Najnovije

Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.

У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који...

Осврт историчара Момира Нинковића на књигу “Рудо у Великом рату (1914-1918)”, историчара Предрага Остојића

РУДО И РУЂАНИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ Историчар Момир Нинковић објавио је приказ књиге "Рудо у Великом рату (1914-1918), Предрага Остојића, у Годишњаку за истраживање...

Прва пролетерска бригада у Рудом

У Рудом је 21. децембра 1941. године формирана Прва пролетерска бригада, јединица коју је Тито формирао на дан рођења Јосипа Висарионовича Стаљина. Приликом уласка...

Поводом смрти Борислава Боре Станковића

Текст који објављујемо поводом смрти Борислава Боре Станковића дугогодишњег генералног секретара ФИБА и члана Међународног олимпијског комитета настао је као коментар на вест о...

PARASTOS ĐENERALU MIHAILOVIĆU u Beogradu, 18.07.2015. Crkva Svetog Save na Vračaru

0
U crkvi Svetog Save na Vračaru je 18.7.2015. sa po četkom u 12 časova služen parastos Đeneralu Mihailoviću, Komandantu Jugoslovenske vojske u Otadžbini i Ministru u vladi Kraljevine Jugoslavije, kao i svim pripadnicima, podioficirima i oficirima JVUO koji mučenički postradaše za Otadžbinu u toku Drugog svetskog rata, tako i po njegovom završeku od strane komunističke vlasti. Po blagoslovu Njegove Sveosti Patrijarha Srpskog gospodina Irineja, parastos je služio episkop Arsenije sa sveštenstvom crkve Svetog Save, koje je predvodio protojerej-stavrofor Radivoje Panić, starešina crkve. Parastosu su sem rukovodstva i čalnova Udruženja pripadnika JVUO 1941-1945. Beograd predvođenih Dr Dušanom Đukićem, prisustvovali NJ.E. prof. Dr Oliver Antić, savetnik prdsednika Republike i punomoćnik Udruženja pripadnika Jvuo u postupku rehabilitacije Denerala Mihailovića, gospodin Aleksandar Čotrić presednik Republičke Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, potpredsednik SPO i narodni poslanik, Aleksandar Cvetković, direktor SPO, Miloš Pavković ispred Udruženja Kraljevina Srbija, Predstavnici Liberalnog saveta, Četničke omladine, kao I veliki broj građana. Po završetku parastosa okupljenima se obratio episkop Arsenije koji je preneo poruku Njegove Svetosti Parijarha, a zatim Dr Dušan Đukić i prof. Dr Oliver Antić. M. Pavković

Miro Miketić, Kroy pakao i natrag, Knjiga III, Deo Četrnaesti –...

0
Uplakani, žalosni, usamljeni, Milijana i ja pristigosmo djedo Veka i ostale. Mama prigrlila Miraša, pritegla ga u svoje naručje, uplakana i tužna prati povratnike. Ta moja bolesna i ožalošćena mama sva se nekako skupila, i smalila. Ne mogu da se načudim odakle joj tolika snaga i tolika moć da podnosi svoj bol, i svoje teške rane. Bože moj, kako ih podnosi a još i dalje pješači, pa još mora i Miraša da nosi. Oca je sahranila, devetorica braće i bratučeda nestaše joj u nepoznato. Milorad pođe sa ujacima, naš otac nesta u austrijskim vrletima da sa zvijerima dijeli divljine. Moja mama izgubi skoro sve što je imala, pa se vraća sa nas troje djece na milost i nemilost onima koji su je godinama maltretirali, psovali, pljuvali i nazivali je svakojakim imenima. Znači, njen bol je toliko veliki, rana na duši i srcu toliko duboko ukopana da nijesam u snazi i zrelosti da mogu da je razumijem, ili bar da u dubinu duše njene uronim i da je tješim. Ako sad ja, najstariji, nemam snage i moći da je tješim, a kako tek to mogu mala Milijana i mali Miraš. Ali mogu, i moram, da pamtim sve njene nesreće. Gledajući je srce me boli kako sa njezinim suzama curi i njen život iz njene duše.

