Savremena Istorija

На пропланцима планине Варде у месту Горњи Раванци 30. септембра освештано је спомен обележје посвећено генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, министру војном, начелнику штаба Врховне кооманде и припадницима Југословенске краљевске војске у Отаџбини који су 5. октобра 1943. године у присуству већег броја припадника англо-америчке војне мисије у неустрашивом јуришу ослободили Вишеград и том приликом потпуно уништили немачко-усташки гарнизон из састава 369. легионарске – „Вражије“ дивизије. Овим нападом непосредно је командовао мајор Захарије Остојић, командант Истуреног дела штаба Врховне команде за Источну Босну, који је тежиште операције пренео на Вишеградску бригаду ЈВуО под командом капетана Драгише Васиљевића и бригаду „Летећа Босна“, специјалну јединицу, команде Источне Босне, којом је командовао капетан Петар Јосић, Спомен обележје подигли су чланови Равногорског покрета из Вишеграда и Бијелог Брда (општина Рудо), поштујући успомену на своје славне претке. Чин освештања обавио је игуман манастира Св. Николаја архимандрит Јован Гардовић.

Razgovor sa autorom knjige, publicistom Perom Simićem Draža Mihailović je paradigma adaptiranja istorije prema potrebama politike i duže je predmet besomučne manipulacije i korišćenja u dnevnopolitičke potrebe nego što je živeo. Rekao je to u intervjuu novinar i publicista knjige "Draža Mihailović - Smrt duža od života" Pero Simić. Osnovna ideja je bila, prema njegovim riječima, objektivna biografija Draže Mihailovića, ni crna ni bela, i da se ne prećuti ništa i ne tumači selektivno ni jedna bitna činjenica o Drugom svetskom ratu. Simić smatra da narodi na području bivše Jugoslavije moraju da se suoče sa realnim činjenicama naspram istorije koja je puna iluzija, uz ocjenu da postoje dokumenti na osnovu kojih bi se mogla donijeti presuda o poništavanju optužnice protiv Mihailovića. * GLAS: Knjiga "Draža Mihailović - Smrt duža od života" je objavljena ove godine. Šta ona sadrži u sebi i zbog čega je treba pročitati?

Srpski liberalni savet kao jedan od podnosilaca predloga za rehabilitaciju generala Mihailovića u nečem se slaže sa takozvanim „Savezom antifašista Srbije“: najbolje bi bilo sudski proces generalu Mihailoviću ponoviti i njegovim zastupnicima pružiti mogućnost da pobiju tačku po tačku monstruozne optužnice. Mi smo na to spremni i po okončanju postupka u procesu rehabilitacije to ćemo i učiniti. Do tada ćemo poštovati zakonsku proceduru propisanu Zakonom o rehabilitaciji i pobijati presudu jer je doneta iz „političkih i ideoloških razloga“. Istovremeno to ne znači da ćemo mirno pratiti akciju dezinformacija javnosti koja se nastavlja na pedeset godina dugu kampanju prepravljanja istorije da bi ista bila u funkciji jedne partije i jednog čoveka. Zato ćemo se ovom prilikom osvrnuti samo na nekoliko detalja iz optužnice generalu Mihailoviću koji će oslikati kakav je pristup sud imao oko vrednovanja iznetih dokaza.

Opunomoćenici Vrhovne komande bivše jugoslovenske vlade, šef diplomatije u svrgnutoj namesničkoj vladi Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su u 17. aprila 1941. godine, u zgradi čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, Sporazum ( odredbe) o primirju, koji je u suštini predstavljao akt o bezuslovnoj kapitulaciji vojske Kraljevine Jugoslavije. Sa nemačke strane potpisnik ovog sporazuma bio je general pukovnik Maksimilijan fon Vajks, komandant 2. nemačke armije prilikom napada na Jugoslaviju, koji je 12. aprila sa nemačkim trupama pobedonosno ušao Beograd.