Savremena Istorija

Uz najavu vesti o rehabilitaciji generala Mihailovića, koja se,kako prenosi dnevni list Pres očekuje u Višem sudu u Beogradu na zakazanom ročištu 23.marta 2012. prenosimo članak dr Koste Nikiolića, naučnog savetnika i dr Bojana Dimitrijevića, višeg naučnog saradnika Institutaza savremenu istoriju Srbije - "Zarobljavanje i streljanje generala Dragoljuba Mihailovića 1946. godine - Nova saznanja u arhivskoj građi".Ovaj rad je nastao na osnovu istaživanja koja su autori ostvarili u arhivu BIA, Vojnom arhivu i Arhivu srbije kao članovi Državne komisije formirane za istraživanje ovih okolnosti, a objavljen je u časopisu "Istorija 20. veka" broj 2/2009.

Na trgu Venecija u srcu Rima, na simboličnom mestu u zdanju Oltara Otadžbine (popularno zvanom Vitoriano) podno groba Neznanom junaku, jednom od stotina hiljada Italijana poginulih tokom Prvog svetskog rata, u ponedeljak je održana ceremonija kojom je Italija otvorila obeležavanje 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata prezentacijom knjige "Za Srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča". Reč je o reprint izdanju vojnog dokumenta "Za Srpsku vojsku", koji je 1917. godine objavila Specijalna kancelarija Ministarstva kraljevske mornarice Italije. Ovom svečanom događaju prisustvovalo je oko 500 zvanica, a među njima i ministri odbrane Italije i Srbije Roberta Pinoti i Nebojša Rodić, načelnik.

A D V O K A T ZORAN M. ŽIVANOVIĆ 11000 BEOGRAD Svetozara Markovića 14 tel: 3233-397; faks: 3237-146 Reh. 69/2010 VIŠI SUD U BEOGRADU B E O G R A D PODNESAK PUNOMOĆNIKA PREDLAGAČA Punomoćnik predlagač je primio: A) Podnesak Saveza antifašista Srbije sa prilozima primljen 27.3.2012. i B) Podnesak Saveza udruženja boraca NOR Srbije od 30.5.2012. sa prilogom. Ad/1 1. Podneskom od 27.3.2012. godine podnosilac dostavlja saopštenje 12 nevladinih organizacija pod naslovom „Saučesnici zločina“ objavljeno u listu „Danas“ 21.3.2012. godine. Podnosilac očekuje da će se Viši sud u Beogradu prema podnetim pismenima ophoditi sa dužnim uvažavanjem i poštovanjem istorijskih fakata i krivično-pravnog sistema Republike Srbije pored ostalog zbog svog stručnog i moralnog autoriteta i ugleda Republike Srbije. 2. Iz sadržine priloženog saopštenja proizilazi da potpisnici hoće da nametnu sudu tri svoja stava: prvi da se prema „nepobitnim istorijskim činjenicama i elementarnim pravnim principima“ sud mora ophoditi sa dužnom pažnjom, drugi da sud nije nadležan „za uspostavljanje neke nove prošlosti“ i treći da postupak rehabilitacije ne treba voditi dok Ustavni sud ne ispita utemeljenost Zakona o rehabilitaciji i „Zakona o izjednačavanju partizana i četnika“. 3. Ustavno je pravo svakog pravnog subjekta da na miran način izražava svoje stavove i mišljenje uključujući i protest zbog odluka državnih organa. Na toj osnovi, dato je pravo na podnošenje predstavki sudovima i drugim državnim organima. 4. U konkretnom slučaju međutim, podnosilac predstavke i potpisnici teksta „Saučesnici zločina“ upućuju otvorenu pretnju da „oni koji donose odluke treba da budu svesni i toga da rehabilitovanjem zločina koji ne zastarevaju po međunarodnom pravu, postaju saučesnici u tim zločinima.“ 5. Pošto odluke o rehabilitacijama donose sudovi, takvo obraćanje je jasna povreda zakonske zabrane uticaja na sud propisan čl. 6. Zakona o uređenju sudova koja glasi:

Na danšnji dan 15 maja 1945. godine zvanično je završen Drugi svetski rat na prostoru Jugoslavije. Reči generala Koste Nađa komandanta Treće "partizanske" armije, koja se tih dana našla na prostoru Celovec - Celje - Maribor ": "Druže Tito rat je završen" (15.maj na Dravi) faktički su trebale označiti prestanak ratnih operacija. Međutim u Sloveniji, kao i u drugim krajevima Jugoslavije, tek tada je otpočeo završni čin obračuna sa svim neistomošljenicima i protivnicima komunizma, bez obzira da li su angažovani u vojnim formacijama ili su kao civili predstavljali moguću smetnju za uspostavljanje komunističkog poretka u Jugoslaviji. U Sloveniji, maja 1945. godine počinjen je masovni zločin o kome svedoče 581 evidentirana masovna grobnica u kojima se po proceni Komisije slovenačke vlade za otkrivanje masovnih grobnica nalazi oko 100.000 ljudi.