Дан сjећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свjетском рату

СТРАДАЊЕ СРБА У ИСТОЧНОЈ БОСНИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Окупаторска војска, углавном њемачко-италијанске јединице, су послије капитулације Краљевине Југославије биле суочене са отпором углавном српског народа, на подручју југозападне Србије, Херцеговине и босанске Крајине. Већ тада је окупатор предузео репресивне мјере против српског народа на подручју југозападне Србије, Херцеговине и босанске Крајине и с тим у вези предузео репресивне мјере за гушење отпора.

Репресивне мјере које је окупатор предузео прво су осјетиле снаге отпора, али и цивилно становништво на том подручју. Из тог разлога окупатор је донио неколико уредби које су биле уперене против устаника, али и цивилног становништва, које је подржавало борбене устаничке снаге, које су пружале отпор.

У првом реду, устанички покрет се јавио на Равној гори, гд‌је су устанике предводили монархисти, окупљени око генерала Драгољуба Михаиловића, а касније и комунистичке партије Југославије, у виду партизанског покрета, који је предводио Савез комуниста, на челу са, дотадашњим генералним секретаром партије, Јосипом Брозом, названим Тито. У том смислу биле су ангажоване елитне њемачко-италијанске јединице за сузбијање тог отпора, па је било предвиђено да се за одмазду против устаника и цивила који су их подржавали предузму мјере одмазде, којима је предвиђено да се за убијене окупаторске војнике изврши одмазда над цивилима: као нпр. у Србији за једног страдалог њемачког војника да се ликвидира стотину цивила, за рањеног окупаторског војника 50 цивила, за диверзије на комуникацијама око стотину цивила, што је било садржано у једној од првих наредби њемачког команданта генерала Паула Бадера.

Посебно репресивне биле су окупаторске акције у којима су ангажоване елитне јединице, као нпр. 342. њемачка дивизија и по неколико италијанских дивизија, посебно на подручју Херцеговине.

Тако су окупаторске војне јединице неријетко ангажоване у посебним акцијама тзв. чишћење терена, против јачих центара отпора.

У прољеће 1942. године изведене су акције против јачих центара отпора на простору источне Босне, односно од Саве до Дрине и на западу од Дрине до Босне. У акцији под кодним називом ТРИО, које су организовале њемачко-италијанске снаге на подручју НДХ, страдало је, између осталог и бројно незаштићено цивилно становништво, које је спас покушало да нађе преласком Дрине и одласком на територију Србије. Према незваничним подацима у тој операцији страдало је око 6.000 цивила. Посебно у мјестима Стари Брод и село Милошевићи на Дрини.

Истовремено, су усташке јединице са подручја НДХ масовно одводили Србе у тзв. радне, односно концентрационе логоре на територији НДХ, од којих је најпознатији био Јасеновац, мада је мјеста страдања цивила било широм самопроглашене НДХ. Велики број српских цивила одведено је у логоре у централној Босни нпр. у Витез. У свеопштем ратном вихору, свих против свих, злочин су чиниле све јединице, па је тако цивилно становништво на ратом захваћеном подручју масовно страдало и на Дрини и на скоро читавом подручју захваћеним ратним пожаром.

Овд‌је истичемо и један злочин који се десио изнад моста на Лиму, у Рудом, на којем су у децембру 1943. године од стране једне партизанске јединице страдали невини цивили (око 250), монструозно побијени, јер су имали другачија политичка убјеђења, између осталог три д‌јевојке из Прибоја, које су доведене у Рудо и погубљене на том мјесту. Овај злочин је публициста и хроничар Марко Лопушина означио као један од најмонструознијих злочина током Другог свјетског рата.