Промоција књиге
Промоција књиге биће одржана у Прибоју, 22 априла 2016. године у Дому културе Прибој, са почетком у 19,00 сати.
О књизи ће говорити Владика Јоаникије...
DRAŽA – SMRT DUŽA OD ŽIVOTA (9) – Sovjeti biraju Tita
Pero Simić | 28. jun 2012
AGENT MOSKVE Malo je poznat podatak da je ban Hrvatske banovine Ivan Šubašić, koji je od sredine 1944. zastupao interese kralja Petra u pregovorima sa Titom, bio klasični sovjetski agent. Još 1942. u SAD ga je za moskovskog obaveštajca zavrbovao šef sovjetske rezidenture Vasilij Zarubin, koji je Šubašiću dodelio agenturno ime Seres. Pored Šubašića, Zarubin je tada za sovjetsku tajnu službu pridobio i jednog od najvažnijih članova kraljevske jugoslovenske vlade Savu Kosanovića, čije je konspirativno ime bilo Kolo.
Šta se krije iza najavljenih filmova „rasvetlhavanju ubistva“ austrougarskog prestolonaslednika Franca...
Velika revizija istorije na velikom ekranu. Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, po svemu sudeći, poslužiće pojedinim istoričarima, ali I filmskim umetnicima, da istorijske događaje izrežiraju na način koji odgovara današnjim centrima moći. Jer, posle izjava nekoliko uglednih evropskih istoričara da su za Veliki rat krive Srbija i Rusija, sada je najavljeno i snimanje igranih filmova o Sarajevskom atentatu, koji će, po rečima producenata, "baciti novo svetlo na ubistvo Franca Ferdinanda".
Tako je austrijski reditelj Andreas Prohaska dobio sredstva iz Fonda za podsticaj filma grada Beča za snimanje trilera "Sarajevo". U pitanju je priča iz ugla istražnog sudije Lea Pfefera, koji pokušava da "rasvetli pozadinu atentata". Takođe u Austriji, povodom stogodišnjice atentata, počinje i snimanje dokumentarnog filma, dok se sličan projekat sprema i u Sarajevu, gde režiser Jasmin Duraković priprema igrano-dokumentarni film o Ferdinandu i Sofiji.
Na današnji dan 1935.godine umro je Mihailo Pupin
Na današnji dan 1935. godine umro je Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa i prvi predsednik Srpske narodne odbrane osnovane u Njujorku 1914.godine
Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka.
Popularni članci
OPERACIJA “MIHAILOVIĆ“ – Undrulja – Dobrunska Rijeka – 13 mart 1946.
U PETAK 13. MARTA 2015. GODINE NAVRŠAVA SE 69. GODINA OD ZAROBLJAVANJA ARMIJSKOG GENERALA DRAGOLJUBA DRAŽE MIHAILOVIĆA (1893-1946).
TOM PRILIKOM U MJESTU UNDRULJA (SADA DRAŽEVINA), NA MESTU DOGAĐAJA BIĆE ODRŽAN POMEN PARASTOS GENERALU MIHAILOVIĆU I NJEGOVIM PRATIOCIMA BLAGOJU KOVAČU, NIKOLI MAJSTOROVIĆU I MAJORU DRAGIŠI VASILJEVIĆU, RATNOM KOMANDANTU VIŠEGRADSKE BRIGADE JVUO, KAO I SVIM RAVNOGORCIMA KOJI SU POSTRADALI TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA I POSLE NJEGA, U PERIODU USPOSTAVLJANJA BROZOVOG REŽIMA.
BROJNI SU PRIMERI STRADANJA I NEDUŽNOG CIVILNOG STANOVNIŠTVA VIŠEGRADSKOG I RUĐANSKOG KRAJA, POSEBNO U TOM POSLERATNOM PERIODU.
Ovih dana pre 69 godina u režiji tzv. Odelenja za zaštitu naroda (Titovog mača revolucije) izvedena je operacija “hvatanja” generala Dragoljuba Draže Mihailovića. Akcija je okončana u svitanje 13. marta 1946. godine, u rejonu Dobrunske Rijeke, na lokaciji Undrulja, kada su pripadnici specijalne grupe OZN-e, uspeli lišiti slobode komandanta JVuO, generala Mihailovića. Prilikom te akcije ubijeni su pratioci generala Mihailovića Blagoje Kovač, Nikola Majstorović I major Dragiša Vasiljević. Sa lica mesta, ranjen u ruku uspeo je pobeći vodič Lazar Gajić iz sela Granje, pripadnik grupe Budimira Gajića, koja je od januara 1946. obezbedjivala generala Mihailovića.
Komentari