Najnovije

На данашњи дан 1946. заробљен је генерал Драгољуб Дража Михаиловић

На данашњи дан 13. марта 1946. године, прије 79 година, заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946), начелник штаба Врховне команде и министар...

Дан сjећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свjетском рату

СТРАДАЊЕ СРБА У ИСТОЧНОЈ БОСНИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ Окупаторска војска, углавном њемачко-италијанске јединице, су послије капитулације Краљевине Југославије биле суочене са отпором углавном српског...

Na današnji dan – 10. aprila 1941. godine osnovana Nezavisna Država Hrvatska

«Hrvatski narode! Božija providnost i volja naših saveznika, te mukotrpna višestoljetna borba hrvatskog naroda i velika požrtvovnost našeg poglavnika dr Ante Pavelića, te ustaškog...

ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ В. ОСТОЈИЋ, ИСТОРИЧАР

Обележили смо мјесто хапшења Ђенерала и страдања његовог сина Воје Предраг В. Остојић, рођен је у Рудом 1959. године. Студије историје завршио је на Филозофском...

ИСТОРИЈСКИ ЧАС И ПОМЕН ПОВОДОМ СЕДАМДЕСЕТ ДВИЈЕ ГОДИНЕ...

0
Вишеград – Дражевина 12-13. март 2018. Овогодишње обиљежавање седамдесет двије године од заробљавања генерала Драгољуба Драже Михаиловића и погибије његових пратиоца Благоја Ковача, Николе Мајсторовића и мајора Драгише Васиљевића, ратног команданта Вишеградске бригаде ЈВуО отпочело је историјским часом у препуној сали у Дому културе у Вишеграду. Историјски час на тему судбине српског народа у XX вијеку са освртом на генерала Михаиловића одржао је историчар Предраг Остојић, кога је представио предсједник Равногорског покрета Вишеград, господин Миро Јеремић. Прије почетка свог излагања Остојић је замолио присутне да молитвеном минутом одају помен недавно преминулом почасном предсједнику Покрета српских четника Равне Горе и дугогодишњем уреднику листа Србија господину Давиду Дамјановићу, као и свим равногорцима, члановима и припадницима организација које баштине равногорску идеју, преминулим у периоду од марта прошле године до данас 12. март 2018.

Nova knjiga Branka M. Jevtića, „Naoružanje Jugoslovenske vojske u otadžbini“ u...

2
Nedavno se u izdanju Beoknjige pojavila nova knjiga istraživača Branka M. Jevtića, "Naoružanje Jugoslovenske vojske u otadžbini", koja je sa razlogom izazvala veliku pažnju javnosti, kako stručne, tako i šire čitalačke publike. Izvod iz recenzije mr Dragana Krsmanovića "Kao što slika govori više od hiljadu reči tako i kada je naoružanje pripadnika JVuO u pitanju slike govore same za sebe, nudeći obilje informacija o tehničkim aspektima, ali i rasprostranjenosti i načinu njegove upotrebe. Baš polazeći od ovih fotografija na kojima su pripadnici JVuO sa ličnim naoružanjem autor knjige Branko Jevtić pokušao je da ispriča priču o naoružanju pripadnika jedinica pod komandom generala MIhailovića od 1941. do 1945. godine. JVuO je bila specifična vojska bez logistike i skladišta za snabdevanje, bez fabrika naoružanja i municije, bez standarda po pitanju kalibra i vrste oružja. Zbog toga je njena priča daleko složenija nego što bi bila da je u pitanju bilo koja druga vojska u Drugom svetskom ratu. Knjiga je nezaobilazan i logičan sled višedecenijskog istraživanja kojim je autor proučavajući organizacijsko-formacijsku strukturu i personalni sastav, dao neprocenjiv doprinos utvrđivanju istine i vraćanja JVuO na mesto koje joj istorijski pripada, istovremeno izbegavajući svaki vid politizacije i vrednosnog opredeljivanja."

Šta se krije iza najavljenih filmova „rasvetlhavanju ubistva“ austrougarskog prestolonaslednika Franca...

0
Velika revizija istorije na velikom ekranu. Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, po svemu sudeći, poslužiće pojedinim istoričarima, ali I filmskim umetnicima, da istorijske događaje izrežiraju na način koji odgovara današnjim centrima moći. Jer, posle izjava nekoliko uglednih evropskih istoričara da su za Veliki rat krive Srbija i Rusija, sada je najavljeno i snimanje igranih filmova o Sarajevskom atentatu, koji će, po rečima producenata, "baciti novo svetlo na ubistvo Franca Ferdinanda". Tako je austrijski reditelj Andreas Prohaska dobio sredstva iz Fonda za podsticaj filma grada Beča za snimanje trilera "Sarajevo". U pitanju je priča iz ugla istražnog sudije Lea Pfefera, koji pokušava da "rasvetli pozadinu atentata". Takođe u Austriji, povodom stogodišnjice atentata, počinje i snimanje dokumentarnog filma, dok se sličan projekat sprema i u Sarajevu, gde režiser Jasmin Duraković priprema igrano-dokumentarni film o Ferdinandu i Sofiji.

Годишњица смрти попа Радојице Перишића (1909-1945)

0
На данашњи дан, 04.априла 1945.год. у борби против усташа у селу Сеферовци (Лијевче поље, општина Градишка) погинуо је војвода поп РАДОЈИЦА ПЕРИШИЋ Рођен је у...

Popularni članci

ZAPIS O JEDNOJ KNJIZI – Isplivavanje skrivene istorije

0
Boško Lomović: Nedavno je, u knjizi istoričara Predraga V. Ostojića, rođenog u Rudom, „Ustaški zločin...

Komentari