Savremena Istorija

У знак сећања на велики злочин учињен у пролеће 1942 над српским цивилима у источној Босни од стране војних формација Независне државе Хрватске у...

„Strast za istinom prošlosti je najbolji izraz životne snage u čoveku i naročit oblik njegovog poštovanja samog sebe“. (Ivo Andrić) Apstrakt: U Srezu niškom mnogi vojnici Vojske Kraljevine Jugoslavije nisu prihvatili sporazum o primirju između Vermahta i Štaba Vrhovne komande - ostali su u šumama i selima Sreza. Osnovane su, brojne i snažne, jedinice Jugoslovenske vojske, razgranat Ravnogorski pokret (organizacija), sreski i seoski odbori Nacionalnog komiteta u Nišu i Niškom srezu. Uspostavljena je potpuna civilna i vojna vlast Kraljevine Jugoslavije na prostorima celog Sreza. Javna, na slobodnoj teritoriji Sreza. Tajna, na delu teritorije okupiranom od nemačkih i bugarskih snaga ili pod kontrolom snaga NOV i POJ Josipa Broza. Najveće žrtve Vojska, Organizacija, Komiteti, podneli su u snažnoj operaciji podrške anglo-američkim snagama u Severnoj Africi. Vršene su nemilosrdne okupatorske odmazde nad zarobljenicima i pristalicama Vojske i Organizacije (Pokreta). Nemačko vrhovno vojno komandovanje proglašava ih za neprijatelja broj 1, Trećeg Rajha, na prostoru Kraljevine. Narodna Skupština Republike Srbije, zakonski je 2004/2005. i nacrtom iz 2008. zakona o uduruženjima građana za negovanje tradicija, verifikovala njihov antifašistički status. Ključne reči: Niški srez, Jugoslovenska vojska, Jugoslovenska vojska u Otadžbini, Gorski štab, Štab Vrhovne komande, korpus, brigada, odred, borba, operacija, sabotaža, diverzija, odmazda, okupator, Ravnogorska organizacija (Pokret), komandanti, vojnici.

Poslednja generacija Titovih pionira ove godine napunila je okruglo trideset godina i verovatno ima krizu identiteta dok prevrće u rukama izbledelu kapicu sa crvenom petokrakom i sluša da je, prema do sada prikupljenim podacima, 36.000 ljudi stradalo ili nestalo posle 1944. godine, u miru, za vreme komunističkog režima. Državne institucije i javnost se već duže vreme aktivno bave rehabilitacijama, restitucijom, obeštećenjima žrtvama komunističkog režima, otkrivanjem lokacija tajnih grobnica. Kako se u doba „dekomunizacije”, kada se vraća imovina oduzeta od hiljada građana, rehabilituju osuđeni u političkim procesima (za sada ih ima oko 2.000), obeštećuju Golootočani, traga za grobom Draže Mihailovića, izgledaju školske lekcije o nekada neprikosnovenom komunizmu?

Спомен костурница на Мачковом камену - планина Јагодња - кота 924. у коју су похрањене кости страдалих српских ратника у једној од најжешћих битака Великог рата. Спомен-костурница се налази на самом врху Мачковог Камена. Изградња овог споменика српским борцима иницирана је од стране „Одбора за подизање капеле на Мачковом камену“ давне 1925. године. Иницијативу је покренуо тадашњи министар грађевина, Милорад Вујичић, а одбор су сачињавали Љуба Јовановић (председник Народне скупштине), Ђорђе Вајферт (гувернер Народне банке), др Арчибалд Рајс, као и тридесетак најугледнијих грађана Рађевине и Азбуковице. Пројекат Спомен костурнице израдио је члан Одбора, архитекта Момир Коруновић док је израда поверена Шими Франовићу из Црквенице. За саму изградњу вађен је камен из села Кржава и Планина, а пренос камена као и осталог материјала извршили су добровољно сељаци из околине. Коначно, спомен-костурница саграђена је 1929. године. У августу 1931. године извршен је пренос костију палих ратника. Тај посао извршили су војници болничари по дозволи Министарства Војске.