Savremena Istorija

Dragoljub Draža Petrović, urednik i kolumnista dnevnog lista „Danas“, dobitnik je nagrade „Dragiša Kašiković“, za novinarstvo, koju dodeljuju Izdavačka kuća „Srpska reč“ i Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta. Ovo priznanje u oblasti aforistike pripalo je satiričaru i glumcu Zoranu Rankiću, za knjigu „Kod Cara u podne“, dok je laureat za publicistiku Momčilo Dimitrijević iz Arilja, autor knjige „Heroji ili izdajnici“, koja govori o građanskom ratu 1941-1945. godine u užičkom kraju. Priznanje se dodeljuje od 1994. godine, za oblasti kojima se bavio Dragiša Kašiković (1932 - 1977). O dobitnicima je odlučivao žiri u sastavu: Aleksandar Čotrić (predsednik), Miodrag Jakšić i Predrag Ostojić.

Истражујући репресију комунистичког режима читао сам многе затворске мемоаре. У једном тренутку Слободан Мавреновић, тадашњи председник Удружења жртава комунистичког режима, препоручио ми је и...

Neutralna Kraljevina Jugoslavija nalazila se početkom 1941. u kritičnom i složenom političkom položaju. Nemačka je do tada okupirala celu zapadnu i srednju Evropu i spremala se da preko Rumunije i Bugarske napadne Grčku i tako učvrsti svoje položaje na Mediteranu i obezbedi direktnu liniju snabdevanja za Romelovu armiju na severnoafričkom frontu. Pristupanjem Bugarske silama Osovine početkom marta 1941. Kraljevina Jugoslavija se našla u potpunom okruženju. U nastojanjima da sačuva neutralnost i izbegne rat jugoslovenska Vlada započela je pregovore sa nemačkim Rajhom i 25. marta potpisan je u Beču protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Svega dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela državni udar, smenila Vladu, proglasila punoletstvo kralja Petra Drugog i predala mu vlast. Narod je širom Srbije demonstracijama podržao i pozdravio ovaj događaj. Jedina podrška Jugoslaviji za ovakav politički rasplet događaja došla od Vlade Velike Britanije koja se tada usamljeno suprotstavljala nacističkoj Nemačkoj. Sva nastojanja nove jugoslovenske vlade na čelu sa generalom Dušanom Simovićem da pregovorima spreče neprijateljstva sa nemačkim Rajhom bila su uzaludna. Hitler, kome se inače žurilo da što pre okupira Grčku i protera britanske snage koje su se tamo nalazile, je u odbacivanju protokola o pristupanju u pakt dobio dobar povod i izgovor za napad na Jugoslaviju. I bez puča Nemačka sigurno ne bi dopustila Jugoslaviji da uživa protokolom predviđenu neutralnost pre svega zbog potrebne linije snabdevanja Romelovih snaga u severnoj Africi, ali i zbog eksploatacije ruda od presudnog značaja za nemačku vojnu industriju. Tada je donesena nemačka odluka da se pored već planiranog napada na Grčku izvede istovremeno i napad na Jugoslaviju. Takvim simultanim napadom bilo bi sprečeno povlačenje jugoslovenske vojske i stvaranje zajedničkog jugoslovensko-grčko-britanskog odbrambenog fronta, kao što se dogodilo u Prvom svetskom ratu.

Na današnji dan 1935. godine umro je Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa i prvi predsednik Srpske narodne odbrane osnovane u Njujorku 1914.godine Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka.