Najnovije

Почетак Великог рата на Горњодринском фронт

Почетак Великог рата на подручју горњег Подриња сликовито је описао народни пјесник Радован Бећировић – Требјешки, који је приказао аустроугарске нападе према српској и...

Разговор са Божидаром Зечевићем – О серији “Југославија у рату 1941-1945. год.”

Интервју са  Божидаром Зечевићем Београд, Институт за новију историју Србије, 22. фебруар 2022. године Разговор водили: Петар и Оливера Драгишић Ауторизована верзија, Божидар Зечевић, 29. мај 2022. Већ осамдесетих година,...

ПРЕД ТРАНШЕЈОМ. РЕВОЛУЦИЈА И КУЛТУРА У ЈУГОСЛАВИЈИ 1944–1947. ГОДИНЕ (ГОРАН МИЛОРАДОВИЋ)

Током четрдесет и пет година социјалистичке Југославије јавно се могло говорити једино о злочинима снага поражених у Другом светском рату. Међутим, падом берлинског зида...

POMEN U DRAŽEVINI 13.MARTA 2013.

0
I ove godine kao i svih prethodnih u mestu Undrulja, sada Draževina (Dobrunska Rijeka) 13. marta, na dan kada je general Mihailović pao u ruke komunističke OZNE, biće održan pomen parastos. Da podsetimo: Negde iza ponoći 13. marta 1946. pripadnici OZNE su sa ovog mesta, koje se nalazi oko 250 metara od puta Uvac – Dobrun, kidnapovali generala Mihailovića, ubivši pri tom njegove pratioce Blagoja Kovača i Nikolu Mastorovića i majora Dragišu Vasiljevića, ratnog komandanta Višegradske brigade JVuO. Sa lica mesta je uspeo pobeći vodič ove grupe Lazar Gajić, pripadnik Višegradske brigade JVuO, iz prateće grupe Budimira Gajića, koja je prethodnih meseci neposredno obezbeđivala generala Mihailovića. Prema zvaničnoj verziji, koju je potvrdila Državna komisija za utvrđivanje okolnosti pogubljenja generala Dragoljuba-Draže Mihailovića, sastavljena od eminentnih istoričara, grupa odabranih pripadnika OZNE, prerušena u pripadnike JVuO, koja se od 6. marta kretala terenom uspela je koristeći prethodno zarobljenog majora Kalabića, uspostaviti kontakt sa generalom Mihailovićem u jednoj kući u selu Repuševići, gde se on krio nepunih mesec i po dana. Iz Repuševića, posle sastanka sa majorom Kalabićem i „njegovom grupom“ i pored izraženih sumnji svojih najodanijih ljudi general Mihailović se odlučio na put ka Srbiji... Od kuće Petra – Francuza, koja se nalazi na putu prema Dobrunu, general Mihailović je posle zarobljavanja, u jutarnjim satima 13. marta 1946. odveden prema Beogradu. Program obilježavanja - 9.00 časova polaganje cvijeća na Trgu palih boraca u Višegradu - 10.00 časova Bogosluženje u crkvi Sv.Oca Nikolaja u Draževini - 11.00 časova pomen i parastos poginuloj pratnji Draže Mihailovića - 12.00 časova polaganje cvijeća na spomeniku đenerala Draže Mihailovića i svečani govor duhovnika pokreta. - 13.30 časova ručak,trpeza ljubavi i poštovanja

Srpska priča – Sećanje iz rata i revolucije 1941 – 1945....

