Savremena Istorija

Aleksandra Rebić - Jedna interesantna inicijativa ПРЕДЛАЖЕМ: 1. Да Влада или Скупштина Републике Србије формира Одбор који ће организовати да се ископа мала количина земље са сваког од бојишта у Србији где је у току Балканских и Првог светског рата пало на хиљаде Хероја Србије, као што су Цер, Колубара, десна обала реке Дрине, Битољска долина, Брегалница, Добро поље, Кајмакчалан, итд. Да ова земља буде пренета у Храм Св Саве на Врачару и ту буде освећена пре него буде закопана као СВЕТА ЗЕМЉА у ново-подигнуту МЕМОРИЈАЛНУ БАШТУ ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918. 2. Да Влада или Скупштина Републике Србије прими на себе одговорност за израду поменуте Баште на пригодном месту. 3. Да ћаци основних школа, као у Енглеској и Белгији, буду изведени на бојна поља да ископају земље. Да им се објасни зашто то чине, да им се уреже у њихову младу свест и невина срца историја јединственог нараштаја Срба, њихових предака, који су несебично пали жртвама да би Србија опстала.

Промоција књиге биће одржана у Прибоју, 22 априла 2016. године у Дому културе Прибој, са почетком у 19,00 сати. О књизи ће говорити Владика Јоаникије...

Neutralna Kraljevina Jugoslavija nalazila se početkom 1941. u kritičnom i složenom političkom položaju. Nemačka je do tada okupirala celu zapadnu i srednju Evropu i spremala se da preko Rumunije i Bugarske napadne Grčku i tako učvrsti svoje položaje na Mediteranu i obezbedi direktnu liniju snabdevanja za Romelovu armiju na severnoafričkom frontu. Pristupanjem Bugarske silama Osovine početkom marta 1941. Kraljevina Jugoslavija se našla u potpunom okruženju. U nastojanjima da sačuva neutralnost i izbegne rat jugoslovenska Vlada započela je pregovore sa nemačkim Rajhom i 25. marta potpisan je u Beču protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Svega dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela državni udar, smenila Vladu, proglasila punoletstvo kralja Petra Drugog i predala mu vlast. Narod je širom Srbije demonstracijama podržao i pozdravio ovaj događaj. Jedina podrška Jugoslaviji za ovakav politički rasplet događaja došla od Vlade Velike Britanije koja se tada usamljeno suprotstavljala nacističkoj Nemačkoj. Sva nastojanja nove jugoslovenske vlade na čelu sa generalom Dušanom Simovićem da pregovorima spreče neprijateljstva sa nemačkim Rajhom bila su uzaludna. Hitler, kome se inače žurilo da što pre okupira Grčku i protera britanske snage koje su se tamo nalazile, je u odbacivanju protokola o pristupanju u pakt dobio dobar povod i izgovor za napad na Jugoslaviju. I bez puča Nemačka sigurno ne bi dopustila Jugoslaviji da uživa protokolom predviđenu neutralnost pre svega zbog potrebne linije snabdevanja Romelovih snaga u severnoj Africi, ali i zbog eksploatacije ruda od presudnog značaja za nemačku vojnu industriju. Tada je donesena nemačka odluka da se pored već planiranog napada na Grčku izvede istovremeno i napad na Jugoslaviju. Takvim simultanim napadom bilo bi sprečeno povlačenje jugoslovenske vojske i stvaranje zajedničkog jugoslovensko-grčko-britanskog odbrambenog fronta, kao što se dogodilo u Prvom svetskom ratu.

Opunomoćenici Vrhovne komande bivše jugoslovenske vlade, šef diplomatije u svrgnutoj namesničkoj vladi Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su u 17. aprila 1941. godine, u zgradi čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, Sporazum ( odredbe) o primirju, koji je u suštini predstavljao akt o bezuslovnoj kapitulaciji vojske Kraljevine Jugoslavije. Sa nemačke strane potpisnik ovog sporazuma bio je general pukovnik Maksimilijan fon Vajks, komandant 2. nemačke armije prilikom napada na Jugoslaviju, koji je 12. aprila sa nemačkim trupama pobedonosno ušao Beograd.