Najnovije

Дан сjећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свjетском рату

СТРАДАЊЕ СРБА У ИСТОЧНОЈ БОСНИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ Окупаторска војска, углавном њемачко-италијанске јединице, су послије капитулације Краљевине Југославије биле суочене са отпором углавном српског...

Na današnji dan – 10. aprila 1941. godine osnovana Nezavisna Država Hrvatska

«Hrvatski narode! Božija providnost i volja naših saveznika, te mukotrpna višestoljetna borba hrvatskog naroda i velika požrtvovnost našeg poglavnika dr Ante Pavelića, te ustaškog...

ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ В. ОСТОЈИЋ, ИСТОРИЧАР

Обележили смо мјесто хапшења Ђенерала и страдања његовог сина Воје Предраг В. Остојић, рођен је у Рудом 1959. године. Студије историје завршио је на Филозофском...

На данашњи дан прије 78 година заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић

На данашњи дан 13. марта 1946. године, прије 78 година, заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946), начелник штаба Врховне команде и министар...

RAVNOGORCI SE PROTIVE INICIJATIVI ZA VRAĆANJE BROZOVOG SPOMENIKA NA TRGU U...

1
(Saopštenje za javnost) Beograd, 28. februar - Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, na čijem čelu je narodni poslanik Aleksandar Čotrić, oštro se protivi inicijativi SUBNOR-a da se na glavni trg u Užicu vrati spomenik Josipu Brozu Titu, jer je njemu i njegovoj ideologiji mesto u muzeju i tamo bi trebalo i da ostanu. Osim što je Užicu nametnuo svoje ime, Tito ništa nije učinio za ovaj grad. Naprotiv, novembra 1941. godine, da bi pobegao iz Užica pred Nemcima, što je činio i tokom celog rata, Tito je u bici na Kadinjači nepotrebno žrtvovao kompletan Radnički bataljon, sastavljen od stotina srpskih seljaka i radnika iz Užica i okoline. Podsećamo da Parlamentarna skupština Saveta Evrope zahteva i od Srbije da osudi zločine komunističkog režima, a Ustavni sud Slovenije je zabranio da se u Ljubljani ulica nazove po Titu, jer je "njegovo ime simbol komunističkog režima koji je kršio ljudska prava".

NOVA KNJIGA Branko M. Jevtić i Branko Bogdanović, Jurišni bataljoni vojske...

0
Iz recenzije mr Dragana Krsmanovića Milionske armije koje su stupile na ratnu scenu početkom 19. veka nisu doprinele da ratovi postanu kraći i efikasniji. Umesto željene brze pobede kontinente je prekrila, kao paučina, mreža rovova u kojima su u višegodišnjim ratovima krvarili narodi. Prvi svetski rat i ratovi koji su mu neposredno prethodili, pokazali su da prosta masa ne može sama doneti odlučujuću premoć potrebnu za pobedu. Pokazalo se da logistika, snabdevanje i tehnika imaju veći značaj nego što se to mislilo ali i da jezičak na tasu ratne sreće mogu preokrenuti malobrojne ali dobro obučene i opremljene jedinice. Njihova smela dejstva otvarala su put za proboje i nastupanja glomaznih pešadijskih ili motorizovanih jedinica otklanjajući prepreke za brza nastupanja blagovremenim posedanjem komunikacijskih čvorova „po dubini“ . Slične jedinice su koristeći slobodan prostor u neprijateljskoj pozadini postizale nesrazmerno veće efekte od klasičnih formacija, artiljerije i nasumičnog bombardovanja rušeći ugled tradicionalnih armija na način kako su to Buri učinili sa Britanskom imperijom.

Saopštenje savetodavnih tela Krune o odnosu države i državnog protokola prema...

0
Ove godine navršilo se sto godina od izbijanja Prvog svetskog rata. Naši saveznici u toj svetskoj kataklizmi nazvali su ga Velikim ratom za civilizaciju! Mi Srbi smatrali smo ga ratom za oslobođenje i ujedinjenje Srba i drugih južnih Slovena. Nismo ga izazvali, nismo mu težili, ali smo kao narod i kao država na napad odgovorili onako kako je trebalo i kako smo morali! Sve države i narodi koji su imali sudbinu da u tom ratnom vihoru učestvuju, voljno ili nevoljno, obeležile su sećanje na te davne događaje, davne vremenski, a bliske po posledicama koje i danas snosimo i živimo. I u Srbiji je učinjen napor da se uspomeni i žrtvama oda dužna pažnja i priznanje. Da li je učinjeno dovoljno možemo se slagati ili ne, ali napor nije sporan, a verujemo ni želja da potomci ne dokazuju svoju savremenu štedljivost na zahvalnosti precima, niti namera da se njihov heroizam ne uloži u sopstveni politički i etički pragmatizam.

Podsećanja: Ledi Pedžet – Prošlo je pola veka od smrti velike...

0
"Neka me svi zaborave! To mi je svejedno! Ali će mi teško pasti ako me moji Srbi zaborave!" Nekoliko dana pre nego što je preminula pre pola veka, 24. septembra 1958, ove reči je izgovorila ledi Lejla Pedžet (rođena 1881), engleska plemkinja, velika srpska dobrotvorka, požrtvovana bolničarka u vreme Prvog svetskog rata, koja je posle Drugog svetskog rata Srbima, sada političkim izbeglicama, širom otvorila vrata svog imanja i više od četrdeset odaja zamka "Varen hauz". Kako je napisao Kosta St. Pavlović godinu dana posle njene smrti, "ledi Pedžet je u svom životu imala tri ljubavi: ljubav za pticama, ljubav za cvećem i ljubav za Srbima".

Popularni članci

Dr Edvard V. Rajan – lekar spasilac Beograda

0
Podvizi i legendarna dostignuća američkog lekara i hirurga pukovnika dr Edvarda Rajana, šefa misije američkog Crvenog krsta (American Red Cross) u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, gotovo da su ostali nepoznati i zaboravljeni. Njegov čudesni život predstavlja građu za uzbudljiv avanturistički roman ili za scenario kakvog holivudskog spektakla. „Rajan je bio divlji borbeni Irac koji je bez prekida skakao u vatru... Apsolutno neustrašiv, kockajući se smrću, uradio je veliki posao visoko držeći u ruci blistavu baklju američkog dobročinstva“1, zapisao je u svojim memoarima Džon Gejd, prvi ambasador SAD u baltičkim zemljama, slikajući njegov portret. Rajan se rodio u Skrentonu, Pensilvanija, u SAD, 14. decembra 1883, u radničkoj porodici kao najmlađi od četvoro dece. Njegov otac Džeremi Rajan radio je u jednoj lokalnoj fabrici. Od najranije mladosti, Edi, kako su ga prijatelji zvali, znao je da njegova budućnost neće biti slična sudbini njegovog oca. Dok je u Skrentonu pohađao državnu školu zarađivao je džeparac u jednoj prodavnici duvana, a onda se zaposlio u lokalnim novinama –Republikancu. Potom je radio oglasnim agencijama i agencijama za vesti. Napustio je 1908. novinarski posao i otišao je u Njujork da studira medicinu na Univerzitetu Fordam, gde je diplomirao 1912. godine. Stažirao je, zatim i obavljao lekarski posao u bolnici sv. Vinsenta na Menhetnu i u okružnoj bolnici u Bruklinu. Ali, Rajan nije bio zadovoljan mirnim životom njujorškog lekara, njegov se avanturistički duh naglo budi 1913.1

Represija u Srbiji 1944-1953.

Komentari