0
Priredio Nemanja Dević U izdanju Službenog glasnika objavljena su sećanja Aleksandra M. Miloševića pod nazivom Srpska priča – Sećanje iz rata i revolucije 1941-1945., koja je za štampu priredio istoričar Nemanja Dević. Ne bez razloga knjiga „Sećanja“ oficira vojske Kraljevine Jugoslavije, ratnog komandanta Lepeničke brigade, 2. Šumadijskog korpusa, Zapadnomoravske grupe korpusa, 6. jurišnog korpusa i načelnika štaba Šumadijske grupe korpusa JVuO, izazvala su priličnu pažnju javnosti, jer se radi o svedočenju poverljivog saradniku generala Mihailovića i svedoku ključnih ratnih zbivanja započetih njegovim nepriznavanjem kapitulacije aprila 1941. , pa sve do njegovog bekstva iz Jugoslavije juna 1946. Objavljivanjem zaostavštine majora Aleksandra Miloševića, u prvom redu njeogovih memoara i beleški sa kompletiranjem pređašnjih i novih saznanja o njemu i njegovom delovanju priređivač je uspeo da sklopi mozaik o jednom istovremeno burnom i tragičnom periodu srpske istorije i kao retko ko sa toliko mere i osećaja, a opet sa potrebne distance, koja ni jednog trenutka nije narušena, uspeo da prikazaže sve ono što je važno za razumevanje međuratnog, ratnog i poratnog vremena, viđenog očima direktnog učesnika - svedoka, kakav je bio major Aleksandar Aca Milošević.

Istoričar Dušan Bataković: Svoje zločine brišu a Srbima ih tovare

0
IMPERIJALNI diskurs u dominantnim državama danas ponovo preovlađuje, dok se interesi malih naroda komentarišu i tumače s nekom naglašenom netrpeljivošću. Uporedo s tim, sve što miriše na suverenost, nacionalni ponos ili nacionalni interes neke od manjih nacija i država, a nije u skladu sa širim - imperijalnim interesima, redovno se omalovažava zarad multinacionalnih, multilateralnih i imperijalnih ambicija. Takav diskurs, posebno kada je rušenjem komunizma nestalo ideoloških izazova, zavladao je savremenom svetskom istoriografijom. Prenošenjem težišta odgovornosti na sporedne aktere, koji su, poput atentata u Sarajevu, samo demagoški izgovor za sukobe blokova velikih sila, prikriva se, zapravo, imperijalna suština borbe za kontrolu resursa u kolonijama. Dr Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU, ovim rečima sumira stanje u savremenoj svetskoj istoriografiji, zbog čega, kaže, našim ljudima od struke ne preostaje ništa drugo nego da naučnim argumentima i na stranim jezicima objasne srpske pozicije.

Najava događaja – Dan zahvalnosti oslobodiocima Kosova i Metohije 1912. i...

0
Povodom 100 godina od oslobodilačkih Balkanskih ratova i sjećanja na 7. novembar 1918. kada je srpska vojska oslobodila Boku, a potpukovnik Drugog jugoslovenskog puka Svetislav Simović preuzeo komandu nad Herceg Novim od Austrougarske vojske Matica Boke, Srpski Soko Herceg – Novi, Društvo za arhive i povjesnicu Hercegnovsku, Srpsko viteško društvo «Herceg Stefan», Kolo srpskih sestara, SPKD «Prosvjeta», Glas, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva obeležiće prigodnom manifestacijom, koja će početi u 10 sati parastosom oslobodiocima Kosova i Metohije 1912. i Herceg Novog 1918. godine Grad i ostatak zaliva su posle pada Napoleona, od 1814 godine uključeni u sastav habsburškog krunskog poseda, a 1918 godine narod je sa oduševljenjem dočekao srpsku oslobodilačku vojsku. U prilogu obeležavanja Dana zahvalnosti donosimo pismo đenerala Svetislava T. Simovića iz 1937. godine predsedniku gradskog poglavarstva Herceg Novog gospodinu Jovu Sekuloviću u kome se izražava zahvalnost što je Gradsko vijeće donelo odluku da pristanište dobije naziv po imenu oslobodioca Herceg Novog i u kome on podseća na događaje iz 1918. godine

Popularni članci

Komentari

(Visited 547 times, 1 visits today)