Savremena Istorija

U petak 27. januara 2017. godine u Beogradu u prostorijama SPO (Knez Mihailova broj 48) predstavljen je novi „Ravnogorski kalendar“ za 2017. godinu, kojeg tradicionalno priređuju Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje pripadnika JVuO 1941-1945. Promociji kalendara prisustvovao je veliki broj potomaka i poštovaoca Ravnogorskog pokreta“, a s obzirom da je tog dana proslavljan i Sv. Sav, u sali se osećala prava praznična atmosfera. Prisutne su pozdravili: u ime Asocijacije predsednik Aleksandar Ćotrić , u ime Udruženja predsednik prim. dr Dušan Đukić i u ime priređivača kalendara Ljuba Radojlović, sekretar Udruženja, Miloš Pavković, član predsedništva Udrženja „Kraljevina Srbija“. i istoričar Predrag Ostojić. U muzičkom delu programa nastupio je poznati beogradski muzičar Aleksandar Filipović Alfi, koji je ravnogorskim pesmama razgalio posetioce, ove izuzetne večeri. „Retki su primeri da se u ovakom broju okupimo i da se preko Mihailovićevih bliskih saradnika predstavljenih na fotgrafijama ovog kalendara podsetimo na sudbinu generala Mihailovića, za koju je, u to smo uvereni, vezana i sudbina srpskog naroda tokom XX veka, pa evo i početkom ovog milenijuma.“ reči su narodnog poslanika Aleksandra Čotrića, koji se u svom pozdravnom govoru osvrnuo na lik i delo generala Mihailovića, navodeći da se i danas bez obzira na njegovu rehabilitaciju i dalje forsiraju i na TV programima prikazuju već više puta prikazani „partizanski filmovi bajkovitog sadržaja“ koji veličaju lik i delo Josipa Broza, jednog od glavnih krivaca za srpsku golgotu, koja traje evo već više od 70 godina. Predsednik „Udruženja pripadnika JVuO 1941 – 1945“ dr Dušan Đukić je pozdravljajući prisutne dodao da će Udruženje, nastaviti da dostojanstveno obeležava značajne datume iz Ravnogorske istorije i da će dati značajan doprinos u borbi za istinu o pokretu generala Mihailovića, sa kojeg , na žalost, još uvek nije skinuta komunistčka anatema.

U narednih nekoliko dana posetiocima sajta www.savremenaistorija.com predstavićemo kazivanja svedoka, učesnika i potomaka ratnih dešavanja sa područja Donje Jasenice (današnje opštine Smederevske Palanke) koje je u svojoj knjizi "Sporedovanje bespobedno" obuhvatio palanački profesor Milija Đorđević. Ova interesantna kazivanja, o događajima, ljudskim sudbinama, stradanjima, mogu se preslikati na gotovo celo područje Srbije, a i šire. Ovo nije revizija istorije ovo je samo dio istine postradalih nad čijom je nesrećom internacionalistički pobjednik gradio "svetlu budućnost" koja će se u našim danima reflektovati ovim bezdnom... Zahvaljujemo se istoričaru Nemanji Deviću na ustupljenim tekstovima! Redakcija www.savremenaistorija.com Pred nama je svojevrsna galerija likova sa ratne pozornice u Šumadiji. Kraj iz koga je većina sagovornika je Jasenički srez, sa centrom u Palanci, koji je obuhvatao 14 sela. Na ovom malom, ali centralnom i po mnogo čemu specifičnom delu Srbije, uočavaju se svi usponi i padovi, sve tragične podele, sve akcije i reakcije. Ovaj kraj bio je tradicionalno uporište Karađorđevića, ali sa živim političkim borbama tokom tridesetih godina. Značajna je bila i partijska ćelija KPJ u samoj varoši, koja je, pred početak ustanka 1941. odigrala glavnu ulogu da se narod ovog kraja u prvoj ratnoj godini većinom svrsta među partizane. Na terenu, gde nacionalnih odreda generala Mihailovića nije bilo, izvršene su tada i prve likvidacije klasnih neprijatelja, a nekoliko slučajeva zaklanih civila govore nam da su ovakav vid likvidacije protivnika, posle rata pripisivan isključivo ravnogorcima, započeli u ovom kraju upravo partizani.

Autor: Srđan Cvetković, Institut za savremenu istoriju, Beograd REPRESIJA U SRBIJI 1944-1953 Rezime: Svako istraživanje državne represije u posleratnom periodu u mnogome je otežano usled nedostupnosti pojedinih važnih izvora (pre svega sudskih i policijskih) ili subjektivnosti nekih postojećih, kao i otežanom decentracijom od objekta kod istraživača jer se radi o još “živoj prošlosti” pa ga treba uzeti sa rezervom. Ipak, posmatranjem i analizom kretanja određenih parametara, kao što su broj dosuđenih smrtnih kazni, broj osuđenih, naročito za dela protiv države, ali i ostalih delikata, mogu se uočiti neke nepobitne tendencije. One nam ukazuju na to da se period 1944-1951. izdvaja po izrazitoj represivnosti, tako da je neuporediv sa bilo kojim u novijoj istoriji Srbije. To je vreme kada revolucionarna vlast represijom kao instrumentom ne samo za osvajanje i održavanje vlasti, već i naglog i sveobuhvatnog društvenog preobražaja, uspostavlja model državnog socijalizma po ugledu na SSSR. Represija se odvijala u nekoliko faza u periodu od 1944-1953. najpre u obliku masovnih likvidacija bez suda (“divlja čišćenja”), potom kroz mnoge političke procese, konfiskaciju, nacionalizaciju, agrarnu reformu i kolektivizaciju, kao i snažnom presijom nad kulturom i slobodom duha nametanjem socrealizma. Promenom političke klime posle 1951., afirmisanjem sopstvene vizije samoupravnog socijalizma, a naročito sa smrću Staljina i političkim i ekonomskim aranžmanima sa zapadnim demokratijama, režim racionalizuje nasilje u svim sferama društva, ukida otkup, odustaje od kolektivizacije, osuđuju se zloupotrebe Udbe i donosi liberalniji Krivični zakonik. S druge strane, odricanjem od staljinizma, otvaranjem prema svetu, privrednim rastom kao i rastom životnog standarda uslovljenog dobrim delom ekonomskom pomoći sa Zapada, vlast je stekla veću podršku u narodu, a time i smanjila potreba za prevelikom dozom represije, naročito stoga što je svaka vrsta ozbiljne opozicije već bila skršena pa se moglo preći na više ideološke forme prevaspitavanja. Ključne reči: državna represija, komunistička partija, politički osuđenici, staljinizam, konfiskacija, nacionalizacija,agrarna reforma i kolektivizacija

На данашњи дан 13. марта 1946. године, прије 77. годину заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946), начелник штаба Врховне команде и министар...