Najnovije

Почетак Великог рата на Горњодринском фронт

Почетак Великог рата на подручју горњег Подриња сликовито је описао народни пјесник Радован Бећировић – Требјешки, који је приказао аустроугарске нападе према српској и...

Разговор са Божидаром Зечевићем – О серији “Југославија у рату 1941-1945. год.”

Интервју са  Божидаром Зечевићем Београд, Институт за новију историју Србије, 22. фебруар 2022. године Разговор водили: Петар и Оливера Драгишић Ауторизована верзија, Божидар Зечевић, 29. мај 2022. Већ осамдесетих година,...

ПРЕД ТРАНШЕЈОМ. РЕВОЛУЦИЈА И КУЛТУРА У ЈУГОСЛАВИЈИ 1944–1947. ГОДИНЕ (ГОРАН МИЛОРАДОВИЋ)

Током четрдесет и пет година социјалистичке Југославије јавно се могло говорити једино о злочинима снага поражених у Другом светском рату. Међутим, падом берлинског зида...

Promocija knjige dr Srđana Cvetkovića ” Između srpa i čekića 2...

1
U četvrtak 01 marta 2012. godine u gradskoj biblioteci u Lazarevcu održana je promocija knjige dr Srđana Cvetkovića, istoričara iz Beograda «Između srpa i čekića 2».Obzirom da je dr Srđan Cvetković i sekretar Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12.septembra 1944. (Skraćeno: Državna komisija za tajne grobnice) bila je to prilika da se predstavi i rad Komisije i da se po prvi put predstavi njen zvaničan sajt. (www.komisija1944.mpravde.gov.rs). Prisutne goste u ime domaćina pozdravio je direktor biblioteke Ratko Vukelić, istoričar, a knjigu dr Cvetkovića i rad Komisije predstavili su pored autora, Zorica Marinković, stručni saradnik Komisije i Predrag Ostojić, istoričar.

Srbija u Velikom ratu

0
Knjiga Mire Radojević i Ljubodraga Dimića o Prvom svetskom ratu, biće objavljena na engleskom, nemačkom i ruskom, a možda i na kineskom Kniga prestavlja naučna sinteza o ulozi i mestu Srbije i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Napisali su je odabrani profesori istorije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu – doc. dr Mira Radojević i akademik Ljubodrag Dimić. Recenzenti dela su takođe profesori univerziteta – akademik Mihailo Vojvodić i doc. dr Miloš Ković. S novim naučnim saznanjima, autori ove studije, sameravaju i dostignuća srpske i svetske istoriografije. To čine naučnim sredstvima, ali pišu čitkim i razumljivim stilom za širu čitalačku publiku. Knjiga koja se naučnim istinama suprotstavlja političkim revizijama istorije, naročito u ulozi Srbije u ovom razdoblju. http://www.knjizara.com/Srbija-u-Velikom-ratu-1914-1918-Mira-Radojevic-Ljubodrag-Dimic-141101 U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljena je knjiga Mire Radojević i Ljubodraga Dimića „Srbija u Velikom ratu 1914–1918” (kratka istorija), koju su objavili SKZ i Beogradski forum za svet ravnopravnih. O knjizi su govorili episkop bački g. Irinej, Živadin Jovanović, Mihailo Vojvodić, Miloš Ković, Aleksandar Životić i autori, a odlomke iz dela kazivao je Srba Milin.

[Britanski istoričar] Hejstings pobija tezu da je Srbija kriva za Prvi...

0
Dok se savremena srpska istoriografija još ozbiljno ne uključuje u debatu o uzrocima tog velikog rata, britanski istoričar napada revizionistički pristup koji krivi Srbiju Maks Hejstings: Potpuno je bespredmetno odnositi se prema događajima iz 1914.kao prema misteriji iz romana Agate Kristi i tražiti pištolj koji se dimi jer ga niko ne može pronaći U susret stotoj godišnjici početka Prvog svetskog rata zahuktava se i bitka oko interpretacije uzroka za izbijanje katastrofe koja je odnela više od 15 miliona života. Posle obimne studije "Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914", kojom je njen autor, profesor sa Kembridža, Kristofer Klark postavio temelje za revizionistički stav prema kome se Nemačka pere od odgovornosti za izbijanje rata i odgovornost prebacuje na srpski nacionalizam, stigao je žestok kontranapad iz pera britanskog istoričara Maksa Hastingsa. On u knjizi efektnog naslova "Katastrofa: Evropa odlazi u rat 1914" nema dileme oko toga ko su loši momci koji su gurnuli Evropu u Prvi svetski rat i to su, tvrdi, isključivo Nemci i Austrijanci.

Na današnji dan 13.marta 1946. godine zarobljen je general Dragoljub Mihailović

0
Na današnji dan pre 66 godina u na lokaciji Undrulja u rejonu sela Dobrunska Rijeka (opština Višegrad) zarobljen je general Mihailović. Prilikom akcije zarobljavanja koju je nesto iza ponoći izvela specijalna grupa pripadnika OZN-a poginuli su major Dragiša Vasiljević, ratni komandant Višegradske brigade JVuO i njegovi pratioci Blagoje Kovač i Nikola Majstorović. Sa lica mesta uspeo je pobeći Lazar Gajić, vodič ove grupe sa kojom se kretao Mihailović. Na mestu događaja, na stazi iznad undruljskog potoka nedaleko od puta Dobrun-Priboj podignut je 2000. godine spomenik kojim je obeležen ovaj događaj, a pored staze 2002. godine porodica Majstorović iz Klivlanda podigla je i nadgrobni spomenik poginulim pripadnicima JVuO, koji su tu i sahranjeni od strane meštana. Danas 13.marta se u Undrulji (Draževini) istorijskim časom obeležava ovaj događaj, a molitvenim sećanjem i parastosom pomen ubijenim pripadnicima JVuO.

Popularni članci

Komentari

(Visited 723 times, 5 visits today)