Savremena Istorija

На данашњи дан 13. марта 1946. године, пре 74. годину заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић, начелник штаба Врховне команде и министар војни...

Stari Ruđani se sećaju moga brata Siniše. Bio je treće dete mojih roditelja Krsta i Nevene. Rođen je 16. oktobra 1923. godine. Završio je tri razreda trgovačke akademije u Beogradu, a dalje školovanje sprečile su ratne prilike. Krajem aprila 1941. godine, Rudo je ušlo u sastav zloglasne Nezavisne države hrvatske. Vlast te nove države, odmah se okomila na srpski živalj, a sve što je bilo slove-nsko, jugoslovensko i srpsko našlo se na udaru te nove vlasti. Sinišin otac Krsto, trgovac, hotelijer i špediter, bio je dugi niz godina, predsednik udruženja Jugoslovenskih nacionalista, «ORJUN»-e. Zbog toga se on i njegova porodica nađoše među prvima na udaru ustaške vlasti. Kao imućnom čoveku, oduzeta mu je velika imovina iz magacina špedicije. Razrezan mu je i enormno visok porez od 300.000 predratnih dinara, koji je morao odmah da plati. Krsto je uhapšen, teško maltretiran i mučen. Posledica tih patnji bilo je teško obolenje za koje nije bilo leka. Od fizičke likvidacije spasila su ga tri časna čoveka – muslimana, koji su u momentu kada je trebao biti likvidiran, stali ispred njega i ustašama rekli: «Pre nego što njega likvidirate, prvo ubijte nas, jer je on nama u životu mnogo valjao.» Oni su ga slomljenog i izmrcvarenog doveli kući. Nažalost i pored pokušaja lečenja u Beogradu, spasa mu nije bilo. Umro je u tokom Drugog svetskog rata 1944. godine u 54. godini života. Sinišin stariji brat Veljko, zahvljujući jednom čoveku koji mu je javio da ga ustaše traže, uspeo je da pobegne te se u leto 1941. godine prebacio u Beograd. Najzad je i sam Siniša u avgustu 1941. godine izbegao hapšenje od strane ustaša, bekstvom na italijansku okupacionu teritoriju.

Ne žaleći svoje živote, rizikujući živote svojih najmilijih, pripadnici JVuO i srpski seljaci štitili su i pružali utočište članovima posada oborenih savezničkih aviona koji su izgubili svaku nadu da će se ikada živi vratiti svojim porodicama. O ovom događaju u posleratnoj komunističkoj istorijografiji pisano je vrlo malo ili gotovo nikako. Šira javnost o herojstvu i žrtvovanju pripadnika JVuO i srpskih seljaka nije znala ništa, jer se o tome nije smelo znati. Posleratna filmska industrija snimila je niz filmova, koji se i danas bukvalno eksploatišu da bi se mladima prikazala borba jednih i izdajstvo drugih. "Otpisani", "Valter brani Sarajevo", "Bitka na Neretvi", "Bitka na Sutjesci"...samo su neki od eklatantnih propagandističkih filmova kojim je komunistička elita nastojala da potkrepi "klimave"priče o velikim borbama i velikim pobedama na kojima je počivala njihova vlast. Čak je i odlikovanje (Legion of Merit) za generala Mihailovića, koje mu je dodelio američki predsednik Truman, u čijem obrazloženju stoji i priznanje za spasene američke pilote, dugo skrivano, a napisi o herojstvu njegovih vojnika i srpskog naroda 1944 godine mogli su se pročitati samo u tzv. emigrantskoj štampi. O spasavanju članova posada oborenih savezničkih aviona kod nas se prvi ozbiljnije bavio i pisao Miodrag D. Pešić (“Misija Haljard”) i sam učesnik pomenutih događaja, a objavljivanjem knjige Gregori Frimena "Zaboravljenih 500" (Gregory A. Freeman “The Forgotten 500) stvoreni su uslovi za jedan holivudski spektakl, film kakav general Mihailović, njegovi hrabri vojnici i srpski narod zaslužeje. Film kojim bi se američka i svetska javnost odužila “ostavljenim”saveznicima. Ovom prilikom redakcija www.savremenaistorija.com zahvaljuje se Aleksandri Rebić, uredniku sajta www.generalmihailovich.com na dobroj i korektnoj sardnji.

Pod naslovom "Prećutana istorija o pristupanju Trojnom paktu" dnevni list "Politika" prenosi interesantne detalje sa promocije knjige "Istina o 27. martu", autora Miodraga Jankovića, istoričara i Veljka Lalića, novinara "Večernjih novosti", koja je juče predstavljena u Međunarodnom pres centru u Beogradu. Predstavljanju ove knjige prisustvovala je i princeza Jelisaveta Karadjordjević, kćerka Kneza Pavla Karadjordjevića, koji je 27. marta kao član tročlanog namesništva opozvan od strane pučista, koji su obarajući Vladu Dragiše Cvetkovića i Namesništvo "postavili" maloljetnog Kralja Petra na presto Kraljevine Jugoslavije