Najnovije

Почетак Великог рата на Горњодринском фронт

Почетак Великог рата на подручју горњег Подриња сликовито је описао народни пјесник Радован Бећировић – Требјешки, који је приказао аустроугарске нападе према српској и...

Разговор са Божидаром Зечевићем – О серији “Југославија у рату 1941-1945. год.”

Интервју са  Божидаром Зечевићем Београд, Институт за новију историју Србије, 22. фебруар 2022. године Разговор водили: Петар и Оливера Драгишић Ауторизована верзија, Божидар Зечевић, 29. мај 2022. Већ осамдесетих година,...

ПРЕД ТРАНШЕЈОМ. РЕВОЛУЦИЈА И КУЛТУРА У ЈУГОСЛАВИЈИ 1944–1947. ГОДИНЕ (ГОРАН МИЛОРАДОВИЋ)

Током четрдесет и пет година социјалистичке Југославије јавно се могло говорити једино о злочинима снага поражених у Другом светском рату. Међутим, падом берлинског зида...

Završena rasprava o smrti Draže Mihailovića, čeka se odluka Suda

0
Sudska rasprava povodom utvrđivanja datuma smrti komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića završena je danas u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Sud će pisanim putem doneti odluku (rešenje), kojom će utvrditi činjenicu i datum smrti generala, bez koje ne može da se nastavi postupak za njegovu rehabilitaciju. Podnosioci zahteva za rehabilitaciju Mihailovića tvrde da je on streljan 17. jula 1946. godine, dva dana nakon što je osuđen na smrt. Sa druge strane, Sud je u oktobru 2012. Mihailovića proglasio mrtvim, a kao datum njegove smrti odredio 31. jul 1946. Odlučujući o žalbi podnosilaca zahteva, Viši sud u Beogradu je u martu 2013. vratio slučaj na dopunu postupka. Naime, Sud svojom prvom odlukom nije ni utvrdio činjenicu smrti streljanjem, već je Mihailovića proglasio mrtvim kao nestalo lice (proglasio ga je mrtvim po drugoj odredbi Zakona o vanparničnom postupku) i za datum smrti opredelio 31. jul 1946.

Почетак Великог рата на Горњодринском фронт

0
Почетак Великог рата на подручју горњег Подриња сликовито је описао народни пјесник Радован Бећировић – Требјешки, који је приказао аустроугарске нападе према српској и...

“Ravna gora”, ili preveliki zalogaj za Radoša Bajića Gospodinu...

0
Umetnici su oduvek imali slobodu da u svojim delima istoriju tumače „fleksibilno“. Vreme i prostor su za njih samo ambijent u koji oni smeštaju ljude i događaje pričajući univerzalne priče o ljudima, i to im niko ne zamera. Kod struke i nauke stvari su potpuno drugačije. Traži se pouzdanost, objektivnost, činjenice i pouzdani izvori. Ni njima se to ne zamera. Problem nastaje kada umetnici počnu da tvrde da su njihova dela istovremeno i naučna i da su oni u svom radu ispoštovali ne samo umetnički poriv već i naučnu metodologiju. Gospodin Radoš Bajić je svoju seriju mogao da nazove kako želi, da u njoj prikaže krilate zmajeve, mač u kamenu ili ljude koji olovo pretvaraju u zlato. Takvi filmski sadržaji su poznati i ljudi ih rado gledaju. Ali gospodin Radoš Bajić nije smeo da u najavi svoje serije, otvoreno obmanjujući građane Srbije, tvrdi kako će njegova serija „dati objektivan prikaz istorije Srbije u periodu 1941-1945“.

NA DANAŠNJI DAN 17. APRILA 1941. OKONČAN “APRILSKI RAT”

0
Opunomoćenici Vrhovne komande bivše jugoslovenske vlade, šef diplomatije u svrgnutoj namesničkoj vladi Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su u 17. aprila 1941. godine, u zgradi čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, Sporazum ( odredbe) o primirju, koji je u suštini predstavljao akt o bezuslovnoj kapitulaciji vojske Kraljevine Jugoslavije. Sa nemačke strane potpisnik ovog sporazuma bio je general pukovnik Maksimilijan fon Vajks, komandant 2. nemačke armije prilikom napada na Jugoslaviju, koji je 12. aprila sa nemačkim trupama pobedonosno ušao Beograd.

Popularni članci

Komentari

(Visited 564 times, 2 visits today)