Savremena Istorija

Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim pojedine odredbe zakona iz 2005. godine. Ne mogu da koriste borački i porodični dodatak, ličnu invalidninu Vladine uredbe o načinu ostvarivanja prava pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta u oblasti boračko-invalidske zaštite iz 2005. godine nisu u saglasnosti sa ustavom i Zakonom - zaključio je Ustavni sud. Ova odluka logična je posledica ukidanja delova Zakona o pravima boraca i vojnih invalida još pre nekoliko meseci, objašnjavaju "Novostima" u Ustavnom sudu. Ovaj sud proglasio je neustavnim odredbe prema kojima su borci NOR-a osobe koje su stupile u Jugoslovensku vojsku u otadžbini, odnosno Ravnogorski pokret pre 1. januara 1944. godine za muškarce, odnosno pre 1. januara 1945. za žene, a učestvovali su u ratu do 15. maja 1945. godine. Članovi Ravnogorskog pokreta, prema odluci USS, nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, borački dodatak, ličnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak, pravo na banjsko i klimatsko lečenje. Oni su ostali i bez prava na ortopedska i druga pomagala, porodičnu invalidninu, naknade za vreme nezaposlenosti, putničko motorno vozilo, porodični dodatak... Članovi Ravnogorskog pokreta imaju pravo na penziju i profesionalnu rehabilitaciju, besplatnu i povlašćenu vožnju. Protiv Ustava je i pravo na dobijanje ravnogorske spomenice. Protivustavne i protivzakonite su i one odredbe koje definišu partizane, odnosno pripadnike JNA kao borce koji su ušli u rat od 12. septembra 1944. do 15. maja 1945. godine. Sud je odbacio zahtev da se obustavi izvršenje pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu odredaba ove Uredbe. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:399065-Manja-prava-Ravnogorcima

Umoran, blijed, bez automata oko vrata, dva šaržera koji su stalno visili za njegovim pasom su nestali. Vojna kabanica osmuđena, prljava, nema je. Mjesto skoro raspalih cipela pritegnuti kožnjaci na nogama. Moj otac izgleda kao da su ga već ustaše ili partizani razoružali, skoro sve dobro skinuli sa njega i pustili ga da luta. Takav je do naše grupe stigao u jutarnje svitanje. Izgleda kao da je sve izgubio. Čudim se, tu smo svi pred njim, a on stao, luta pogledom i traži neku utjehu, krije pocrvenjele oči sigurno od dima, ako se negdje sinoć grijao, ili od plača, a zašto ne znam. Pogledom se ne zadržava ni na čijem licu. Maše jednom pa drugom rukom, maše, prevlači preko očiju. Pa, zaista moj otac plače. Spusti se kao neka krlja na mokru zemlju, zagrli rukama svoj vrat, povuče i spusti svoju glavu među koljena. Jeca, plače, ciči kao prebijeni pas. Uzdiše a kroz usta mu cure bale. Ja se uplaših, ustadoh i pravo među istoričare koji su nemo šutali i sa bolom prate šta se dešava sa našim ocem.

Ne samo pri kraju Drugog svetskog rata 1944. i 1945. godine, već i tokom njega, partizanske jedinice su se obračunavale i vršile likvidacije političkih neistomišljenika, potencijalnih protivnika revolucije i svih onih koji bi po procenama komunističkih poverenika na terenu, mogli predstavljati smetnju ili pretnju uspostavljanju “pravednog i humanog komunističkog poretka”. Ne retko o likvidacijama su odlučivali pojedinci, a za krivicu je bilo dovoljno da “neko” u vas ponišani prstom, da vas lažno okleveta. Bilo je dovoljno da ste pripadali gazdinskoj ili kulačkoj porodici, građanskom staležu ili da vam je neko iz bliže ili dalje porodice bio u “neprijateljskim” formacijama, posebno ako je bio pripadnik JVuO, pa da budete na listi ZA ODSTREL.

Na današnji dan 6. aprila 1941. godine u ranim jutarnjim satima, otpočeo je napad njemačke armije na teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler je na taj način, bez prethodne objave rata, hteo kazniti Jugoslaviju zbog vojnog puča koji se desio 26. marta, kojim je faktički poništena odluka o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, što je on lično shvatio kao nedopustivo poniženje i uvredu Nemačke. Nekoliko dana pre napada na Jugoslaviju Hitler je potpisao Direktivu br. 25 kao plan napada, koji je trebao biti realizovan zajedno sa već pripremljenim planom «Marita», koji je predviđao invaziju na Grčku, koja je već bila u ratu sa Italijom