Savremena Istorija

У породичном дому на Флориди, у ноћи између суботе и недеље, четвртог на пети фебруар 2023. године, страдали су господин Феђа Соретић, познати српски...

Žurimo preko mosta. Mama je ostala bez konja. Zaboravila je na bolest, tifus, prisilno istjeran iz njenog tijela. Prihvatila Milijanu za ruku sa jedne strane, sa druge majka Vasilija. Poslednji u našoj grupi je Branko Đukić, bacio ranac sa ramena, razmahao se, štapom podupire ranjenu nogu i ne dozvoljava sebi da se odvaja od naše grupe. Prije nego smo krenuli preko mosta, tata je zamolio djedove da se oslobode ranaca i pušaka, pošto je pored puta bilo boljeg naoružanja, svakome je dao po automat sa torbicama punim šaržera. Izgleda da Njemci shvatili svoju propast, naoružanje ih više ne interesuje, a djedovima dobro došlo jer, kako reče ujak Milo, partizana ima na buljuke. Kao što je rečeno, pravac kretanja je samo Celje. Svi drugi pravci su neprihvatljivi. Moramo žuriti da se što prije prebacimo do Celja, pa dalje put Dravograda i preko granice.Tata objašnjava djedovima da u slučaju susreta sa partizanima ne treba čekati ili možda raspravljati. „Znate da rukujete automatima, pa ih ne treba nositi za ukras, nego po njima pa šta bude. Ne smijemo dozvoliti da se umiješaju među nas.“ Milo napomenu da su nas partizani opkolili sa svih strana: „moraćemo na silu se probijati kroz njihove linije“. „Branko, sine“, kaže Radovan, „razumijemo situaciju, čuli smo sve i vidim da je došao momenat da stanemo na braniku ove đece. Nećemo se žaliti, niti kolebati, ono što možemo daćemo od sebe. Znači, došao je taj momenat da se pogledamo brk u brk sa našim neprijateljima, premda su to naša đeca, naši prijatelji, kumovi, rođaci, komšije koji su se prihvatili lošeg posla i krenuli protivu krsta“.

Balkanski ratovi 1912-1913. imaju izuzetan značaj za istoriju jugoistočne Evrope XX veka. Njihove dugoročne posledice decenijama su se osećale u političkom, socijalno-eko-nomskom i kulturnom razvoju, a neke su i danas predmet naučnih, pa i javnih rasprava. Istoriografije zemalja učesnica u tim ratovima nude nam protivrečna tumačenja koja su različita ne samo između tih zemalja već i unutar njih samih. U zemljama kao što su Bugarska i Turska, trauma poraza pokrenula je traganje za „odgovornostima“, a identifikacija „uzroka“ rata imala je politički cilj. U Srbiji i Grčkoj, ratnim „pobednicama“, balkanski ratovi su iz različitih razloga bili deo jednog šireg okvira u koji je spadao i Prvi svetski rat za Srbiju, a za Grčku rat u Maloj Aziji. Koreni balkanskih ratova leže u posledicama rusko-turskog rata 1877-1878. koji je obeležio kraj „istočne krize“ 1875 - 1878, jedne od najvećih kriza u istoriji takozvanog„istočnog pitanja“. To pitanje sastojalo se od tri glavna elementa: 1. diplomatske borbe između velikih sila oko uticaja nad osmanskim teritorijama; 2. postepene propasti sultanovog carstva; 3. nacionalnih oslobodilačkih pokreta balkanskih naroda za uspostavljanje nacionalnih država.;

Na danšnji dan 15 maja 1945. godine zvanično je završen Drugi svetski rat na prostoru Jugoslavije. Reči generala Koste Nađa komandanta Treće "partizanske" armije, koja se tih dana našla na prostoru Celovec - Celje - Maribor ": "Druže Tito rat je završen" (15.maj na Dravi) faktički su trebale označiti prestanak ratnih operacija. Međutim u Sloveniji, kao i u drugim krajevima Jugoslavije, tek tada je otpočeo završni čin obračuna sa svim neistomošljenicima i protivnicima komunizma, bez obzira da li su angažovani u vojnim formacijama ili su kao civili predstavljali moguću smetnju za uspostavljanje komunističkog poretka u Jugoslaviji. U Sloveniji, maja 1945. godine počinjen je masovni zločin o kome svedoče 581 evidentirana masovna grobnica u kojima se po proceni Komisije slovenačke vlade za otkrivanje masovnih grobnica nalazi oko 100.000 ljudi.