Savremena Istorija

U prepunoj Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca u utorak 20. oktobra 2015. godine predstavljena je knjiga „Smederevski kraj u Drugom svetskom ratu – ljudi i događaji“, istoričara Nemanje Devića.
Pred brojnim gostima iz stručne i naučne oblasti, politike i javnog života, velikim brojem studenata o knjizi su govorili Slobodan Gavrilović, bivši direktor „Službenog glasnika“ , koji je svojevremno objavio i prvu knjigu istoričara Nemanje Devića, „Istina pod ključem“i istoričari dr Srđan Cvetković i dr Mira Radojević, mentor master rada mladog istoričara, kojeg je on i uobličio u knjigu, koja govori o ljudima i događajima u Smederevskom kraju u Drugom svetskom ratu.
U obraćanju promotera čule su se mnogobrojne pohvale na račun autora i njegovog rada, koji je vremenski obuhvata period Drugog svetskog rata, a prostorno teritoriju jednog grada, dve varoši i 49 naselja.

Удружење Краљевина Србија које баштини историјске и слободарске традиције нашег народа у намери да их представи младим нараштајима у сарадњи са Првом београдском гимназијом, чији су професори и ученици својим животима плаћали нашу данашњу слободу у данима Великог рата желе да дају свој допринос обележавању овог великог јубилеја:

ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА
СТОГОДИШЊИЦЕ ОДБРАНЕ БЕОГРАДА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

ОРГАНИЗАТОРИ: Градски одбор Београд – Удружења Краљевина Србија
Прва београдска гимназија

ДАТУМ И ВРЕМЕ: уторак 6. октобар 2015. у 17.00 часова
МЕСТО: Споменик браниоцима Београда, Дунавски кеј на Дорћолу
Програм ДОГАЂАЈА:
Отварање програма (кратко уводно обраћање са изношњем најважнијих чињеница о одбрани Београда 1915.)
Интонирање државне химне ,,Боже правде“
у извођењу хора Краљ Петар I и хора Прве београдске гимназије
Полагање венаца
Обраћање ЊКВ Престолонаследника Александра
Обраћање господина Александра Андрејића, директора Прве београдске гимназије
Обраћање Милоша Павковића, у име Удружења Краљевина Србија
Драмско извођење: говора немачког цара Вилхелма II упућеног немачким војницима пред полазак у рат са Краљевином Србијом и говор мајора Драгутина Гавриловића упућен браниоцима Београда у извођењу ученика Прве београдске гимназије.

Извођење песме ,,Тамо далеко“ – хор Краљ Петар I и хор Прве београдске гимназије

Очекујемо долазак:
Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине, дипломатских предтсваника савезничких држава (Русије, Француске, Велике Британије и Црне Горе),
председника општине Стари град господина Дејана Ковачевића
и представника удружења за неговање традиције ослободилачких ратова 1912-1918.

Пожељно је понети бели цвет ( ружу) и положити га поред споменика.

