Najnovije

ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ В. ОСТОЈИЋ, ИСТОРИЧАР

Обележили смо мјесто хапшења Ђенерала и страдања његовог сина Воје Предраг В. Остојић, рођен је у Рудом 1959. године. Студије историје завршио је на Филозофском...

На данашњи дан прије 78 година заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић

На данашњи дан 13. марта 1946. године, прије 78 година, заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946), начелник штаба Врховне команде и министар...

09.09.2023. – Освећење споменика гатачким Равногорцима припадницима Невесињског корпуса ЈВуО

Поводом освећења споменика гатачким Равногорцима припадницима Невесињског корпуса ЈВуО у Гацком ће се 08. септембра у 20 часова одржати предавање историчара Немање Девића "Војска...

17. јул 2023 – Помен и парастос генералу Михаиловићу у Добрунској Ријеци

У присуству већег броја припадника равногорског покрета генерала Михаиловића, њихових потомака и поштовалаца 17. јула 2023. године у Добрунској Ријеци код Вишеграда обиљежено је...

Dragoljub Jovanović, MEDALJONI, I-IV, priredili dr Nadežda Jovanović, Goran Babić i...

0
Službeni glasnik Republike Srbije izdao je 2008. Izabrana dela Dragoljuba Jovanovića u 16 knjiga; u okviru ovog izdanja objavljene su Jovanovićeve Političke uspomene (12 knjiga) i Medaljoni (4 knjige). Medaljone su priredili dr Nadežda Jovanović, Goran Babić i Slobodan Gavrilović. Reč je o hvale vrednom projektu, koji je za cilj imao obnovu sećanja na autora, ali i mnoge druge bitne okolnosti i ličnosti koje su uticale na razvoj istorijskih zbivanja na Balkanu u prvoj polovini 20. veka.

Zbogom rodna ognjišta (11)

0
Niko ne zna zbog čega se, umesto u Grčkoj put spasenja pronašao u Sloveniji NAREDBA JE GLASILA: NA PUT U BOSNU! U svojoj knjizi “Album crnogorskih četnika” Dragoljub Šćekić kaže da su nacionalne snage koje su se povlačile iz Srbije stigle do Drine, gdje su “prema predviđenom planu Vrhovne komande imale da nastave koncentraciju snaga prema Crnoj Gori i Primorju”, da bi se krenulo na put preko Albanije. No, po ovom autoru, sasvim drugu odluku je doneo đeneral Miroslav Trifunović, komandant Srbije, kako su ga nazivali. Da se odstupa preko Bosne on je, kako piše Šćekić, odlučio svojevoljno ne konsultujući se s Vrhovom komandom. Vojnička disciplina je Pavlu Đurišiću naložila da ispoštuje naredbu koja je stigla.

Мачков камен 19 – 22- септембар 1914.године

0
Спомен костурница на Мачковом камену - планина Јагодња - кота 924. у коју су похрањене кости страдалих српских ратника у једној од најжешћих битака Великог рата. Спомен-костурница се налази на самом врху Мачковог Камена. Изградња овог споменика српским борцима иницирана је од стране „Одбора за подизање капеле на Мачковом камену“ давне 1925. године. Иницијативу је покренуо тадашњи министар грађевина, Милорад Вујичић, а одбор су сачињавали Љуба Јовановић (председник Народне скупштине), Ђорђе Вајферт (гувернер Народне банке), др Арчибалд Рајс, као и тридесетак најугледнијих грађана Рађевине и Азбуковице. Пројекат Спомен костурнице израдио је члан Одбора, архитекта Момир Коруновић док је израда поверена Шими Франовићу из Црквенице. За саму изградњу вађен је камен из села Кржава и Планина, а пренос камена као и осталог материјала извршили су добровољно сељаци из околине. Коначно, спомен-костурница саграђена је 1929. године. У августу 1931. године извршен је пренос костију палих ратника. Тај посао извршили су војници болничари по дозволи Министарства Војске.

Popularni članci

Naš brat Flora Sends

0
Delo Luiz Miler govori o jedinoj ženi iz zapadne Evrope koja je služila kao vojnik u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata Flora Sends, članica britanskih medicinskih misija u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, jedina je žena iz zapadne Evrope koja je služila kao vojnik u srpskoj vojsci i jedina Britanka koja je u „velikom ratu” bila u uniformi i koja je ikada odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima. O ovoj izuzetnoj ličnosti, i jedinoj ženi koja je tokom ratnih dejstava uspela da napreduje do oficirskog čina, Britanka Luiz Miler napisala je biografsku studiju „Naš brat, život kapetana Flore Sends”, koju je objavila „Laguna”, u prevodu Nenada Dropulića

Komentari