Savremena Istorija

Dobrivoje Vidić Baja, predsednik Srbije od 1978. do 1982, otkupio je pokućstvo streljanih ljudi po oslobođenju Užica, između ostalog i Andrije Mirkovića, čiju je likvidaciju tražio, pokazuju novootkrivena dokumenta. Porodica Andrije Mirkovica prepoznala je stvari - Među pokućstvom sa spiska stvari koje je Vidić otkupio prepoznale smo moja sestra i ja predmete iz naše porodične kuće gde smo odrasli. Nama su Užičani odmah rekli da je Vidić uzeo neke stvari, a to se sada vidi iz dokumenta - kaže Dušanka Gerzić, ćerka Andrije Mirkovića, nosioca Albanske spomenice, koji je rehabilitovan 2007.

Pero Simić | 27. jun 2012 RANO ZA POVRATAK Krajem 1943. Čerčil je kralju Petru u Kairu predložio da krene u Jugoslaviju: Kralj: Treba li odmah da idem? Čerčil: Ne, ne odmah, jer bi tako Tito bio kompromitovan. Idite za šest meseci.

U vreme nastupanja kroz Bosnu, glavnine snaga JVuO iz Srbije, komandantu Komande Srbije JVuO divizijskom generalu Miroslavu Trifunoviću 30. novembra 1944. godine radiogramom je stigla depeša Vrhovne komande JVuO, kojom je kapetan Nikola Kalabić unapređen u čin majora. 3. decembra 1944. general Trifunović je depešom komandantu Gorske Kraljevske garde kapetanu Nikoli Kalabiću preneo naređenje Vrhovne komande o unapređenju u čin majora. U prilogu je fotokopija dokumenta

Na današnji dan 22 maja 1945. godine u rejonu Prače poginuo je sin đenerala Mihailovića Vojislav Mihailović. Grupa od dvadesetak pripadnika JVuO, koja se uspjela probiti sa Zelengore i tako izbjeći sudbinu desetak hiljada postradalih saboraca, a koju je lično predvodio general Mihailović, krećući se ka Srbiji, upala je u zasjedu pripadnika 3. sandžačke brigade, koja je bila zadužena za čišćenje terena od preostalih «četničkih bandi». Mihailovićeva nevelika grupa sa kojom je bio i njegov mlađi sin Vojislav, je u noći 21/22 maj, krećući se po mrklom mraku, upala u zasjedu u rejonu Buloga, nedaleko od Renovice. Posle višesatne borbe, pokušaja izvlačenja i proboja iz obruča u kome se našla ova grupa je uspjela u svitanje da se izvuče, pređe rijeku Čemernicu i zadani u Čemernu. U kratkom predahu, general Mihailović je konstatovao da grupa oko njega broji 17 ljudi. Prilikom žestoke razmjene vatre i pokušaja izvlačenja iz vrlo teške situacije tog ranog jutra, poginuo je njegov mlađi sin Vojislav. Odmah posle pogibije, on je u žurbi pokopan, na nepoznatoj lokaciji, o kojoj je po kasnijim saznanjima Mihailović izvijestio suprugu Jelicu, prilikom njene posjete u zatvoru, neposredno pred njegovu likvidaciju.