Savremena Istorija

Princ Andrej Karađorđević - Pomen ispraćaj u utorak, 14. maja, u 7:00 sati uveče - Manastir Nova Gračanica, Third Lake, IL U.S.A. / Farewell Memorial Service for Prince Andrej Karageorgevich at New Gracanica Monastery on Tuesday May 14, 2013 Blaženopočivši Princ Andrej Karađorđević, najmlađi brat blaženopočivšeg Kralja Petra II Karađeorđevića, koji je 1990. godine sahranjen na manastirskom groblju Nove Gračanice, biće prenešen za Srbiju i sahranjen u zajedničku grobnicu porodice Karađorđević u crkvi Svetoga Velikomučenika Georgija na Oplencu. Manastir Nova Gračanica organizuje pomen ispraćaj u utorak, 14. maja, u 7:00 sati uveče. Ovim se obaveštavate da bi u vašim molitvama pomenuli Princa Andreju na Liturgiji u nedelju i obavestili svoje parohijane o ovom događaju, kako bi oni, koji bi eventualno želeli prisustvovati ovome pomenu, mogli doći u utorak. Unapred blagodarimo. http://www.generalmihailovich.com/2013/05/14-700-third-lake-il-usa-farewell.html

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије учествовао је у промоцији књиге "Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915)“, аутора Предрага В.Остојића, која је у петак 22. априла 2016, представљена у Дому културе "Пиво Караматијевић“ у Прибоју. Владика је запазио да је вриједност промовисане књиге у томе што је у њој аутор, са великом пажњом и прецизношћу,истакао све заслуге дијела црногорске војске која је заједно са српском војском ратовала у Првом свјетском рату на овом подручју од Пљеваља до надомак Сарајева, а послије у повлачењу у до Карађорђевих шанчева на Јавору. Њихов отпор, истакао је Преосвећени Епископ, завршио се на Мојковцу и Беранама, гдје је црногорска војска у оним данимакада се српска војска била повукла према Грчкој, пружила свој последњи и одсудни, јуначки отпор, који је ушао у легендуи гдје се нарочито прославио славни командант Санџачке војске сердар Јанко Вукотић.

Radoš Bajić napustio Beograd. Otkud to da se nismo sreli makar u mojim knjigama u kojima sam pisao kako su obični ljudi doživeli Drugi svetski rat? Pa i predsednik vlade je lepo rekao: „Dosta sa tim četnicima i partizanima!” Da, ali Ravnu goru kao seriju hoće Tijanić, hoće je i Kragujevac, grad koji je doživeo pokolj đaka i njihovih profesora. To je i priča Đorđa Kovbaska, profesora u kragujevačkoj gimnaziji, ruskog emigranta. Mogao je svojim poreklom da se spase od hitlerovaca, mogao je, ali je Đorđe Kovbasko zajedno sa svojim razredom otišao u smrt. Dragi kolega, Ti i Tijanić u Tvojoj seriji o selu i češljanju jedne babe okupili ste ispred televizora milione ljudi. Zašto? Zato što je to bila priča o običnim ljudima. Nova serija, Tvoja i Tijanićeva, ima naslov „Ravna gora”, što odmah određuje buduću temu. Ali pre Ravne gore došli su hitlerovci. Kako su obični ljudi na to gledali? Ćutali su. Ja sam video te nemačke vojnike u Čačku. Ulaze u kafanu ,,Car Lazar”, dižu ruku u hitlerovski pozdrav, piju pivo, kače na čiviluk oružje. Prva diverzija je bila baš u kafani ,,Car Lazar”. Cole Nešić, sa dvanaest godina, ukrao je sa čiviluka revolver. Posle toga, Cole je bio kurir u četnicima.

Rođen je 4. januara 1890. godine u Beogradu. Posle završene osnovne škole i niže gimnazije, 1905. godine, pohađao je zanatsko-umetničku školu u Beogradu, a od 1906. do 1910. je studirao slikarstvo u Minhenu i Parizu. Pored ovoga, bavio se aktivno i novinarstvom. Svoje novinarske korake započeo je 1910. godine. Od 1911. do 1912. godine bio je sekretar Udruženja novinarskih saradnika, a od 1913. do 1915. nastavnik crtanja u Ohridu.