Operacija “Schwarz” 1943.godine (iz dva ugla)

1
Početkom maja 1943. godine njemačke snage u namjeri da osiguraju jadransko zaleđe za slučaj mogućeg savezničkog iskrcavanja otpočele su dugo planiranu operaciju "Schvarz" (Crno), koja je usledila posle dvije faze operacije Weiss (bijelo) I i II . Operacijom Weiss I i II, potisnutoj glavnini partizanskih snaga od Bihaća, omogućen je odlazak Crnu Goru. Naime, posle partizansko-njemačkih pregovora tokom operacije Weiss II u Zagrebu marta 1943. o kojima je dosta govoreno, a koje su sa partizanske strane vodili Vladimir Velebit i Milovan Đilas sa njemačkim opunomoćenicima u NDH ( generali Horstenau i Kaše), partizani su uspjeli da dobiju na vremenu, iskoriste pasiviziranje njemačkih jedinica na terenu i tako kod Jablanice naprave prodor preko Neretve, protiv znatno slabijih snaga JVuO, koje i pored prispjelih pojačanja nisu uspjele da ih zaustave u njihovom prodoru ka Crnoj Gori. Bez obzira na novonastalu situaciju na terenu, Njemci su bili svjesni da general Mihailović predstavlja veliku opsanost za slučaj savezničkog iskrcavanja na jadransku obalu pa su operacijom "Schvarz" prevashodno planirali, uništinje njegovog štaba, koji se nalazio nedaleko od Kolašina, razoružanje pripadnika JVuO na terenu i njegovo zarobljavanje. Posle toga bi operacija bila nastavljena napadom na partizansku glavninu koju su oni prethodno, usmjerili na Mihailovićeve snage, kako bi ih iscrpljene međusobnom borbom lakše savladali. Ovi događaji, bez sumnje, predstavljaju vrhunac njemačkog vojnog angažovanja na uništenju oba pokreta otpora i u posleratnoj komunističkoj istorijografiji jednostrano su tumačeni.

Kraj aprilskog rata 1941. – Na današnji dan

0
Zgrada Češkog poslanstva -Beograd, 17 april 1941. 21 čas. Može biti, I ima, spora oko tumačenja potpisanog akta, kojim je okončana agonija kratkotrajnog aprilskog rata 1941. godine, ali spora nema kada su u pitanju posledice jedne, možemo slobodno reći “avanture” iz koje će se izroditi najveća katastrofa u istoriji srpskog naroda sa području Kraljevine Jugoslavije. Dileme, ali I različita tumačenja se vezuju za imena ovlaštenih osoba od strane novoimenovanog načelnika Vrhovne komande KV armijskog generala Danila Kalafatovića , bivšeg ministra spoljnih poslova u Vladi Dragiše Cvetkovića, Aleksandra Cincar Markovića i generala Radivoja Jankovića I njihovih ovlaštenja u vezi potisa samog akta. Da li su oni već bili ratni zarobljenici s obzirom da su Beograd došli njemačkim vojnim avionom iz Sarajeva, koje je bilo već okupirano od strane njemačkog Vermahta? Da li su imali ovlaštenja za potpis bezuslovne kapitulacije ili časnog mira? Da li su njihovi potpisi važeći i kakve su pravne posledice tog čina dileme su za malo širu raspravu. Bilo kako bilo, ali po stavljanju njihovih potpisa na dokument o “bezuslovnoj kapitulaciji” kojim se regulišu odredbe primirja između jugoslovenske i njemačke oružane sile, ratne operacije su prekinute. Akt su potpisali pomenuti opunomoćenici načelnika štaba Vrhovne komande vojske KJ. generala Kalafatovića, Aleksandar Cincar Marković i general Radivoje Janković s jedne strane, a sa druge po zapovjesti Vrhovnog komandanta njemačke vojske, armijski general Makimilijan fon Vajks u Beogradu u zgradi Češkog poslanstva 17. aprila u 21 čas, a imao je stupiti na snagu petnaest sati kasnije – 18. aprila u 12 časova. U prilogu je dat potpisani akt (preveden sa njemačkog) “bezuslovne kapitulacije, kako ju je nazvao u svom kratkom uvodnom govoru prisutni njemački general fon Vajks, komandant 2. njemačke armije

Popularni članci

Komentari