Savremena Istorija

Uz najviše državne počasti, posmrtni ostaci kralja Petra Drugog, njegove supruge kraljice Aleksandre, kraljice majke Marije i njegovog brata princa Andreja Karađorđevića položeni su juče u kriptu Mauzoleja porodice Karađorđević u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Sahrani su prisustvovali predsednik i premijer Srbije Tomislav Nikolić i Ivica Dačić i princ Aleksandar Karađorđević,mnogobrojne delegacije i gosti, izaslanici evropskih i svetskih dvorova, kao i predstavnici diplomatskog kora i mnogobrojni građani. Zaupokojenu liturgiju služio je u prisustvu brojnih arhijereja Patrijarh srpski gospodin Irinej. Posle sahrane, prisutnim su se obratili Patrijarh srpski gospodin Irinej, predsednik i premijer Srbije Tomislav Nikolić i Ivica Dačić i princ Aleksandar Karađorđević, Navodimo deo govora pokojnog Dragiše Kašikovića nad odrom Kralja Petra II iz 1970.

У издању „Српске речи“ управо је објављено седмо издање романа „Чичина прича или страдање српско“, аутора Предрага В. Остојића. О „Чичиној причи“ протеклих година говорили су и писали др Веселин Ђуретић, Миодраг Пешић, Миодраг Јакшић, др Коста Николић, Александар Чотрић, Ратко Вукелић, Драгољуб Мићовић, др Предраг Тојић, Боривоје Карапанџић и други, а Интернет новине сербске (www.srpskadijaspora.info) објављујући детаље ове изузетне приче допринеле су да она буде читана широм српске дијаспоре. Одмах по првом објављивању 2006. године књига је добила запажен публицитет, а читалачка публика је доживљавала трагичну судбину јунака приче као личну и породичну, као трагедију целокупног српског народа у прошлом веку. Често је прича тумачена и као ламент ђенерала Михаиловића над највећом трагедијом која је задесила наш род у његовој историји. За књигу „Чичина прича или страдање српско“ Предраг В. Остојић добио је 2008. године награду „Драгиша Кашиковић“ - која се додељује за изузетне домете у области уметности и науке и ширењу граница слободе стваралаштва. Аутор књиге је, поред овог дела, објавио и следеће наслове: „Пуна празнина“ (збирка поезије), „Заробљавање генерала Михаиловића“ (историјска студија), „Горњодрински офанзивни фронт 1914.“ (историјска студија) и „Црногорска Санџачка војска на Горњедринском фронту 1914-1915.“ (историјска студија) кao и више десетина чланака научног карактера објавњених у стручној периодици. Један је од уредника интернет портала www.savremenaistorija.com. „Роман 'Један дан Ивана Денисовича' о животу у совјетским радним логорима службено је уврштен у обавезну школску лектиру постсовјетске Русије. Сматрам да би и књига 'Чичина прича' требало да буде обавезно штиво у школским програмима на српском етничком простору и било би добро да се налази у свакој читаоници, књижари и сваком српском дому у Србији, Републици Српској, Црној Гори и српској дијаспори широм света“, истакао у предговору књизи Александар Чотрић. Књига се може поручити на телефон +381 (0)64 559 02 28

Prelistavnje knjige smrti moguće je klikom OVDE koji vodi direktno na onljan "Knjigu streljanih", kao i na sajtu Državne komisije za tajne grobnice i sajtu izložbe "U ime naroda". - Ovo je dokument koji bi u svakoj normalnoj zemlji predstavljao epohalno otkriće i mnoge učesnike zločina izvela pred lice pravde. U Srbiji je prošlo sasvim nezapaženo. To je najveće otkriće Državne komisije za tajne grobnice. Likvidacije na desetine hiljada ljudi posle Drugog svetskog rata nisu učinjene na reč, nisu rađene iz anarhične osvete već po detaljnom planu koji je podrazumevao kvote i striktnu metodologiju sa preciznom evidencijom. Ovo dokazuju mnoge knjige streljanih za svaki okrug i spiskovi streljanih za svako selo u Srbiji koji su radili organi OZN-e. Uglavnom, na osnovu njih urađen je detaljan popis žrtava za sada njih 59.912, koji je dostupan na internetu - kaže za "Blic" nekadašnji sekretar Komisije istoričar dr Srđan Cvetković. On podseća da je veliki deo tih dokumenta sačuvan u arhivi BIA i napominje da ovakve detaljne evidencije nisu pronađene u Sloveniji i Hrvatskoj, gde su takođe postoje komisije za komunističke zločine. Dokazi o daleko većem broju žrtva sklonjeni - Može se reći da je to jedinstven sačuvan dokument u komunističkoj Istočnoj Evropi. Nažalost oko 30 odsto ovih knjiga je sklonjen iz arhiva tajne policije. Tih knjiga nema za Beograd, Šabac i Kragujevac i ukoliko one budu probnađene broj popisanih žrtava bio bi znatno veći. Među ubijenima je velika većina nevih ljudi, ali ima stvarnih sradnika okupatora. To je namerno tako rađeno - objašnjava Cvetković. Tek 29. aprila 2010. Vlada Srbije je donela odluku o skidanju oznake poverljivosti sa spiskova osoba streljanih bez suđenja. Nakon tog datuma, članovi Komisije su dobili priliku da pretražuju arhive, pa su tako u arhivi BIA pronašli naredbu 1253 od 18. maja 1945. kojom tadašnje Ministarstvo unutrašnjih poslova Jugoslavije propisuje da lokacije svih grobnica "narodnih neprijatelja" postanu tajna. Prema dokumetima do kojih je došla Komisija streljnja su bila planska, po direktivama i odlukama tadašnjeg vojnog i partijskog vrha uz postojanje detaljnih spiskova političkih i klasnih neprijatelja koje treba likvidirati.

