Savremena Istorija

Pismo Predsedniku Srbije Vratite spomenik Titu u Užicu! Srbija mora da počne da brani svoje časno mesto u istoriji i doprinos ličnosti. Ovo je u pismu Predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću naglasio, u ime Republičkog odbora, predsednik SUBNOR-a prof.dr Miodrag Zečević. Juče smo objavili saopštenje Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta u vezi inicijative za vraćanje spomenika Josipa Broza - Tita na Trg u Užicu. Ova reakcija usledila je na osnovu inicijative Republičkog SUBNOR-a odnosno pisma koje je ova organizacija uputila predsedniku Republike gospodinu Tomislavu Nikoliću. Redakcija www.savremenaistorija.com nije komentarisala ovu inicijativu, već je to prepustila javnosti. Možemo samo da kažemo da je i ovo deo Srbije u kojoj živimo, ne želeći da pišemo o stotinama uništenih i bačenih spomenika od strane "oslobodilaca" iz vremena Kraljevine Jugoslavije i Srbije i o onom poimeničnom spisku od 42000 žrtava komunističkog terora iz vremena kada je Broz uspostavljao svoj režim u Srbiji. Pismo u celosti glasi:

Posle četiri decenije, u SAD je dato zeleno svetlo za objavljivanje knjige pukovnika Roberta Mekdauela „Streljanje istorije“. Za razliku od Tita, Mihailović se borio protiv nacista od prvog do poslednjeg dana rata, tvrdi pukovnik Mekdauel, koji je u drugoj polovini 1944. kao saveznički oficir za vezu boravio u Mihailovićevoj komandi. Zbog svog stava da je general Mihailović jedini delotvorni nosilac otpora Hitleru i njegovim slugama u Jugoslaviji, po povratku sa vojne misije pukovnik Mekdauel je, u zimu 1944, udaljen sa mesta šefa Odeljenja za Jugoistočnu Evropu. Kako se danas otkriva, Titov režim je 1970. godine „zahtevao“ od američkog državnog sekretarijata da se profesor Mekdauel osudi na smrt, a da se njegov rukopis knjige „Streljanje istorije“ spali!

Osvajanje, potčinjavanje, istrebljenje, kolaboracija, otpor, proterivanje i osveta - to su referentne tačke između kojih austrijski istoričar Arnold Zupan plete priču o odnosima germanskog (Nemci i Austrijanci) i slovenskog elementa (Česi, Slovaci, Srbi, Hrvati i Slovenci) na širem evropskom prostoru od sredine 19. do sedamdesetih godina 20. veka. Da li je Draža Mihailović bio nacistički kolaborator ili borac protiv okupatora? Jedno je sigurno - Hitler ga je do kraja gledao kao neprijatelja, tvrdi austrijski istoričar Arnold Zupan u svojoj najnovijoj knjizi "Hitler - Beneš - Tito", iza koje kao izdavač stoji Austrijska akademija nauka. Uloga "Mihailovićevih četnika" - jer bilo je i drugih - još uvek je tabu tema u Srbiji, tvrdi Zupan. Ali Draža Mihailović je samo jedna od linija koju Zupan, bivši univerzitetski profesor, danas potpredsednik Austrijske akademije nauka, prati u svojoj monumentalnoj trilogiji. Njegov pogled i njegove ambicije su mnogo šire, njegovo glavno pitanje je: Kako smo "mi" došli do toga da se međusobno ne podnosimo?

Anglo-američke vazdušne snage su tokom Drugog svetskog rata 1944. jedanaest puta bombardovale Beograd. Beograd je bio meta tri puta u aprilu, dva puta u maju, po jednom u junu i julu i četiri puta u septembru 1944 Najveće razaranje i žrtve zabeležene su tokom aprilskog bombardovanja 16. i 17. aprila 1944. godine, što se poklopilo sa prvim i drugim danom pravoslavnog Uskrsa te godine. Gotovo je sigurno da je Beograd u tim napadima iz vazduha pretrpeo više materijalne štete i ljudskih žrtava nego u napadu njemačke avijacije 6. aprila 1941. što su potvrdile procene i nalazi ambasade SAD u Beogradu neposredno po završetku Drugog svetskog rata.