Savremena Istorija

Поводом освећења споменика гатачким Равногорцима припадницима Невесињског корпуса ЈВуО у Гацком ће се 08. септембра у 20 часова одржати предавање историчара Немање Девића "Војска...

U narednih nekoliko dana posetiocima sajta www.savremenaistorija.com predstavićemo kazivanja svedoka, učesnika i potomaka ratnih dešavanja sa područja Donje Jasenice (današnje opštine Smederevske Palanke) koje je u svojoj knjizi "Sporedovanje bespobedno" obuhvatio palanački profesor Milija Đorđević. Ova interesantna kazivanja, o događajima, ljudskim sudbinama, stradanjima, mogu se preslikati na gotovo celo područje Srbije, a i šire. Ovo nije revizija istorije ovo je samo dio istine postradalih nad čijom je nesrećom internacionalistički pobjednik gradio "svetlu budućnost" koja će se u našim danima reflektovati ovim bezdnom... Zahvaljujemo se istoričaru Nemanji Deviću na ustupljenim tekstovima! Redakcija www.savremenaistorija.com Pred nama je svojevrsna galerija likova sa ratne pozornice u Šumadiji. Kraj iz koga je većina sagovornika je Jasenički srez, sa centrom u Palanci, koji je obuhvatao 14 sela. Na ovom malom, ali centralnom i po mnogo čemu specifičnom delu Srbije, uočavaju se svi usponi i padovi, sve tragične podele, sve akcije i reakcije. Ovaj kraj bio je tradicionalno uporište Karađorđevića, ali sa živim političkim borbama tokom tridesetih godina. Značajna je bila i partijska ćelija KPJ u samoj varoši, koja je, pred početak ustanka 1941. odigrala glavnu ulogu da se narod ovog kraja u prvoj ratnoj godini većinom svrsta među partizane. Na terenu, gde nacionalnih odreda generala Mihailovića nije bilo, izvršene su tada i prve likvidacije klasnih neprijatelja, a nekoliko slučajeva zaklanih civila govore nam da su ovakav vid likvidacije protivnika, posle rata pripisivan isključivo ravnogorcima, započeli u ovom kraju upravo partizani.

Izraz „posle kapitulacije Jugoslavije“ može se naći po svim školskim udžbenicima istorije unazad sedamdeset godina, a takođe i u svakodnevnom govoru na temi o Drugom svetskom ratu. Samim činom kapitulacije nestala je pravna legitimnost vojno-zaraćenih snaga Kraljevine Jugoslavije koje su otišle u poraženički tabor. S toga se vrlo često može pročitati u… štampi ili po knjigama da je „ravnogorski pokret Draže Mihailovića samonikao“. Tačnije, nastao je nepripremljeno tek nakon kapitulacije Jugoslovenske kraljevske vojske od grupe oficira koji su došli na Ravnu Goru i bili izvan zakona. Kapitulacijom državne vojske, a sa njom i same države, otvoren je put za izlazak na istorijsku pozornicu jednog novog činioca, znatno pripremljenog za događaje koji su usledili – Narodnooslobodilačkog pokreta, predvođenog Komunističkom partijom Jugoslavije (KPJ), koja se za rat sa okupatorom pripremalam još pre izbijanja Drugog svetskog rata – kako kaže Istorija Saveza Komunista Jugoslavije a što je, pak, ako se bolje i pažljivije pogleda, kompletno prepisan politički referat Josipa Broza Tita na Petom kongresu KPJ u Beogradu 1948. godine, koji se preštampavao iz knjige u knjigu.

"Neka me svi zaborave! To mi je svejedno! Ali će mi teško pasti ako me moji Srbi zaborave!" Nekoliko dana pre nego što je preminula pre pola veka, 24. septembra 1958, ove reči je izgovorila ledi Lejla Pedžet (rođena 1881), engleska plemkinja, velika srpska dobrotvorka, požrtvovana bolničarka u vreme Prvog svetskog rata, koja je posle Drugog svetskog rata Srbima, sada političkim izbeglicama, širom otvorila vrata svog imanja i više od četrdeset odaja zamka "Varen hauz". Kako je napisao Kosta St. Pavlović godinu dana posle njene smrti, "ledi Pedžet je u svom životu imala tri ljubavi: ljubav za pticama, ljubav za cvećem i ljubav za Srbima".