Najnovije

Почетак Великог рата на Горњодринском фронт

Почетак Великог рата на подручју горњег Подриња сликовито је описао народни пјесник Радован Бећировић – Требјешки, који је приказао аустроугарске нападе према српској и...

Разговор са Божидаром Зечевићем – О серији “Југославија у рату 1941-1945. год.”

Интервју са  Божидаром Зечевићем Београд, Институт за новију историју Србије, 22. фебруар 2022. године Разговор водили: Петар и Оливера Драгишић Ауторизована верзија, Божидар Зечевић, 29. мај 2022. Већ осамдесетих година,...

ПРЕД ТРАНШЕЈОМ. РЕВОЛУЦИЈА И КУЛТУРА У ЈУГОСЛАВИЈИ 1944–1947. ГОДИНЕ (ГОРАН МИЛОРАДОВИЋ)

Током четрдесет и пет година социјалистичке Југославије јавно се могло говорити једино о злочинима снага поражених у Другом светском рату. Међутим, падом берлинског зида...

VišI sud u Valjevu rehabilitovao potpukovnika JVuO Nikolu Kalabića

0
Kako je rehabilitovan komandant Gorske garde, koji od strane komunističkih sudova nikada nije presudjen kao ratni zločinac i izdajnik Imaju li sudovi pravo da paušalno ispisuju stranice naše tragične prošlosti? Apsurdnom odlukom VišI sud u Valjevu rehabilitovao je potpukovnika JVuO Nikolu Kalabića, iako je prethodno utvrdjeno da ne postoji pisana presuda kojom je on od strane posleratnih suda proglašen za ratnog zločinca i državnog neprijatelja. O tome da ne postoji nijedan pisani trag o presudi kojom je posle Drugog svetskog rata osuđen i za narodnog neprijatelja proglašen komandant Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, potvrdio je u svom iskazu tokom postupka rehabilitacije istoričar Bojan Dimitrijević, što ipak nije bilo dovoljno Višem sudu u Valjevu da prekine postupak i rehabilituje osobu kojoj zvanično sud nikada nije ni presudio. Izgleda, da je u ovom postupku od svega bilo najvažnije poništenje rešenja Sreskog suda u Mionici , od 11. septembra 1946. godine, kojim je Kalabiću konfiskovana imovina , jer će na taj način, po rečima njegove unuke, porodica vratiti 1,3 ha zemljišta na Divčibaram, koje je pre Drugog svetskog rata bilo u njenom vlasništvu. Interesantno je da je Nikola Kalabić, prema priči svedoka iz “druge ruke”, Mijaila Danilovića iz Gornjeg Milanovca, proglašen mrtvim (19. januara 1946) od strane Osnovong suda u Valjevu, januara 2011. iako mnoštvo svedoka, memoarske I publicističke literature, pa I dokumentacija koju su u svojim monografijama I studijama, još 2009. godine izneli istoričari Bojan Dimitrijević, Kosta Nikolić i Predrag Ostojić govore da je komandant Gorske garde dao značajan doprinos u operaciji pripadnika OZNA prilikom zarobljavanja generala Mihailovića. U jednoj izjavi datoj “Večernjim Novostima” u vezi Nikole Kalabića, direktor muzeja na Ravnoj Gori, Vladan Radosavljević izjavio je da je Nikola Kalabić, bio prvi zaštićen svedok Titove službe državne bezbednosti. Iz ove izjave proističe da se odlukama valjevskih sudova “služba” I te kako odužila ovoj kontraverznoj istorijskoj ličnosti. Ovom presudom, iako još uvek nepravosnažnom, ozbiljno je obesmišljena institucija rehabilitacije, koju je poništenejm sudske presude od 15. jula 1946. godine s pravom zaslužio general Mihailović, ministar vojni I načelnik štaba JVuO za vreme Drugog svetskog rata. Po rečima istoričara Predraga Markovića, ostaje da sačekamo I vidimo da li će ova nepravosnažna presuda Višeg suda u Valjevu samo olakšati "pretvaranje" Alojzija Stepinca u sveca, ali i slavljenje mrtvih ustaša u Blajburgu. www.savremenaistorija.com

DRAŽA – SMRT DUŽA OD ŽIVOTA (6) Defile pete kolone

0
Pero Simić | 25. jun 2012. TRAGIČAN BILANS BILANS preuranjenog ustanka četnika i partizana bio je sumoran: dok nisu ugušili ustanak u Srbiji, do 5. decembra 1941. Nemci su imali 203 poginula i 378 ranjenih. Ipak, gubici ustanika bili su 17 puta veći - ubijena su 3.562 borca, a gubici civilnog srpskog stanovništva bili su 55 puta veći od nemačkih i iznosili su 11.522. ljudi.

Poštovali jedino zakletvu Habzburgovcima – U aktivnu službu vojske Kraljevine SHS...

0
U zajedničku državu 1918. godine ulazilo se sa različitim motivima, za šta su primer hrvatski oficiri. U aktivnu službu vojske Kraljevine SHS primljeno 2.590 bivših agresorskih vojnika HRVATSKI oficiri i vojnici, osim časnih izuzetaka, tokom oba svetska sukoba ratovali su u raznim oružanim formacijama na strani Centralnih sila i Sila osovine, uglavnom protiv Srbije i srpskog naroda. Iako su rat započeli na pogrešnoj strani, oni nisu doživeli ponižavajuću sudbinu poraženih, zahvaljujući politici "bratstva i jedinstva" u obe Jugoslavije. Posle Prvog svetskog rata, prema zvaničnim podacima, u aktivnu službu u vojsku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pored 3.500 oficira srpske vojske, primljeno je 2.590 bivših austrougarskih oficira, 469 crnogorskih, 12 iz carske ruske vojske i trojica iz albanskih Esad-pašinih jedinica. U ovu sumu nisu uračunati rezervni habzburški "pričuvni časnici", koji su u međuratnom periodu bili jugoslovenski rezervni oficiri, a u aprilu 1941. su masovno pristupili Pavelićevom režimu.

Vek od početka Balkanskih ratova

0
Osmansko carstvo, koje je već 1908. godine bilo uzdrmano Mladoturskom revolucijom, 1912. još više je oslabljeno ratom protiv Italije. Tu slabost Turske koriste balkanske zemlje i otpočinju rat s ciljem oslobođenja teritorija Balkana, koje se nalaze pod turskom okupacijom. Saveznici nisu razradili zajednički plan nastupanja, tako da je svaka država za sebe vodila rat, mada su se bitke vodile na četiri različita fronta. Srbi i Crnogorci su operisali prema Kosovu i Metohiji, Sandžaku, Severnoj Makedoniji i Albaniji; Grci su operisali u Južnoj Makedoniji, u pravcu Soluna, kao i prema Epiru i Joniji (Janjinama); Bugari se sukobili sa osmanlijskim snagama u Trakiji, a sekundarnim operacijama prema Makedoniji.

Popularni članci

Komentari

(Visited 547 times, 1 visits today)