Savremena Istorija

На данашњи дан 13. марта 1946. године, прије 78 година, заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946), начелник штаба Врховне команде и министар...

U petoj po redu knjizi svojih „Zapisa“ reagovao je na istup istoričara dr Branka Latasa u vezi tvrdnje da se pripadnici JVuO nikada nisu borili protiv Nemaca. Prenosimo deo teksta iz njegove najnovije knjige „Zapisi starog Ruđanina 5“ 1943... Što se saobraćajnica tiče kroz železničku stanicu Rudo prolazila je pruga uzanog koloseka Međeđa – Priboj na Limu, koja se u stanici Međeđa uklapala u prugu Sarajevo – Beograd. Rudo nije imalo prolaznu drumsku saobraćajnicu, jer se u njega moglo ući samo od mesta Ustibar, koje je udaljeno 7 km, od makadamskog puta Priboj - Pljevlja. Zbog toga, Rudo nije bilo strateški interesantno za Nemačkog okupatora. To je bio razlog što su u toku Drugog svetskog rata u Nemci u Rudom boravili samo nekoliko puta, a ti boravci su maksimalno trajali do jedan mesec dana. Pažnju usmeravam na događaje koji su se dešavali krajem leta i s' jeseni 1943. godine na prostoru Rudogu vreme pred i neposredno posle kapitulacije Italije. Krajem avgusta te godine, Rudo je zaposela jedna nemačka motorizovana jedinica jačine bataljona. Smestili su se u postojeće italijanske vojničke barake, što je nagoveštavalo duži boravak okupatora. Komandant jedinice, major po činu, komandu mesta postavio je u hotelu ''Mićović", gde je i zauzeo najlepšu "veliku" sobu sa pogledom na Limsku dolinu, a njegov jahaći konj smešten je u dvorište hotela.

Neosporna je činjenica da su partizani u proleće 1943. godine bitno promenili taktiku. Četnici su im postali glavni neprijatelji, mada su to oni bili i od samog početka - glavna smetnja za nasilno ("revolucionarno") preuzimanje vlasti. U prilog tome su i ove dve depeše, koje su usledile posle onih tzv. martovskih pregovora između predstavnika Vrhovnog partizanskog komandanta Josipa Broza Tita - Koče Popovića, Milovana Đilasa (Miloša Markovića) i Vladimira Velibita (Vladimira Petrovića). Najpre u Vakufu u štabu 717. nemačke divizije sa generalom Dipoldom, a potom preko Sarajeva u Zagrebu sa nemačkim opunomoćenikom Glezom fon Horstenauom. Bilo kako bilo, na tim pregovorima, koji su već u Vakufu izašli iz okvira pregovora o razmeni zarobljenika, kako su ga partizanski zvaničnici tumačili, usledio je čitav niz naredbi, postupaka i radnji na terenu koje svedoče da je dogovor postignut. Ovde donosimo dva takva dokumenta u prepisu, ali i jednu priču pripadnika JVuO o događaju 1943. godine u kojima je on učestvovao u rejonu Kalinovika. "Dragi Iso, malo će te začuditi način na koji ti dostavljam ovo pismo. Ali neka to ne dovodi u sumnju. Kad se jednom sastanemo objasnićemo vam sve. Evo o čemu se radi. Sa VI Brigadom, pojačanom sa delovima majevičkog odreda ili fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Medjedje na sandžačku stranu i čistite teren od četnika u pravcu Zaborka i Čajniča. Ovde ćete uhvatiti vezu sa levim krilom naše I Divizije i dobiti dalje direktive. Na svome putu, tj prilikom prebacivanja ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte ma kakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija. Još pre vašega prelaza pošaljite kurire u pravcu Ustikoline, gde će uhvatiti vezu sa našim jedinicama. Najvažniji naš zadatak sada jeste uništiti četnike Draže Mihajlovića i razbiti njegov upravni aparat koji predstavlja najveću opasnost za daljnji tok narodno-oslobodilačke borbe. Sve ostalo saznaćete kad se sastanemo. U istočnoj Bosni ostavite manje odrede čiji će zadatak za sada biti borba protiv četnika i mobilizacija novog ljudstva. Pojačavanje VI Brigade nesme ići na račun brzine pokreta u gore predvidjenom pravcu." 29-III-1943 g. S drugarskim pozdravom potpisali: Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i Sreten Žujović (Arhiva Vojno-istorijskog instituta, Beograd, Štab vrhovne komande, Četnička arhiva, K-12, 30/12). 30. III 1943. Tito upućuje Štabu “Bosanskog korpusa NOVJ” naredbu: Svu vašu borbu upotrebite protiv četnika u centralnoj Bosni i Krajini, a odbrambenu borbu voditi protiv ustaša ako vas napadnu. Svojeručni Titov potpis (Prepis) Titove svojeručne depeše, Arhiva Vojno-istorijskog instituta, Beograd, Štab vrhovne komande, Četnička arhiva, K-12, 30/12).

I OVE GODINE 13. MARTA U UNDRULJI (SADA DRAŽEVINI) BIĆE ODRŽAN POMEN PARASTOS U ZNAK SEĆANJA NA STRADALE PRIPADNIKE JVUO I GENERALA MIHAILOVIĆA, KOJI JE UBIJEN POSLE MONTIRANOG PROCESA U BEOGRADU 17 JULA 1946. Ovih dana pre 68 godina izvedena je operacija “hvatanja” generala Dragoljuba Draže Mihailovića. Akcija je okončana u svitanje 13. marta 1946. godine, u rejonu Dobrunske Rijeke, na lokaciji Undrulja, kada su pripadnici specijalne grupe OZN-e, uspeli lišiti slobode komandanta JVuO, generala Mihailovića. Ovom događaju prethodila je višemesečna potraga za komandantom JVuO, prilikom koje, nova komunistička vlast, nije poštedela stradanja nedužno civilno stanovništvo višegradskog I ruđanskog kraja.