Savremena Istorija

Beograd, 17. jul - Predstavnici Srpskog pokreta obnove i Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta položili su danas vence na Adi, kod drvenog krsta, postavljenog na mestu na kojem je pre 70 godina ubijen general Dragoljub Draža Mihailović. U ime SPO venac je položio direktor Stranke Aleksandar Cvetković, a u ime Asocijacije to je učinio predsednik Aleksandar Čotrić, narodni poslanik u Skupštini Srbije. Obraćajući se okupljenima Aleksandar Čotrić je, pored ostalog, istakao da je "general Mihailović posle poraza Kraljevine Jugoslavije u aprilskom ratu 1941. godine rekao da 'ne priznaje kapitulaciju, jer takva reč ne postoji u srpskom jeziku'". "Mihailović je poveo prvi organizovani gerilski otpor protiv nacizma na tlu porobljene Evrope i borio se do kraja za slobodu, nacionalnu čast, demokratske vrednosti i Srbiju i Jugoslaviju koje će pripadati zapadnoj civilizaciji". "Mihailović se kao vođa Trećeg srpskog ustanka upisao među srpske velikane - Karađorđa i Miloša Obrenovića, a svojom žrtvom za narod stao je uz kneza Lazara", naglasio je Čotrić. On je poručio da SPO i Asocijacija traže od Skupštine Srbije da se, po preporuci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, usvoji Deklaracija o osudi zločina komunističkog totalitarnog režima. "Najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata počinili su jugoslovenski komunisti koji su na tlu Srbije, prema podacima Državne komisije za masovne grobnice posle 1944. godine, ubili više od šezdeset hiljada ljudi. Učinili su to kada su prestala ratna dejstva, a među ubijenima ima mnogo maloletnika, đaka i studenata, žena, starih ljudi i civila", naglasio je Čotrić.

Дело Душана М. Бапца „Српска војска у Великом рату 1914–1918.” реконструкција рата коју поткрепљује обиље фотографија Монографија „Српска војска у Великом рату 1914–1918.“ Душана М. Бапца, у издању Медија центра „Одбрана”, дело које прати велику победу Србије у Првом светском рату, обогаћено многобројним и вредним фотографијaма, представљено је недавно у Дому Војске Србије. Историчари проф. др Миле Бјелајац, рецензент издања, и проф. др Милош Ковић, између осталог, подсетили су на то да скоро и да нема српске куће чији бар један предак није страдао у Великом рату, и да је управо њему, том српском мученику, јунаку, посвећена ова књига. „Србија је током Првог светског рата изгубила, процењује се, готово милион људи, од којих око 400.000 војних обвезника, скоро трећину укупног становништва. Ниједна друга земља, учесница Великог рата, није тако скупо платила своју слободу”.

Neutralna Kraljevina Jugoslavija nalazila se početkom 1941. u kritičnom i složenom političkom položaju. Nemačka je do tada okupirala celu zapadnu i srednju Evropu i spremala se da preko Rumunije i Bugarske napadne Grčku i tako učvrsti svoje položaje na Mediteranu i obezbedi direktnu liniju snabdevanja za Romelovu armiju na severnoafričkom frontu. Pristupanjem Bugarske silama Osovine početkom marta 1941. Kraljevina Jugoslavija se našla u potpunom okruženju. U nastojanjima da sačuva neutralnost i izbegne rat jugoslovenska Vlada započela je pregovore sa nemačkim Rajhom i 25. marta potpisan je u Beču protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Svega dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela državni udar, smenila Vladu, proglasila punoletstvo kralja Petra Drugog i predala mu vlast. Narod je širom Srbije demonstracijama podržao i pozdravio ovaj događaj. Jedina podrška Jugoslaviji za ovakav politički rasplet događaja došla od Vlade Velike Britanije koja se tada usamljeno suprotstavljala nacističkoj Nemačkoj. Sva nastojanja nove jugoslovenske vlade na čelu sa generalom Dušanom Simovićem da pregovorima spreče neprijateljstva sa nemačkim Rajhom bila su uzaludna. Hitler, kome se inače žurilo da što pre okupira Grčku i protera britanske snage koje su se tamo nalazile, je u odbacivanju protokola o pristupanju u pakt dobio dobar povod i izgovor za napad na Jugoslaviju. I bez puča Nemačka sigurno ne bi dopustila Jugoslaviji da uživa protokolom predviđenu neutralnost pre svega zbog potrebne linije snabdevanja Romelovih snaga u severnoj Africi, ali i zbog eksploatacije ruda od presudnog značaja za nemačku vojnu industriju. Tada je donesena nemačka odluka da se pored već planiranog napada na Grčku izvede istovremeno i napad na Jugoslaviju. Takvim simultanim napadom bilo bi sprečeno povlačenje jugoslovenske vojske i stvaranje zajedničkog jugoslovensko-grčko-britanskog odbrambenog fronta, kao što se dogodilo u Prvom svetskom ratu.

Na danasnji dan 13. marta 1946. godine, pre sedamdest i jednu godinu zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović, načelnik štaba Vrhovne komande i ministar vojni Vlade Kraljevine Jugoslavije od januara 1942 do druge polovine maja 1944. Operacijom zarobljavanja sa najvišeg vrha, tadašnjeg komunističkog režima, rukovodio je lično, u odsustvu Josipa Broza, Aleksandar Ranković savezni ministar unutrasnjih poslova FNRJ. Operacija zarobljavanja izvedena u periodu od 6-13. marta 1946. godine. Prilikom zarobljavanja Ili bolje rečeno kidnapovanja generala Mihailovića u praskozorje 13. marta ubijeni su njegovi lični pratioci Nikola Majstorović i Blagoje Kovač, kao i komandant Višegradske brigade JVuO major Dragiša Vasiljević. Sa mesta događaja to jutro uspeo je pobeći pripadnik JVuO, Lazar Gajić, brat od strica Budimira Gajića, čoveka koji je lično generalu Mihailoviću izrazio sumnju u "grupu četnika" koja se nesmetano tih dana kretala terenom i koja je nepuna dva meseca, “uz pomoć Nikole Kalabića” pokušavala uspostaviti vezu sa komandantom JVuO”. "Grupu za hvatanje Mihailovića" predvodili su visoki oficiri Ozne potpukovnik Svetolik Lazarević i major Dragoljub Vasović, uz logističku podršku pukovnika Jova Kapičića, koji je pod šifrom "Marjan" iz rejona Višegrada, zajedno sa majorom Vladanom Bojanićem I odabranom grupom, vršio koordinaciju akcije sa saveznim ministrom Aleksandrom Rankovićem u Beogradu. Po okončanju akcije, to jutro, vršeći pretres na licu mjesta, pripadnici milicije su odneli kasu Vrhovne komande u kojoj je bilo 45 zlatnika I zobnicu sa dve kožne torbe sa dokumentima I ličnim stvarima generala Mihailovića, koje su ležale pored tela Nikole Majstorovića. _________________________________________________________________ Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, Zarobljavanje i strijeljanje generala Dragoljuba Draže Mihailovića 1946., časopis Istorija XX veka, broj 2/2009, str. 11. “Prema istraživanju u dokumentaciji BIA, obavljenom 26. maja 2009, ustanovili smo da je verodostojna verzija prema kojoj je general Mihailović zarobljen od strane grupe OZN-e za Srbiju uz „pomoć“ Nikole Kalabića.”