Savremena Istorija

Promocija zidnog kalendara za 2013. godinuUdruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941 – 1945. godine i Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, biće održana u u svečanoj sali Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, u Beogradu, ulica Vasina broj 20 u petak 22. februara 2013. Postala je tradicija poslednjih nekoliko godina da u ovom prostoru budu predstavljeni kalendari sa fotografijama iz istorijata Jugoslovenske vojske u otadžbini, kao i da se tom prilikom prisutnima obrate predstavnici dva udruženja koja baštine tradiciju Jugoslovenske vojske u Otadžbini i Ravnogorskog pokreta, istoričari, publicisti, književnici, profesori univerziteta, advokati i druge istaknute ličnosti javnog i kulturnog života. U prvom delu večeri prisutnim će se obratiti dr Đušan Đukić, predsednik Udruženja pripadnika JVuO 1941 – 1945. i Aleksandar Čotrić, narodni poslanik i predsednik Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, kao i jedan od autora kalendara gospodin Miloš Pavković. Drugi deo večeri posvećen je razgovoru i druženju sa preživelim pripadnicima JVuO i Ravnogorskog pokreta. Prisutni na promociji dobiće primerke kalendara.

Предраг В. Остојић, Бедем на Дрини (Од Дрине до Мојковца), Београд 2025. Рецензија: Први светски рат заузима изузетно важно место у колективном памћењу Срба. То „време...

Petnaestogodišnji Milovan Malić iz Prijedora, koji je lane kao osnovac izazvao veliki interes javnosti objavljivanjem "Knjige o Dražinim četnicima", ovih dana piše i skuplja građu za svoju drugu knjigu o srpskim podelama "Ko će kome nego svoj svome", gde će po prvi put izneti šokantne činjenice o stradanju doktora Mladena Stojanovića, heroja I pokretača ustanka protiv okupatora na Kozari. Ovaj učenik 1. razreda gimnazije "Sveti Sava" ekskluzivno za Press RS otkriva da su komandanta Stojanovića, pod četničkim znakom, u selu Jošavka 1942. godine ubili njegov zamenik Josip Mažar Šoša, Kosta Nađ i Boško Šiljegović.

Jedanaestog dana, jedanaestog meseca, u jedanaest časova 1918. godine zvanično su prestala ratna dejstva u Prvom svetskom ratu. Primirje su u Kompjenju u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, 11. novembra 1918. godine potpisale Nemačka i zemlje Antante negde između 5.12 i 5.20 sati izjutra, ali istorijski izvori navode da je on zvanično stupio na snagu od jedanaest sati istog dana. Nemačka se tog 11. novembra predala i tada je dogovoreno da prestanu oružani sukobi. Smatra se da je kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs poslednja žrtva Prvog svetskog rata. On je poginuo od ruke nemačkog snajperiste u 10.58 časova 11. novembra 1918. godine. Posle potpisivanja primirja, nastavljeni su pregovori o uslovima mira. Oni su dogovoreni Versajskim mirom, potpisanim 28. juna 1919. godine. Tim događajem i zvanično je okončan Prvi svetski rat. Inače, vagon u kojem je potpisano primirje Adolf Hitler odabrao je 1940. godine, kao mesto gde je Francuska potpisala svoju kapitulaciju. Istorijski vagon uništen je u savezničkom bombardovanju Berlina. Broj žrtava u prvom svetskom ratu (vojnih i civilnih) bio je preko 37 miliona - preko 15 miliona mrtvih i 22 miliona ranjenih. U broj mrtvih ulazi skoro 9 miliona vojnih žrtava i oko 6,6 miliona ranjenih. Sile Antante su izgubile više od 5 miliona vojnika a Centralne sile više od 3 miliona. Srbija je imala oko 1.100.000 stradalih od čega oko 450.000 vojnika i oko 650.000 civila. Materijalna šteta je bila ogromna. Ukupan broj žrtava je i danas predmet brojnih rasprava.