Tabu-tema u Potkozarju
– Na više od 200 stranica izneo sam biografske podatke, uz fotografije Mihailovića i njegovih najistaknutijih oficira. Trebalo je istražiti i pročitati desetine knjiga, a dosta podataka preneo mi je moj deda Milan, koji živi u istočnoj Srbiji. O ovoj temi se i dalje malo zna, pogotovo u Potkozarju, gde se bez argumenata govori da su četnici bili koljači i ubice – priča ovaj dečak, čiji su roditelji u poslednjem ratu izbegli iz Sanskog Mosta.
Da je objavljivanje njegovog dela još neizvesno, govori podatak da mu skoro niko od Srba iz Srpske nije pružio pomoć.
– Odštampao sam nekoliko primeraka, ali još nemam dovoljno novca da bih to uradio onako kako knjiga zaslužuje. Obišao sam 90 odsto firmi iz Prijedora i poslao pisma liderima najvećih stranaka u RS, vladici Grigoriju i boračkoj organizaciji, međutim, nema odgovora. Čak me i moji kod kuće pitaju što sam to pisao, a jedino me teča podržava. A što se tiče nastavnika, neki moj rad ocenjuju pozitivno a drugi nisu baš oduševljeni – kaže Milovan.
On ističe da se priča o Dražinim četnicima guši kao u doba kada su politički komesari komunističke partije lako obmanuli slabo obrazovan srpski narod i prineli ga kao najveću žrtvu revoluciji.
– Dok njima nije ništa značio ljudski život, Draža nije hteo da narod bezrazložno gine od nadmoćnih Nemaca i čekao je pomoć. Upravo zbog toga i svojih interesa „saveznici” su bili naklonjeniji komunistima – objašnjava ovaj dečak.
Ko će kome, ako ne svoj svome
Neshvatljivo je da se heroj Solunskog fronta, srpski rodoljub i oficir ovenčan medaljama za hrabrost i vojničko držanje proglašava ratnim zločincem, smatra naš sagovornik.
– Od Titove Jugoslavije, koju su stvarali bravari, sedlari i timari, nije se moglo bolje očekivati. Komunistički ideolozi su Dražu, pa i sina vojvode Živojina Mišića, koji je s njim ratovao, izjednačili sa ustašama. Na početku rata su imali zanemarljiv uticaj na Srbe. Tito je uvek išao uz četnike i lažno se predstavljao, pa Srbi nisu odmah razumeli njegove namere. Draža se prevario misleći da su Sovjeti još carska Rusija koja će priteći u pomoć Srbima – kaže Malić, pitajući se zašto je Broz oslobodio Jasenovac tek krajem rata iako je znao da se tamo svakodnevno ubijaju ljudi i deca.
On trenutno piše i knjigu „Ko će kome ako ne svoj svome”, koja će govoriti o srpskim podelama.
– Srbi su se od davnina borili jedni protiv drugih, protiv vlasti i zbog vlasti, čega ni danas ne manjka. Crna Gora se odvojila i priznala Kosovo, a tu su i podele komunisti – četnici, dinastija protiv dinastije, kum protiv kuma, stranka protiv stranke… To ne radi nijedan narod! Mi možemo govoriti o uticaju stranog faktora, ali zbog podela smo sami krivi jer se otimamo za vlast, ljubomorni smo jedni na druge, a ko god zasedne na fotelju, malo razmišlja o drugima i narodu. S druge strane, i muslimani imaju stranke, ali su uvek za jednoga i svoga – kaže Milovan.
Njegov plan je da upiše četvorogodišnju školu i posle završi studije istorije u Beogradu.
– Želim da istražujem sve u vezi sa srpskim narodom i antifašizmom. Ali pritom partizane, među kojima je bilo najviše Srba i koji su dobili rat, ne treba izjednačiti s komunistima i njihovim ideolozima da ne bude novih podela. Komunisti su bili zločinci prema svemu što je srpsko – zaključuje ovaj mladić.
Jojić: Milovan traga za jedinstvom Srba
Dušan Jojić, nastavnik istorije i srpskog jezika u penziji i recenzent knjige, kaže da je oduševljen hrabrošću ovog momka, koji se bavi uvek aktulenom temom za Srbe.
– On traga za jedinstvom Srba koji se u Drugom svetskom ratu nisu snašli između dve vatre, četnika i partizana. Iako je vreme pokazalo da su vera u otadžbinu, boga i narod pobedili slepu veru u Tita i partiju, manjak podrške Maliću govori da ovdašnji Srbi ne znaju dovoljno o Ravnogorskom pokretu ili ga ne prihvataju. Evo, komunistički ideolozi su do 22. juna 1941. i napada Hitlera na SSSR komotno živeli u gradovima i sarađivali s Nemcima i ustašama spremajući revoluciju. Posle su goloruk narod terali na Nemce, uprkos formuli „100 Srba za jednog njihovog ubijenog vojnika” – kaže Jojić.
Bojan Rečević
