Najnovije

Генрал Михаиловић на данашњи дан пре 74 године заробљен у рејону Добрунске Ријеке

На данашњи дан 13. марта 1946. године, пре 74. годину заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић, начелник штаба Врховне команде и министар војни...

МАЛЕШЕВЦИ ИЗ ДРЕНОВАЦА (Ужичка Црна Гора) – књига Братислава М. Ђуровића

Ових дана из штампе је изашла књига Братислава М. Ђуровића - Малешевци из Дреноваца (Ужичка Црна Гора), којом нас аутор уводи у историју једног...

ПАРТИЗАНСКИ ЗЛОЧИН У ЕРГЕЛИ БОРИКЕ 1942.

Ергела Борике пред напад 8. марта 1942. Према расположивим документима и сjећањима учесника догађаја у Ергели Борике почетком 1942. смjештен је штаб Рогатичког четничког одреда, којим је од 24....

Stanojlo S. Plazina, “Sa Jelice planule varnice”

0
Iz štampe je izašla knjiga Stanojla Plazine „Sa Jelice planule varnice“, kultno delo, takozvane "emingrantske literature". Izdavač ove knjige je Udruženje “Dragačevo – Jovan Bojović” Prema rečima izdavača ova knjiga po prvi put u Srbiji u novom ruhu donosi, integralni tekst, koji je napisao autor, ali i dopune i objašnjenja na teme, koje su u knjizi ostale nedorečene. Knjiga je ilustrovana fotografijama pripadnika JVuO, koji su pomenuti u samom delu. Knjiga „Sa Jelice planule varnice“ je drugi deo trilogije „Dragačevo - Dražini četnici”- izvori, čiji prvi deo čini knjiga Dušana Mirkovića „Dragačevo - Ravna Gora”. Knjigu možete naručiti na adresi elektronske pošte izdavača: porucnikdragacevo@gmail.com M.V.

PROKLAMACIJA NJ.V. KRALJA PETRA II NARODIMA JUGOSLAVIJE (8. avgusta 1945)*

0
“Jučerašnji govor maršala Tita na prvom kongresu Jedinstvenog Narodno Oslobodilačkog fronta Jugosalvije, učvrstio me je u uverenju da sporazum, koji je maršal Tito lično potpisao sa bivšim pretsednikom Moje Vlade dr Ivanom Šubašićem, sadanja Vlada u Jugoslaviji, ne namerava da ispuni, a njegove odredbe ostale su mrtvo slovo na hartiji. Poznato je svima da sam ja na zatev saveznika odobrio Sporazum Tito-Šubašić, i obrazovanje namesništva, u cilju da se ujedine sve snage u zemlji u borbi protiv okupatora, da se pomogne Mome narodu i da se ne bi činile nikakve smetnje našim velikim saveznicima u njihovoj velikoj borbi protivu zajedničkog neprijatelja. To je učinjeno i da bi se izbegao građanski sukob u zemlji i uštedele dalje nesreće Mojim napaćenim sunarodnicima. Međutim, građanske prilike se u zemlji nisu normalizovale, što je i sam maršal Tito priznao u svom govoru od 8. avgusta, a stanje u zemlji, koje mi je ODVRATNO, ne mogu da odobrim. Celoj svetskoj javnosti je poznato da sam Ja 27. marta 1941. godine, pre no što se Tito pojavio, podigao zastavu slobode u Svojoj zemlji i poveo zemlju, i Svoj narod, u rat za slobodu i demokratiju na strani saveznika. Monarhija se već ranije izjasnila za PRAVU SLOBODNU DEMOKRATSKU FEDERATIVNU JUGOSLAVIJU. Današnje stanje u Jugosoalviji okarakterisano je DIKTATUROM maršala Tita i njegove Vlade. U celoj zemlji se ne može čuti drugi glas do samo jedan – glas maršala Tita. Moje namesništvo u takvim okolnostima nije bilo u mogućnosti da pravilno vrši svoje ustavne funkcije, a pretpostavljam da ih nije ni vršilo u duhu ovlašćenja i date zakletve Meni i narodu. Jasno je da se u zemlji sprema NASILNI plebiscit pod TEROROM jedne partije. Na osnovu toga odlučio sam da POVUČEM data ovlašćenja od svoga namesništva i da sam, lično, uzmem u svoje ruke vršenje Svojih ustavnih funkcija i ODBRANU ustavnih prava MOGA naroda.” 8. avgusta 1945. god. PETAR II U Londonu *Prepis: Vojni arhiv, br. reg. 10/3, K-15, VK-P-648

Dan kada je završen Veliki (Prvi) svetski rat

0
Jedanaestog dana, jedanaestog meseca, u jedanaest časova 1918. godine zvanično su prestala ratna dejstva u Prvom svetskom ratu. Primirje su u Kompjenju u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, 11. novembra 1918. godine potpisale Nemačka i zemlje Antante negde između 5.12 i 5.20 sati izjutra, ali istorijski izvori navode da je on zvanično stupio na snagu od jedanaest sati istog dana. Nemačka se tog 11. novembra predala i tada je dogovoreno da prestanu oružani sukobi. Smatra se da je kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs poslednja žrtva Prvog svetskog rata. On je poginuo od ruke nemačkog snajperiste u 10.58 časova 11. novembra 1918. godine. Posle potpisivanja primirja, nastavljeni su pregovori o uslovima mira. Oni su dogovoreni Versajskim mirom, potpisanim 28. juna 1919. godine. Tim događajem i zvanično je okončan Prvi svetski rat. Inače, vagon u kojem je potpisano primirje Adolf Hitler odabrao je 1940. godine, kao mesto gde je Francuska potpisala svoju kapitulaciju. Istorijski vagon uništen je u savezničkom bombardovanju Berlina. Broj žrtava u prvom svetskom ratu (vojnih i civilnih) bio je preko 37 miliona - preko 15 miliona mrtvih i 22 miliona ranjenih. U broj mrtvih ulazi skoro 9 miliona vojnih žrtava i oko 6,6 miliona ranjenih. Sile Antante su izgubile više od 5 miliona vojnika a Centralne sile više od 3 miliona. Srbija je imala oko 1.100.000 stradalih od čega oko 450.000 vojnika i oko 650.000 civila. Materijalna šteta je bila ogromna. Ukupan broj žrtava je i danas predmet brojnih rasprava.

Popularni članci

Komentari