– Ova izložba je svojevrsna poruka da nijedan zločin ne sme biti zaboravljen i ostati nekažnjen. Oni koji su ubijali 1945. godine nisu verovali da će žrtvama njihovog terora biti ukazano osnovno ljudsko poštovanje. Mi smo ovde da to učinimo između ostalog i ovom izložbom. Ovo nije poziv na nove podele već podstrek da se nastradalim građanima Srbije podigne spomenik. Nadam se da će se to jednog dana dogoditi – kazao je naš cenjeni dramski pisac Dušan Kovačević.
Iza njega pred okupljene građane izašla je princeza Jelisaveta Karađorđević koja je kazala da se srpski narod vekovima bio ubijan i obespravljen ali da se sada probudio.
– Pred nama imamo izložbu u ime istine koja je nezadrživa. Istine koja će opomenuti sve u budućnosti da ne čine takve događaje.
Autor Srdjan Cvetković kazao je da je prisustvo pripadnika SKOJ-a ispred muzeja dokaz demokratičnosti društva u kojem živimo. Istakao je je da izložba govori o teškim stradanjima i ubistvima bez suda, političkim osuđenicima, Golom Otoku, mukama seljaka u vreme otkupa i kolektivizacije, političkoj kulturi toga doba i progonima.
– Prvi cilj je da progovorimo o tome, ne da bi delili Srbiju, jer nas nije vodila mržnja, nego želja da suočimo deo društva iporazgovaramo o tim teškim temama, kako bi unapredili političku kulturu kod nas, toleranciju i razumevanje – rekao je Cvetković.
Otvaranju izložbe su prisustvovali između ostalih i Vuk Drašković i reditelj Goran Marković.
Ova izložba je prva muzejska postavka u Srbiji o višedecenijskim tabutemama: likvidacijama i suđenjima „narodnim neprijateljima“, Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i kolektivizaciji, izborima, kultu ličnosti i političkoj kulturi u periodu od 1944. do 1953. godine, saopšteno je iz Muzeja istorije Jugoslavije.
