Savremena Istorija

Поводом освећења споменика гатачким Равногорцима припадницима Невесињског корпуса ЈВуО у Гацком ће се 08. септембра у 20 часова одржати предавање историчара Немање Девића "Војска...

Knjige: "Jugoslavija, april 1941 - septembar 1943" (Dokumenti genocida); "Komandir" i "1943 -Dalmacijo mladosti" Promocija knjiga Mile Mihajlović održana [23. Maj 2013. godine] u Sremskim Karlovcima, u Spomen biblioteci Karlovačke slavne srpske gimnazije. Na promociji su govorili istoričari dr Drago Njegovan i dr Žarko Dimić, a gost je bio publicista Dane Lastavica. Program je vodio Srđan Ilić, a dramski umetnik Aleksandar Matić je čitao odlomke iz knjiga. Istoričar dr Drago Njegovan se zapitao kako je moguća apsolutna zamena teza fašizma i nacizma koja još uvek traje? Sve negativno iz Drugog svetskog rata protiv koga se bori jeste fašizam. Iz toga potiču "antifašističke" organizacije, "antifašistička" borba, "antifašistička" omladina. Međutim, sve te organizacije su na prostoru bivše Jugoslavije stvorene posle pada fašizma i kapitulacije Italije. U međuvremenu, ne postoji niti jedna organizacija koja u svom nazivu ima neko "antinacistički" obeležje. Ne postoji antinacističko veće, antinacistički savez, antinacistički pokret omladine, ništa što bi osudilo nacizam, onaj isti koji je - za razliku od fašizma - imao konclogore, logore za masovna uništenja, vršio etnička čišćenja, genocid i sobom doneo sve strahote Drugog svetskog rata.

Dahau je bio nacistički koncentracioni logor, i prvi logor otvoren u Nemačkoj (1933.) na mestu napuštene fabrike municije, kod srednjeovekovnog grada Dahaua, oko 16 km severoistočno od Minhena. Dahau je služio kao prototip i model za ostale nacističke koncentracione logore. Preko 200.000 zatvorenika bilo smešteno u Dahau (25.613 zatvorenika je umrlo u glavnom logoru, a još oko 10.000 u okolnim logorima uglavnom od posledica torture, bolesti, neuhranjenosti i samoubistava) Početkom 1945.godine od posledica epidemije tifusa stradao je veliki broj zatvorenika. U ovom logoru, između ostalih, bili su zatočeni Patrijarh Srpski Gavrilo Dožić i Vladika Nikolaj Velimirović, koji je svoje misli u logorskom zatočeništvu beležio pretočaću ih u kasnije objavljenu knjigu pod naslovom «Kroz tamnički prozor». Dramski umetnik Stevo Žigon proveo je dve godine u ovom logoru, pre nego što je oslobođen od strane saveznika 29. aprila 1945. Prenosimo deo dnevničkih beleški zatočenika ovog logora ( R 64923), koji je imao sreću da preživi i svedoči.

Danas se navršava 21 godina od prvog masovnijeg protesta protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. Devetomartovski protest u Beogradu je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema, demokratizaciju i nacionalnu obnovu države. U sukobima koji su se sa Trga republike gde je skup održan proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Prva žrtva bio je policajac Kosović koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beogradjanke". Bežeći od demonstranata, Kosović je pokušao da preskoči zid terase, ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.