Savremena Istorija

Удружење Краљевина Србија које баштини историјске и слободарске традиције нашег народа у намери да их представи младим нараштајима у сарадњи са Првом београдском гимназијом, чији су професори и ученици својим животима плаћали нашу данашњу слободу у данима Великог рата желе да дају свој допринос обележавању овог великог јубилеја: ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СТОГОДИШЊИЦЕ ОДБРАНЕ БЕОГРАДА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ ОРГАНИЗАТОРИ: Градски одбор Београд – Удружења Краљевина Србија Прва београдска гимназија ДАТУМ И ВРЕМЕ: уторак 6. октобар 2015. у 17.00 часова МЕСТО: Споменик браниоцима Београда, Дунавски кеј на Дорћолу Програм ДОГАЂАЈА: Отварање програма (кратко уводно обраћање са изношњем најважнијих чињеница о одбрани Београда 1915.) Интонирање државне химне ,,Боже правде“ у извођењу хора Краљ Петар I и хора Прве београдске гимназије Полагање венаца Обраћање ЊКВ Престолонаследника Александра Обраћање господина Александра Андрејића, директора Прве београдске гимназије Обраћање Милоша Павковића, у име Удружења Краљевина Србија Драмско извођење: говора немачког цара Вилхелма II упућеног немачким војницима пред полазак у рат са Краљевином Србијом и говор мајора Драгутина Гавриловића упућен браниоцима Београда у извођењу ученика Прве београдске гимназије. Извођење песме ,,Тамо далеко“ - хор Краљ Петар I и хор Прве београдске гимназије Очекујемо долазак: Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине, дипломатских предтсваника савезничких држава (Русије, Француске, Велике Британије и Црне Горе), председника општине Стари град господина Дејана Ковачевића и представника удружења за неговање традиције ослободилачких ратова 1912-1918. Пожељно је понети бели цвет ( ружу) и положити га поред споменика. Градски одбор Београд – Удружења Краљевина Србија и Прва београдска гимназија

Nova knjiga iz oblasti istorije ratne veštine Drugog svetskog rata 20. veka: Specijalna operacija protiv Kraljevine Jugoslavije 1942-1944 -“SAVEZNIČKI ODSTREL ĐENERALA“ Operacije nužne odbrane Jugoslovenska kraljevske vojske Svojevrsnom analizom istorije ratne veštine Drugog svetskog rata u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, u periodu 1942-1944. godine, i oslanjajući se na arhivsku građu (dokumenti komandovanja VK VJ) koja se nalaze u državnom Vojnom arhivu, autor dokazuje: • Da su Saveznici, u okviru Čerčilove “Velike strategije obmane” protiv nemačke Vrhovne komande, vodili i posebnu vrstu operacije protiv Kraljevine Jugoslavije (specijalna, sa štabom u britanskom odseku u Kairu Direkcije za specijalne operacije), čiji je krajnji cilj bio da se kroz fizičku likvidaciju eliminiše njena vojska, koja je bila nepremostiva prepreka Titovoj partijskoj armiji (partizani) za osvajanje vlasti, i raznim manipulacijama usmerenim prema Kralju, Vladi, generalu Mihailoviću i naroda, koje je autor dokumentovao, na legalan način uspostavi komunistički režim posle završetka rata;

Tumači “nove vere”, ostaviće krvave tragove u jamama i neobeleženim grobnicama u Sloveniji ROVOVI RAĐAJU ROVOVE U predgovoru knjige “Pucaj, rat je završen” Sava Gregovića, autora ovog feljtona, Matija Bećković je napisao: - Živih učesnika građanskog rata gotovo da više nema, ali rovovi su ostali nezatrpani i rađaju rovove - naslednike. Iz tih rovova ne može se više ništa što već nije bezbroj puta rečeno, pa ipak se još uvek poneko javi da razgrebe ranu u strahu da ne zaraste. I posle više od pola veka možemo unapred pogoditi ko će šta reći na ovu temu. Rat s pokojnima niko nije dobio, jer ga pokojni ne vode, imaju vremena da čekaju svoju pravdu, a zemlja se ne može smiriti dok je ne dočekaju. Pod zemljom su se i zavađene vojske pomirile pa je red da ih sledimo i na zemlji.

"Neka me svi zaborave! To mi je svejedno! Ali će mi teško pasti ako me moji Srbi zaborave!" Nekoliko dana pre nego što je preminula pre pola veka, 24. septembra 1958, ove reči je izgovorila ledi Lejla Pedžet (rođena 1881), engleska plemkinja, velika srpska dobrotvorka, požrtvovana bolničarka u vreme Prvog svetskog rata, koja je posle Drugog svetskog rata Srbima, sada političkim izbeglicama, širom otvorila vrata svog imanja i više od četrdeset odaja zamka "Varen hauz". Kako je napisao Kosta St. Pavlović godinu dana posle njene smrti, "ledi Pedžet je u svom životu imala tri ljubavi: ljubav za pticama, ljubav za cvećem i ljubav za Srbima".