Najnovije

Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.

У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који...

Осврт историчара Момира Нинковића на књигу “Рудо у Великом рату (1914-1918)”, историчара Предрага Остојића

РУДО И РУЂАНИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ Историчар Момир Нинковић објавио је приказ књиге "Рудо у Великом рату (1914-1918), Предрага Остојића, у Годишњаку за истраживање...

Прва пролетерска бригада у Рудом

У Рудом је 21. децембра 1941. године формирана Прва пролетерска бригада, јединица коју је Тито формирао на дан рођења Јосипа Висарионовича Стаљина. Приликом уласка...

Поводом смрти Борислава Боре Станковића

Текст који објављујемо поводом смрти Борислава Боре Станковића дугогодишњег генералног секретара ФИБА и члана Међународног олимпијског комитета настао је као коментар на вест о...

Promocija knjige Dušana Mirkovića, Dragačevo Ravna Gora

0
U prostorijama Kluba srpskog pravoslavlja Bogotražitelj 28. februara 2013. odražana je promocija knjige Dušana Mirkovića, Dragačevo Ravna Gora. Ovu knjigu priredio je Milutin Velisavljević, a izašla je u izdanju izdavačke kuće Armon iz Beograda. O knjizi su govorili istoričari Predrag Ostojić, Nemanja Dević, Ana Filipović i priređivač knjige Milutin Velisavljević. Ovom prilikom prenosimo obraćanje istoričarke Ane Filipović, koje je dalo pečat ovoj večeri. Poštovani Prijatelji dobre knjige, Još na samom početku izučavanja istorijskog zanata, kreće se sa razumevanjem istorijskih izvora. Sve vrste autobiografskih izvora, a to su dnevnici, memoari i autobiografije, su pouzdaniji od istoriografskih izvora, kako je to govorio naš akademik, nedavno preminuli Sima Ćirković. Između autora autobigrafskog teksta i zbivanja koje je u njemu, nema posrednika. Zato autobiografski izvori, po svojoj prirodi, spadaju u izvore prvoga reda. Pored ovoga, u „sukobu“ sa drugim izvorima prvog reda, kakvi su akti, povelje ili, u ovom konkretnom istorijskom periodu, raznorazne depeše, naredbe ili pisma, autobiografski izvori nam daju povezaniju sliku zbivanja kakvu bismo vrlo teško, a u ovom konkretnom slučaju-nikako, mogli dobiti iz gore pomenutih izvora prvog reda, koja nam daju samo fragmente čitave slike. Takođe, autobiografski izvori nam bolje no ijedna druga vrsta izvora daju živu predstavu o opštoj atmosferi i duhovnoj klimi nekog perioda, a to je ono što je najteže dokučiti iz izvora, koji su po svojoj prirodi oskudni. Konačno, autobiografski izvori nam dosta često govore o zbivanjima o kojima nema ili postoji vrlo malo pisanih dokumenata, što je ovde slučaj iz dobro poznatih razloga.

Pero Simić: Đeneralova smrt duža od života

0
Razgovor sa autorom knjige, publicistom Perom Simićem Draža Mihailović je paradigma adaptiranja istorije prema potrebama politike i duže je predmet besomučne manipulacije i korišćenja u dnevnopolitičke potrebe nego što je živeo. Rekao je to u intervjuu novinar i publicista knjige "Draža Mihailović - Smrt duža od života" Pero Simić. Osnovna ideja je bila, prema njegovim riječima, objektivna biografija Draže Mihailovića, ni crna ni bela, i da se ne prećuti ništa i ne tumači selektivno ni jedna bitna činjenica o Drugom svetskom ratu. Simić smatra da narodi na području bivše Jugoslavije moraju da se suoče sa realnim činjenicama naspram istorije koja je puna iluzija, uz ocjenu da postoje dokumenti na osnovu kojih bi se mogla donijeti presuda o poništavanju optužnice protiv Mihailovića. * GLAS: Knjiga "Draža Mihailović - Smrt duža od života" je objavljena ove godine. Šta ona sadrži u sebi i zbog čega je treba pročitati?

Dokumenti: Unapredjenje kapetana Nikole Kalabića

0
U vreme nastupanja kroz Bosnu, glavnine snaga JVuO iz Srbije, komandantu Komande Srbije JVuO divizijskom generalu Miroslavu Trifunoviću 30. novembra 1944. godine radiogramom je stigla depeša Vrhovne komande JVuO, kojom je kapetan Nikola Kalabić unapređen u čin majora. 3. decembra 1944. general Trifunović je depešom komandantu Gorske Kraljevske garde kapetanu Nikoli Kalabiću preneo naređenje Vrhovne komande o unapređenju u čin majora. U prilogu je fotokopija dokumenta

Na danasnji dan 4.maja 1980. godine umro je Josip Broz Tito

0
Na današnji dan, pre 32 godine umro je Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, posle 36 godina autoritarne vladavine. Spiker radio-televizije Miodrag Zdravković ovu vest saopštio je javnosti rečima: "Umro je drug Tito". Četiri dana kasnije Broz je sahranjen u Kući cveća u Beogradu, a sahrana je bila jedna od najvećih koju pamti moderno doba. Biografija Josipa Broza puna je kontraverzi što je dalo povoda za različita viđenja njegove ličnosti. Bilo kako bilo, Broz je obeležio jednu epohu u kojoj je na prostore bivše Kraljevine Jugoslavije, posle krvavog građanskog rata, koji je trajao sve vreme okupacije zaveden komunistički režim - vladavine jednog čoveka i jedne partije, čiji je on bio i doživotni vođa. Pristalice Josipa Broza i danas žale za vremenom njegove vladavine, dok ga protivnici ocenjuju kao jednog od najvećih diktatora XX veka

Popularni članci

Komentari