra Rankovića , a koje su bile veza između „Mihailovićevih ljudi“ na terenu i njihovog punkta u Beogradu, sastavio šifru „Bogdanka javlja Pobedi“
KO JE IZAZVAO PRVI SRPSKO-SRPSKI BRATOUBILAČKI RAT?
Tragom dokumenata u traženju istinitog odgovora na stalno pitanje,
(hron. jed. 229, 326 iz knjige: gš pukovnik Živomir R. Podovac, “Verni Zakletvi, Narodu, Otadžbini“ - oslobodilački rat Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije 1941-1958 - Borbe, bojevi i operacije JV - Hronologija , završen rukopis, Udruženje pripadnika JVuO 1941-1945, Beograd, 2013)
326. >2.novembar 1941. (Užički boj) Požeški, Zlatiborski, Rožački, Užički, Ribaševinski, vojnočetnički odredi, Komande VČJ JV.
327. Posle niza izdvojenih napada na pojedine vojnočetničke jedinice, J.Broz je odlučio da izvrši opšti i otvoreni napad na VČJ JV. Brozovci u 4.00 časa, dana 2.novembra, iznenada s leđa, jakim snagama Užičkog i Čačanskog odreda, Dragačevskog bataljona, Železničke i Odborničke čete, napali snage vojnočetničkih odreda u Užicu i rejonu Užica. Snage VČO se nisu nadale ovom napadu, jer je na snazi bio sporazum o zajedničkom dejstvovanju, između Komande VČJ JV i Glavnog štaba komunističkih odreda. Požeški vojnočetnički odred pretrpeo je velike gubitke. Poginulo i pobijeno preko 800 pripadnika VČJ i Ravnogorskog pokreta (civili) u gradu Užice. Kao odgovor na ovaj mučki, iznenadni napad, grupisane snage Požeškog odreda (1056 vojnika), zatim Zlatiborski, Rožački i Užički odred uz sadejstvo Ribaševinskog VČO, izvršile su kontranapad na snage komunističkog pokreta JB. Vođena je borba u susretu. Najžešća borba je vođena u rejonu Trešnjica. Brozovci su prvo zaustavljeni, a daljim napadnim borbama, potom i razbijeni. U dokumentima komunističkog Užičkog odreda se kaže: «..Znajući tačno pokrete četnika ka Užicu, naše su trupe primile nalog da preduzmu napad u 4 sata ujutro 2.novembra 1941». (Kao jedan od dokumentovanih izvora, za vojnostručnu analizu Užičkog boja, pored našeg istraživanja, uzeli smo nalaze istoričara g.Aleksandra Bajta, datih u njegovoj knjizi 'Bermanov dosije'. On je više godina izučavao ovaj događaj, smatrajući ga ključnim za kasnije odnose vojni četnici-partizani. Izučio je ratna i poratna dokumenta, ali i posleratne izjave glavnih aktera pobedničke komunističke strane.nap.a)
Kapitulacija Nemačke
Fotografija (sa naslovne strane) je svojevrsna repriza prvog postavljanja zastave na Rajstag. Prvobitno postavljanje zastave i vojnika koji je to fotografisao nije zabilježeno. Originalna...
Komentari