Промоцијa књиге “Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915)“
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије учествовао је у промоцији књиге "Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915)“, аутора Предрага В.Остојића, која је у петак 22. априла 2016, представљена у Дому културе "Пиво Караматијевић“ у Прибоју.
Владика је запазио да је вриједност промовисане књиге у томе што је у њој аутор, са великом пажњом и прецизношћу,истакао све заслуге дијела црногорске војске која је заједно са српском војском ратовала у Првом свјетском рату на овом подручју од Пљеваља до надомак Сарајева, а послије у повлачењу у до Карађорђевих шанчева на Јавору. Њихов отпор, истакао је Преосвећени Епископ, завршио се на Мојковцу и Беранама, гдје је црногорска војска у оним данимакада се српска војска била повукла према Грчкој, пружила свој последњи и одсудни, јуначки отпор, који је ушао у легендуи гдје се нарочито прославио славни командант Санџачке војске сердар Јанко Вукотић.
Iz knjige “Sjećanje na Sava P. Derikonju” autora Ozrena Grujića
U želji da sačuvamo od zaborava ljude iz naroda, koji su od samog početka ratnih dešavanja na prostoru Kraljevine Jugoslavije stali u zaštitu i odbranu srpskog naroda, prenosimo samo deo priče o Savu P. Derikonji, ratnom komandantu Prve Sarajevske brigade JVuO.
Apel domaćoj i međunarodnoj naučnoj savesti – Kad ćuti oficirska...
Ako su američkom borcu za slobodu u Drugom svetskom ratu prošloga 20. veka, Rut Mičel (Ruth Mitchell), bile potrebne tri godine da bi posle ličnog eksperimenta kod Četnika u Kraljevini Jugoslaviji spoznala da je “cela istorija Srba ep borbe čovečanstva za slobodu”, i da poslednji srpski đeneral “Draža Mihilović nije započeo ništa novo”, već da je “kao pravi, hrabar i dragoceni sin svoga naroda, samo nastavio tradiciju Kosova iz 1389” (The Serbs choose war), u čemu se posle rata složio i ratni britanski premijer Čerčil, pišući pokajnički u svom delu Drugi svetski rat (Winston S. Churchill, The Second World War), za koje je, potom, dobio Nobelovu nagradu: “Sudbina je upravo zla prema onima koji krše tradicije i običaje iz prošlosti”, i, ako je više od tri decenije prošlo od smrti jugoslovenskog komunističkog diktatora, dve decenije od pada “gvozdene zavese” i decenija od demokratskih promena u Srbiji, koliko je još vremena potrebno da prođe pa da bi, najzad, o tim prelomnim istorijskim događajima nauka, tim pre istorija ratne veštine, kazivala svoju reč!?
Na današnji dan 13.marta 1946. godine zarobljen je general Dragoljub Mihailović
Na današnji dan pre 66 godina u na lokaciji Undrulja u rejonu sela Dobrunska Rijeka (opština Višegrad) zarobljen je general Mihailović. Prilikom akcije zarobljavanja koju je nesto iza ponoći izvela specijalna grupa pripadnika OZN-a poginuli su major Dragiša Vasiljević, ratni komandant Višegradske brigade JVuO i njegovi pratioci Blagoje Kovač i Nikola Majstorović. Sa lica mesta uspeo je pobeći Lazar Gajić, vodič ove grupe sa kojom se kretao Mihailović.
Na mestu događaja, na stazi iznad undruljskog potoka nedaleko od puta Dobrun-Priboj podignut je 2000. godine spomenik kojim je obeležen ovaj događaj, a pored staze 2002. godine porodica Majstorović iz Klivlanda podigla je i nadgrobni spomenik poginulim pripadnicima JVuO, koji su tu i sahranjeni od strane meštana.
Danas 13.marta se u Undrulji (Draževini) istorijskim časom obeležava ovaj događaj, a molitvenim sećanjem i parastosom pomen ubijenim pripadnicima JVuO.
Komentari