Najnovije

09.09.2023. – Освећење споменика гатачким Равногорцима припадницима Невесињског корпуса ЈВуО

Поводом освећења споменика гатачким Равногорцима припадницима Невесињског корпуса ЈВуО у Гацком ће се 08. септембра у 20 часова одржати предавање историчара Немање Девића "Војска...

17. јул 2023 – Помен и парастос генералу Михаиловићу у Добрунској Ријеци

У присуству већег броја припадника равногорског покрета генерала Михаиловића, њихових потомака и поштовалаца 17. јула 2023. године у Добрунској Ријеци код Вишеграда обиљежено је...

22. маја убијен је Војислав Д. Михаиловић (1924-1945)

Послије одлуке да са главнином снага припадника ЈВуО крене из подручја сјеверне Босне према Србији, генерал Михаиловић је одлучио да се најсигурнијим тереном пробије...

Italija spasla srpske heroje – Italija otvorila obeležavanje 100-godišnjice od početka...

0
Na trgu Venecija u srcu Rima, na simboličnom mestu u zdanju Oltara Otadžbine (popularno zvanom Vitoriano) podno groba Neznanom junaku, jednom od stotina hiljada Italijana poginulih tokom Prvog svetskog rata, u ponedeljak je održana ceremonija kojom je Italija otvorila obeležavanje 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata prezentacijom knjige "Za Srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča". Reč je o reprint izdanju vojnog dokumenta "Za Srpsku vojsku", koji je 1917. godine objavila Specijalna kancelarija Ministarstva kraljevske mornarice Italije. Ovom svečanom događaju prisustvovalo je oko 500 zvanica, a među njima i ministri odbrane Italije i Srbije Roberta Pinoti i Nebojša Rodić, načelnik.

Посвета српском јунаку

0
Дело Душана М. Бапца „Српска војска у Великом рату 1914–1918.” реконструкција рата коју поткрепљује обиље фотографија Монографија „Српска војска у Великом рату 1914–1918.“ Душана М. Бапца, у издању Медија центра „Одбрана”, дело које прати велику победу Србије у Првом светском рату, обогаћено многобројним и вредним фотографијaма, представљено је недавно у Дому Војске Србије. Историчари проф. др Миле Бјелајац, рецензент издања, и проф. др Милош Ковић, између осталог, подсетили су на то да скоро и да нема српске куће чији бар један предак није страдао у Великом рату, и да је управо њему, том српском мученику, јунаку, посвећена ова књига. „Србија је током Првог светског рата изгубила, процењује се, готово милион људи, од којих око 400.000 војних обвезника, скоро трећину укупног становништва. Ниједна друга земља, учесница Великог рата, није тако скупо платила своју слободу”.

“STARI HOTEL” RUDO – OTETO PROKLETO Osvrt na jednu...

0
Novu porodičnu kuću u Rudom trgovac Krsto Mićović izgradio je 1925. godine na parceli kč 1/514 Z.K. ul. 746 Rudo površine 270 m2. Kuća je bila sa lijeve strane puta na samom ulazu u varoš. Imala je sprat i prizemlje sa verandom sa koje se pružao predivan pogled na dolinu rijeke Lim. U prizemlju kuće otvorio je kafanu, koja će zbog svog položaja, dobre usluge i atmosfere, postati omiljeno mjesto okupljanja Ruđana. Gazda Krsto, kako su ga uglavnom svi Ruđani zvali, imao je svoju špediciju, firmu, koja se bavila trgovačko-prevozničkim poslovima, a pet kamiona bilo je uglavnom u funkciji prevoza robe sa željezničke stanice Rudo ka Pljevljima i dalje. Poslovne veze učinile su da veoma brzo njegova kafana postane i stecište poslovne klijentele bližeg i daljeg okruženja. U toj kući Krsto će sa svojom suprugom Nevenom, rođenom Vuković, živjeti srećno sa svoja tri sina i četiri kćeri sve do rata 1941. godine, kada je u Rudo ušla vojska novoproglašene NDH, domobrani i ustaše. U teroru koji je otpočeo po njihovom dolasku stradao je izvjestan broj mještana, među kojima su ugledni domaćin Vasilije Gardović i šumar Perko Tomić. Gazda Krsto je uhapšen i pretučen od strane podivljalih ustaša čiji je logornik bio mještanin Mehmed Kreho. Od sigurne smrti Krsta su spasili ugledni ruđanski Muslimani, trgovci, koji su se založili kod ustaške vlasti da privremeno, uz veliki otkup, oslobode gazda Krsta.

Na današnji dan 6. aprila 1941. godine Nemačka bez objave rata...

1
Na današnji dan 6. aprila 1941. godine u ranim jutarnjim satima, otpočeo je napad njemačke armije na teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler je na taj način, bez prethodne objave rata, hteo kazniti Jugoslaviju zbog vojnog puča koji se desio 26. marta, kojim je faktički poništena odluka o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, što je on lično shvatio kao nedopustivo poniženje i uvredu Nemačke. Nekoliko dana pre napada na Jugoslaviju Hitler je potpisao Direktivu br. 25 kao plan napada, koji je trebao biti realizovan zajedno sa već pripremljenim planom «Marita», koji je predviđao invaziju na Grčku, koja je već bila u ratu sa Italijom.

Popularni članci

DRAŽA – SMRT DUŽA OD ŽIVOTA (6) Defile pete kolone

0
Pero Simić | 25. jun 2012. TRAGIČAN BILANS BILANS preuranjenog ustanka četnika i partizana bio je sumoran: dok nisu ugušili ustanak u Srbiji, do 5. decembra 1941. Nemci su imali 203 poginula i 378 ranjenih. Ipak, gubici ustanika bili su 17 puta veći - ubijena su 3.562 borca, a gubici civilnog srpskog stanovništva bili su 55 puta veći od nemačkih i iznosili su 11.522. ljudi.

Komentari