JUNACI! Rat sa Nemačkom koji je četiri godine sejao širom cele naše Otadžbine smrt, uništavajući bez milosti sve naše tekovine, naša ognjišta, naše porodice, završen je pobedom Saveznika. U ovom četvorogodišnjem ratu Jugoslovenska Vojska u Otadžbini vidno je doprinela pobedi boreći se jedina u Evropi, kada je cela Evropa bila okupirana od svirepog napadača. Snažni i neodoljivi napadi naših jedinica, uništavali su nemačke divizije, slabili su ratni potencijal Nemaca i ozbiljno zabrinjavali njihovo vođstvo. Preko trideset i pet najelitnijih nemačkih divizija bilo je sve vreme vezano na našem frontu, i one su se topile u neprekidnim borbama, koje su po svojoj žestini i krvavosti nadmašile sve borbe vođene na raznim bojištima Evrope. U tim borbama četvorogodišnjeg rata naša vojska dala je žrtve, kojima je pokazala svu veličinu našeg narodnog genija i vitalnost njegovu, dajući na znanje svima i svakome da je naša Otadžbina, natopljena toliko puta našom krvlju jedino naša i ničija više da mora da bude slobodna i da u toj slobodi naš narod ima pravo da nesmetano izgrađuje svoju budućnost. Ali danas dok svet proslavlja dan mira, naš narod, koji je na taj mir imao najviše prava, jer je u ovom ratu platio najveći krvavi tribut, i dalje proliva potoke krvi širom cele naše rodne grude u teškom građanskom ratu nametnutom nam od komunističkih partizana, koji već tri godine besni nesmanjenom žestinom. U ovome ratu, za koji svet možda još ne zna, jedna manjina, ne jača od 30-40.000 ljudi, pokušava da nametne terorom, krvlju nasiljem mačem i oružjem u ruci, ono što naš narod ne želi da prihvati mirnim putem. Ceo naš narod na čelu sa Jugoslovenskom Vojskom u Otadžbini, bori se protiv ovog neprijatelja istom žestinom kojom se borio i do sada protiv svih neprijatelja Nemaca, Italijana, Bugara, Mađara i ustaša, a za Kralja, Otadžbinu i demokratiju. Naš narod dao je divnog dokaza svoje rešenosti da u borbi, koju mu i dalje nameće ustaško-partizanska snaga, izdrži i istraje do pobede. On zna da je put kojim ide pravedan, častan i dostojan njegovih tradicija i njegove istorijske prošlosti, i da će pobedom nad komunističkom diktaturom sačuvati i spasti i svoju veru i svoje običaje i svoju porodicu, i pokazati se dostojnim samoga sebe. Borba koja danas besni u Otadžbini je krstaški građanski rat u kome učestvuju svi, i staro i mlado, i muško i žensko, ujedinjeni u bolu i u otporu, a spremni da u toj borbi polože svoje živote. I pored toga što je partizanska manjina podržavana iz inostranstva, najveći deo naše Otadžbine nalazi se u rukama naše narodne vojske. Srbija, Južna Srbija, veliki deo Crne Gore, Bosne i Hercegovine i deo Dalmacije, veliki deo Hrvatske i Vojvodine, kao i Slovenačke, u rukama su naših jedinica, izuzev velikih gradova, gde se neprijatelj zadržava pod zaštitom Titovih dželata. Ni glad, ni zaraze, ni napadi odlično naoružanog neprijatelja, nisu mogli da umanje volju naših boraca za pobedom. Njihove žrtve čine naš narod velikim, jer upornost njihove borbe pokazuje sa koliko topline, ljubavi i nacionalnog žara naš borac teži da ostvari ideale pravde, slobode i demokratije. U ovoj borbi, koju ćemo voditi do konačne pobede, šaljem vam pozdrav kroz naš ratnički poklič: Da živi naš Vrhovni Komandant Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II! Da živi naša Kraljevska Jugoslovenska vojska u Otadžbini i van Otadžbine! Da živi velika i slobodna demokratska federativna Kraljevina Jugoslavija! Načelnik štaba Vrhovne komande, Armijski đeneral Dragoljub M. Mihailović s. r. http://kraljevinasrbija.com/dan-pobede-70-godina-od-zavrsetka-drugog-svetskog-rata/