Savremena Istorija

U organizaciji Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945, a povodom šezdesetsedme godišnjice od zločinačkog ubistva armijskog generala Dragoljuba Draže Mihailovića, vojnog ministra u Vladi Kraljevine Jugoslavije, načelnika štaba Vrhovne komande, pomoćnika Vrhovnog komandanta kralja Petra II i komandanta Jugoslovenske vojske u Otadžbini u Drugom svetskom ratu prošloga veka, u Beogradu će se 17. jula ove godine, s početkom u 12 časova, u Maloj crkvi Hrama Svetoga Save na Vračaru, služiti parastos. Parastos će služiti sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve kome će, osim predstavika organizatora, i njihovih članova udruženja, prisustvovati i mnogobrojni poštovaoci lika i dela generala Mihailovića, a ispred organizatora prisutnima će se obratiti predsednik Udruženja Jugoslovenske vojske u Otdžbini 1941-45. doktor Dušan Đukić. Beograd, 15. jula 2013. INFORMATIVA SLUŽBA Udruženja JVuO 1941-45.

Stari Ruđani se sećaju moga brata Siniše. Bio je treće dete mojih roditelja Krsta i Nevene. Rođen je 16. oktobra 1923. godine. Završio je tri razreda trgovačke akademije u Beogradu, a dalje školovanje sprečile su ratne prilike. Krajem aprila 1941. godine, Rudo je ušlo u sastav zloglasne Nezavisne države hrvatske. Vlast te nove države, odmah se okomila na srpski živalj, a sve što je bilo slove-nsko, jugoslovensko i srpsko našlo se na udaru te nove vlasti. Sinišin otac Krsto, trgovac, hotelijer i špediter, bio je dugi niz godina, predsednik udruženja Jugoslovenskih nacionalista, «ORJUN»-e. Zbog toga se on i njegova porodica nađoše među prvima na udaru ustaške vlasti. Kao imućnom čoveku, oduzeta mu je velika imovina iz magacina špedicije. Razrezan mu je i enormno visok porez od 300.000 predratnih dinara, koji je morao odmah da plati. Krsto je uhapšen, teško maltretiran i mučen. Posledica tih patnji bilo je teško obolenje za koje nije bilo leka. Od fizičke likvidacije spasila su ga tri časna čoveka – muslimana, koji su u momentu kada je trebao biti likvidiran, stali ispred njega i ustašama rekli: «Pre nego što njega likvidirate, prvo ubijte nas, jer je on nama u životu mnogo valjao.» Oni su ga slomljenog i izmrcvarenog doveli kući. Nažalost i pored pokušaja lečenja u Beogradu, spasa mu nije bilo. Umro je u tokom Drugog svetskog rata 1944. godine u 54. godini života. Sinišin stariji brat Veljko, zahvljujući jednom čoveku koji mu je javio da ga ustaše traže, uspeo je da pobegne te se u leto 1941. godine prebacio u Beograd. Najzad je i sam Siniša u avgustu 1941. godine izbegao hapšenje od strane ustaša, bekstvom na italijansku okupacionu teritoriju.

Ove godine će u Višegradu i Starom Brodu na Drini biti obeleženo 75 godina od zločina ustaške soldateske nad srpskim civilima sa prostoru Sarajevsko-romanijske regije i Podrinja, koji su tražeći spas u prelasku Drine, uglavnom postradali u rejonu sela Miloševići i Stari Brod. Pripreme za pokloničko putovanje u Stari Brod, selo u kome je 20. jula 2008. otkriveno Spomen-obeležje u znak sećanja na stradanje srpskih civila u proleće ratne 1942. godine su završene. U utorak 21. marta u Višegradu će sa početkom u 19 časova u Gradskoj galeriji Doma kulture biti otvorena izložba „Stradanje srpskog naroda od Sarajeva do Starog Broda“ , a potom će biti predstavljeno treće, dopunjeno, izdanja knjige „Stari Brod - zaboravljeni zločin". U sredu, 22. marta u Starom Brodu, sa početkom u 9 časova biće održana liturgija, a u 12 časova pomen – parastos žrtvama ustaških zločinaca, koji za ovo zlodelo nikada u Titovoj Jugoslaviji nisu odgovarali.

Danas se navršava 21 godina od prvog masovnijeg protesta protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. Devetomartovski protest u Beogradu je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema, demokratizaciju i nacionalnu obnovu države. U sukobima koji su se sa Trga republike gde je skup održan proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Prva žrtva bio je policajac Kosović koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beogradjanke". Bežeći od demonstranata, Kosović je pokušao da preskoči zid terase, ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.