“Blic” je imao uvid u zapisnik Okružnog narodnog odbora Užica od 19. oktobra 1945. o predaji 27 stvari Vidiću, koju je potpisao šef tog Odseka Milan Topalović, kao i u izjavu o preuzimanju stvari koju je dan kasnije potpisao budući predsednik Srbije. Zanimljivo je da se u zapisniku konstatuje da se pokućstvo koje je Vidić, inače tada sekretar Komunističke partije za užički okrug, otkupio nalazilo već u njegovom vlasništvu.
“Naznačene stvari nalaze se kod druga Vidića još pre formiranja odseka 8 UCDS, predate mu od strane vojnih vlasti u momentu oduzimanja od bivših vlasnika prilikom konfiskacije. Stvari se prodaju imenovanom Vidiću zato što je isti borac NOV-a ostao bez potrebnih kućevnih stvari, a ima porodicu. Razlog za prodaju stvari na otplatu je taj što isti sem svoje plate nema nikakvih drugih prihoda“, navodi se u zapisniku od 19. oktobra 1945.
Dan kasnije sam Vidić popisuje da je preuzeo 27 stvari koje su sve označene kao polovne po ukupnoj ceni od 5.260 dinara i da će ih otplatiti u 10 jednakih mesečnih rata po 526 dinara.
Najvrednija stvar je “trokrilni šifonjer”, koji je Vidiću prodat za 1.000 dinara, zatim bračni krevet za 800 dinara, a najjeftinija je “flašica za sirće i zejtin”, koja je procenjena na šest dinara. Zanimljivo je da su među polovnim stvarima streljanih ljudi neke označene kao stare, pa je tako Vidić uzeo dva stara jastuka za 100 dinara i dva dušeka za 500 dinara. Zaplenjena dokumenta nacističke tajne službe Abver otkrila su da je Vidić radio za nemačku vojsku kao prevodilac na železničkoj stanici u Užicu 1941, a to je znao Andrija Mirković, koga je okupacija zatekla na mestu gradonačelnika. To je bio, kako istoričari zaključuju, najvažniji motiv Vidića da traži likvidaciju Mirkovića.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/425826/Od-streljanih-uzimao-jastuke-i-duseke