Градски одбор Београд – Удружења Краљевина Србија и
Прва београдска гимназија

Jedna beogradska ulica uskoro će poneti ime po poslednjem jugoslovenskom kralju Petru II Karađorđeviću, odlučila je Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica grada Beograda.
Inicijativa da Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II Karađorđević dobije ulicu u glavnom gradu, potekla je od Udruženja Kraljevina Srbija, koje je zahtev predalo u januaru 2015. godine.
Udruženje je predložilo da se preimenuje ulica Maksima Gorkog, iz razloga što je upravo ta ulica nosila ime tada Prestolonaslednika Petra II, sve do Drugog svetskog rata. Međutim, gradska Komisija je odlučila da će ime kralja Petra II dodeliti nekoj drugoj ulici u Beogradu, o čemu će odlučiti u narednih par meseci i pronaći idealno rešenje.
Kralj Petar II Karađorđević je bio poslednji jugoslovenski kralj. Na prestolu se našao 1934. godine, nakon ubistva njegovog oca kralja Aleksandra. U njegovo ime, pošto je bio maloletan, vladalo je tročlano namesništvu u sastavu: knez Pavle Karađorđević, Ivo Perović i Radenko Stanković. Stupio je na presto 27. marta 1941. godine, nakon puča vazduhoplovnih oficira u kojem je zbačeno namesništvo i Vlada. Početkom Drugog svetskog rata, kralj je bio prinuđen da napusti Kraljevinu Jugoslaviju i ode u emigraciju, odakle je nastavio da rukovodi pokretom otpora. Nakon rata, nove komunističke vlasti su ga proglasile narodnim neprijateljem i zabranile povratak u zemlju. Preminuo je 1970. godine u Denveru (Kolorado, SAD), a bio je sahranjen u pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Libertvilu, u blizini Čikaga. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u porodičnu grobnicu Karađorđevića – crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, 2013. godine

Udruženje Kraljevina Srbija
F. Pejković

http://kraljevinasrbija.com/beograd-dobija-ulicu-kralja-petra-drugog/

U crkvi Svetog Save na Vračaru je 18.7.2015. sa po četkom u 12 časova služen parastos Đeneralu Mihailoviću, Komandantu Jugoslovenske vojske u Otadžbini i Ministru u vladi Kraljevine Jugoslavije, kao i svim pripadnicima, podioficirima i oficirima JVUO koji mučenički postradaše za Otadžbinu u toku Drugog svetskog rata, tako i po njegovom završeku od strane komunističke vlasti.
Po blagoslovu Njegove Sveosti Patrijarha Srpskog gospodina Irineja, parastos je služio episkop Arsenije sa sveštenstvom crkve Svetog Save, koje je predvodio protojerej-stavrofor Radivoje Panić, starešina crkve.
Parastosu su sem rukovodstva i čalnova Udruženja pripadnika JVUO 1941-1945. Beograd predvođenih Dr Dušanom Đukićem, prisustvovali NJ.E. prof. Dr Oliver Antić, savetnik prdsednika Republike i punomoćnik Udruženja pripadnika Jvuo u postupku rehabilitacije Denerala Mihailovića, gospodin Aleksandar Čotrić presednik Republičke Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, potpredsednik SPO i narodni poslanik, Aleksandar Cvetković, direktor SPO, Miloš Pavković ispred Udruženja Kraljevina Srbija, Predstavnici Liberalnog saveta, Četničke omladine, kao I veliki broj građana.
Po završetku parastosa okupljenima se obratio episkop Arsenije koji je preneo poruku Njegove Svetosti Parijarha, a zatim Dr Dušan Đukić i prof. Dr Oliver Antić.

M. Pavković

U petak 17. jula 2015. u 18 časova u crkvi Sv. Nikole na Žlijebima služiće se parastos generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću. Parastos Čiča Draži na Žlijebima služi se od 2005. godine, znači već desetu godinu. Ove godine prvi put od kad je Draža Mihailović pravno rehabilitovan.
Nakon parastosa biće promovisana knjiga „Kapetan Nikola Vukasović sa Žlijeba u Boki kotorskoj“. Nikola Vukasović bio je komandant žlijebskog voda i 2. orjenskog bataljona u ustanku 41/42. U napadu na Foču komandovao je Zagorskim bataljonom. Pošto se istakao u borbi dodijeljena mu je komanda nad ilegalnim četničkim odredima u planinama oko Sarajeva. Učestvovao je u Bici na Neretvi nakon čega se vratio u hercegnovsko zaleđe. Bio je komandant 2. odsjeka bokokotorske brigade i kasnije 2. bokokotorske brigade. Nakon povlačenja jedinica JvuO oktobra 1944. ostao je da se skriva u Orjenu. Poginuo je na proljeće 1947.

http://www.srpskisokohn.org/