Savremena Istorija

Istorijski muzej Srbije prvi put prikazuje originalna dokumenta političke policije u našoj zemlji. Srđan Cvetković: Otkrivamo metode likvidacija, knjige streljanih, snimke dželata sa Golog otoka... Posle deset godina naučnih istraživanja i tri godine priprema, dr Srđan Cvetković, istoričar Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, okončao je multimedijalni projekat "U ime naroda", kojim želi javnosti da predstavi skrivanu mračnu stranu naše istorije. Reč je o izložbi na kojoj će Istorijski muzej Srbije i dr Cvetković kao autor prvi put javnosti da predoče kako su izgledale kancelarije Ozne i Udbe, kaznionice za političke osuđenike, mnoga dokumenta i fotografije, audio i video zapise o komunističkoj represiji u našoj zemlji od 1944. do 1953. godine. - Došlo je vreme da se suočimo sa istinom i da otkrijemo sve oblike terora revolucionarnih vlasti, uspostavljenih posle Drugog svetskog rata, nad stvarnim ili izmišljenim protivnicima državnog poretka. Na izložbi, koja je zamišljena kao kuća terora sa četiri velike sobe, biće izloženi artefakti koji prikazuju montirana suđenja, načine mučenja osumnjičenih i zatvorenih, lažirana glasanja, zabrane opozicionih novina, logore za političke neistomišljenike, metode likvidacija, prinudne kolektivizacije i otkup, kao i fotografije i imena desetina hiljada ljudi ubijenih od komunističkog režima u prvim posleratnim godinama - najavljuje dr Cvetković.

Od završetka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji prošlo je punih 65 godina i o njegovom toku i žrtvama napisane su stotine monografija, sinteza, memoara. Međutim, na ovom polju u svim republikama bivše države ostalo je još mnogo toga neispitanog, neistraženog i nedorečenog. Nauka još uvek nije došla do odgovora na osnovno pitanje: koliko je Srba stradalo u periodu od 1941. do 1945. Popuštanje jednopartijskih stega, te činjenica da su se u komunističkoj Jugoslaviji istorijom i istoriografijom bavili mahom ljudi koji su ideološki bojili svoje radove, navodila je mlađe generacije istoričara da tek sredinom 90-ih godina 20. veka sa poluvekovnom vremenskom distancom na događaje, koja je delimično ublažila strasti, ali i odnela sudeonike, daju odmereniju i realniju ocenu minulog doba. Naučna literatura nastala koncem 20. veka donosila je preispitivanje dogmi o ratu i revoluciji, niz novih saznanja, novu percepciju događaja i učesnika. Pa ipak, podele iz Drugog svetskog rata, pre svega one na četnike i partizane bile su dugoročne, opstavši među ljudima i do današnjih dana.

Veliku i tešku sudbinu preživela je Jelica Mihailović, supruga generala Dragoljuba Draže Mihailovića. U svom veku ova žena više je tugovala i strepela nego što se veselila i radovala. Tri puta je ostajala bez krova na glavom. Rađala je, ali joj je drugo dete s Dražom, s kojim je izrodila četvoro, umrlo u pelenama. Dva svetska rata odnela su joj skoro sve najmilije. Preživela je dva logora i izdržala komunistički pogrom. Mrcvarili su joj, osramotili i ubili muža. U komunističkim kazamatima čamilo joj je dvoje dece. Umrla je 1970. godine kao ponosita starica. Težak život. Ako je sramota za Srbiju što se ni danas ne zna gde je Dražin grob, ništa manja nije nepravda što su življenje i patnja njegove životne saputnice – zaboravljeni!

Dan pobede nad fašizmom je dan kada je Nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Slavi se 9. maja, iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana posle tragične upotrebe A-bombe u Hirošimi i Nagasakiju. Naime 9. maja 1945. godine sovjetski maršal Žukov ratifikovao je u ime Saveznika, koje je predstavljao britanski general Teder, sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel (Vilhelm Bodevin Johan Gustav Kajtel) u prisustvu generala K. J. Štumpfa i generala H. G. Hindeburga. Prethodni protokol o bezuslovnoj kapitulaciji svih nemačkih oružanih snaga potpisao je u Remsu, u Francuskoj, 7. maja nemački general Alfred Jodl. Prema ovom protokolu, pored ostalog, bilo je predviđeno da nemačka Vrhovna komanda izda naređenje potčinjenim komandantima svojih kopnenih, pomorskih i vazduhoplovnih snaga da 8. maja u 23.01 časa obustave sve operacije. Dan pobede svečano se obeležava u velikom broju zemalja sveta, i to u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu od 2000. Najveća parada održava se svake godine 9. maja u Moskvi, sa velikim mimohodom više roda vojske i preleta avijacije. Na toj paradi se svaki put pokažu i poslednja postignuća ruske tehnologije ali i oprema iz Drugog svetskog rata.