Savremena Istorija

Da nije bilo hrabrih ljudi iz Pranjana i okoline koji su rizikovali živote skrivajući savezničke pilote, mog oca bi ubili Nemci i ja danas ne bih pričala sa vama. Ovo su reči Barbare Hetsted, ćerke američkog pilota Čarlsa Dejvisa, koji je avgusta 1944. godine evakuisan u operaciji "Halijard", najvećoj akciji spasavanja savezničkih vojnika iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu. Ona je iz SAD stigla u podsuvoborsko selo Pranjane, gde je na nekadašnjem improvizovanom aerodromu Galovića polje obeležena 70. godišnjica misije. - Iz svake očeve reči o ovom događaju izvirala je ogromna zahvalnost koju je osećao prema narodu ovog dela Srbije, jer su ti ljudi sebe dovodili u ekstremnu opasnost skrivajući i štiteći američke pilote koji su oboreni iznad Jugoslavije. Kod svojih hrabrih domaćina, koji su njega i saborce hranili, pojili i oblačili, boravio je 66 dana. Pričao je da su seljani često gladovali kako bi piloti imali šta da jedu. Do smrti mu je bilo žao što nikada za tu plemenitost i požrtvovanost nije mogao da im se oduži - priča Barbara Hetsted.

Pero Simić | 29. jun 2012. PREMA jednom izveštaju engleskih obaveštajaca, koji se sada u Srbiji prvi put objavljuje, agenti Udbe primenili su prema generalu Mihailoviću specijalni sistem za iznuđivanje priznanja: - Stavljen je u sobu Ozne za mučenje i tu je zadržan 74 časa. - Njegovi jauci su se čuli u mnogim delovima zgrade. - Za vreme "ispitivanja" potpredsednik (jugoslovenske) vlade Edvard Kardelj dva puta je posetio zgradu (centralu Udbe u Beogradu). Prema ovom dokumentu, ovaj sistem mučenja smislili su šefovi beogradske i zagrebačke policije, Lazić i Bedeković, "raniji Mihailovićevi prijatelji".

Sve češći napadi na istoričare dr Kostu Nikolića i dr Bojana Dimitrijevića imaju višestruki cilj, čija je suštna da se ospori naučni kredibilitet ovih istoričara, vrhunskih stručnjaka kada je u pitanju period naše svaremene istorije. Napadi su kulminirali krivičnom prijavom, odnosno predlogom za podizanje optužbe, koju je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu podnelo više udruženja među kojima su Savez antifašlsta Srbije Beograd, Zene u crnom, Helslnški odbor za ljudska prava u Srbiji, Udruženje “Nauka i društvo” Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji i Nezavisno drustvo novinara Vojvodine, prvog avgusta 2013, navodno zato što su: “Učestvujući kao svedoci u postupku rehabilitacije četnickog vode Dragoljuba Mihailovića, koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, predmet Reh.br.69/2010, iznosili netacne podatke i lažne tvrdnje, iako su i kao istoričari, bili svesni da njihovi iskazi ne odgovaraju materijalnoj istini, čime su počinili krivično delo davanja lažnog iskaza iz clana 335. Krivičnog zakonika Republike Srbije.” http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/krivicna%20prijava%20hos%20sept_17_2013.pdf

U okviru Savezničke specijalne operacije i zamene amrijskog generala Mihailovića partizanskim maršalom Titom na vojnopolitičkoj sceni, britanski premijer V. Čerčil naređivao je (1.4.1944) svom ministru spoljnih poslova A. Idnu: “Sastavićete Kralju (jugoslovenski, Petar II) dobru deklaraciju, nateraćete ga da razreši dužnosti Purića (predsednik Vlade) i prekine svaku vezu sa Mihailovićem (vojni ministar, načelnik štaba VK i pomoćnik Vrhovnog komandanta); zatim ćete ga prisiliti da obrazuje vladu za nuždu na koju Tito neće popreko gledati. Tako nam bar ostaje mršava nada da ćemo kroz nastupajućih 5-6 nedelja izgraditi most između njih dvojice...” (Drugi svetski rat, t. 5, s. 456) pa će tako, kao “šlag na tortu”, uslediti nemačka Operacija “Konjički skok” (“Reselsprung”, 25.5-6.6.1944).