Istoričar Slobodan Marković: Suđenje generalu Mihailoviću bilo nepravično
U postupku rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini armijskog generala Dragoljuba Mihailovića danas je pred Višim sudom u Beogradu svedočio istoričar Slobodan Marković, a proces će biti nastavljen 11. maja, kada će biti utvrđene razlike između stenografskih i audio zapisa sa suđenja Mihailoviću 1946.
U nastavku postupka biće saslušani članovi Komisije za tajne grobnice i Komisije za utvrđivanja okolnosti stradanja generala Mihailovića dr Kosta Nikolić i dr Bojan Dimitrijević.
Почетак Великог рата на Горњодринском фронт
Почетак Великог рата на подручју горњег Подриња сликовито је описао народни пјесник Радован Бећировић – Требјешки, који је приказао аустроугарске нападе према српској и...
Miloslav Samardžić, «Pravi i lažni Kalabić – sa nalazom sudskog veštaka»...
Ovih dana pojavila se nova (već ko zna koja po redu) knjiga publiciste Miloslava Samardžića pod naslovom «Pravi i lažni Kalabić – sa nalazom sudskog veštaka» u izdanju Pogleda iz Kragujevca
Ništa novo ( kada je u pitanju autor), da ovaj put kao krunski dokaz gospodin Samardžić ne ističe nalaze sudskog veštaka, (mada i veštak u svom veštačenju ne potvrđuje da je to apsolutno tačno!!!),(...nije moguće tvrditi da je... ali ni tvrditi da nije...) nastojeći da u celu priču o zarobljavanju generala Mihailovića ubaci i priču o lažnom Kalabiću.
Za ovu priliku posebno se naoštrio i penzionisani major Krsmanović, koji se pojavljuje u ulozi jednog od recezenata, (koji na posredan način upućuje zamerke i deli lekcije dr Kosti Nikoliću i dr Bojanu Dimitrijeviću, reczentima knjige prof. Ostojića o zarobljavanju Mihailovića), a čiji je zadatak bio ne samo da pohvali Samardžićevu knjigu kao vrhunac istorijskog, naučnog pristupa i otkrovenja, nego da kao u ono titovsko doba «postrelja» sve one koji ne misle isto kao Samardžić, mada se stiče utisak da i nije baš siguran u sve ono što ovaj piše. Ali...
Činjenica je, da već dugi niz godina gospodin Samardžić pokušava da uveri jedan deo čitalačke publike, potomaka i poštovaoca, sledbenika ravnogorske ideje u komunističku zaveru, kojom je major Nikola Kalabić doveden u direktnu vezu sa zarobljavanjem generala Mihailovića.
Činio je to prvo insistiranjem da je to isključivo komunistička priča, kojom je hteo postići efekat a priori odbacivanja teze o ključnoj, presudnoj ulozi majora Nikole Kalabića u Mihailovićevom zarobljavanju.
Na danasnji dan 4.maja 1980. godine umro je Josip Broz Tito
Na današnji dan, pre 32 godine umro je Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, posle 36 godina autoritarne vladavine. Spiker radio-televizije Miodrag Zdravković ovu vest saopštio je javnosti rečima: "Umro je drug Tito". Četiri dana kasnije Broz je sahranjen u Kući cveća u Beogradu, a sahrana je bila jedna od najvećih koju pamti moderno doba.
Biografija Josipa Broza puna je kontraverzi što je dalo povoda za različita viđenja njegove ličnosti. Bilo kako bilo, Broz je obeležio jednu epohu u kojoj je na prostore bivše Kraljevine Jugoslavije, posle krvavog građanskog rata, koji je trajao sve vreme okupacije zaveden komunistički režim - vladavine jednog čoveka i jedne partije, čiji je on bio i doživotni vođa.
Pristalice Josipa Broza i danas žale za vremenom njegove vladavine, dok ga protivnici ocenjuju kao jednog od najvećih diktatora XX veka
Popularni članci
„Novosti“ otkrivaju detalje najveće akcije spasavanja savezničkih pilota: Najveća akcija 10....
Bez obzira na ćutanje zvanične posleratne komunističke istorijografije o najvećoj akciji spasavanja savezničkih pilota i članova posada oborenih aviona, koja se tokom 1944.godine odvijala na teritoriji pod kontrolom generala Mihailovića i koja je svoj epilog imala uspešnim okončanjem operacije pod šifrom Halyard u kojoj je spaseno više od 500 ljudi, neverujemo da u Srbiji, a i šire ima ljudi koji do danas nisu čuli o ovom svojevrsnom podvigu generala Mihailovića, njegovih vojnika i oficira pripadnika JVuO i srpskih seljaka, koji su izlažući sebe i svoje porodice životnoj opasnosti pružili zaštitu i utočište ovim mladim ljudima, koji su duboko u neprijateljskoj pozadini izgubili svaku nadu da će ponovo videti svoje porodice.
Redakcija www.savremenaistorija.com će u narednih nekoliko dana preneti najinteresantnije detalje feljtona "Novosti", koji govori, upravo o tim događajima, stavljajući u prvi plan sudbinu običnog čoveka, pojedinca, pripadnika JVuO, bez čije žrtve ova akcija ne bi imala uspešan kraj.
Tužno je i ružno što su i spašeni avijatičari znali, što su upravo njihovi spasioci prepušteni sami sebi i što će biti ostavljeni na milost i nemilost pobjednika, koje će “Crvena armija” ustoličiti ulaskom u Beograd samo dva meseca po njihovom odlasku iz Pranjana.
Prazni transportni avioni, koji su dolazili po avijatičare na improvizovani aerodrom Galovića poljanu kod Pranjana prethodno su na drugim lokacijama izbacivali opremu i naoružanje za vojsku, koja se spremala da uz pomoć Crvene armije uđe u Srbiju, u Beograd i na taj način objavi pobedu.
Redakcija wwwsavremenaistorija.com upucuje posetioce sajta da pogledaju kratak film o operaciji Halyard: http://www.youtube.com/watch?v=bJS-PbzkIJs
Komentari