Vesti

Novo ročište – Sud o Dražinoj smrti raspravlja 17.septembra /Komentar uz tekst/

Novo ročište – Sud o Dražinoj smrti raspravlja 17.septembra /Komentar uz tekst/
10/08/2012
Članci i rasprave

ANALOGIJE

Vest da je 17. septembra Prvi osnovni sud u Beogradu zakazao ročište na kome će se utvrđivati činjenice o smrti komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića izazvala je nove polemike u javnosti.
Sada je sasvim jasna namera određenih u svakom slučaju zaintereovanih krugova, protivnika rehabilitacije da se proces u kome je zatraženo poništenje sudske presude od 15.jula 1946. godine, kojom je general Mihailović osuđen na smrtnu kaznu, koja je neposredno potom i izvršena, razvuče u nedogled, sve dok i oni najuporniji zagovornici rehabilitacije ne odustanu.
Koliko je samo vremena utrošeno, koliko energije u predstavi koja traje i kojoj se ne nazire kraj. Koliko će još biti utrošeno i vremena i energije, to niko, osim režiseri ove loše predstave ne zna.
Sve je traženo u ovom procesu, pa čak i staraoc generalu Mihailoviću, da bi se navodno utvrdilo da li je zaista mrtav.
U jednom drugom slučaju, utvrđivanja smrti ništa od toga nije trebalo. Sve je završeno za mesec dana, a sudu je bilo dovoljno svedočenje iz druge ruke Mihaila Danilovića, da je za priču o pogibiji Nikole Kalabića sredinom januara 1946.godine u Gradačkoj klisuri kod ulaza u Degurićku pećinu, čuo dok se skrivao na Kopaoniku 1947.godine.
I gotovo. Završeno! Nisu bili potrebni staraoci, kao u slučaju generala Mihailovića.
Pitamo se zašto onda sud u slučaju generala Mihailovića nije postupio isto ili slično. Zašto nije uzeo u obzir bilo kakvu priču, da ne kažemo i onu koju je Komisiji ispričao Boža zvani Kundak, koga je i Komisija pominjala kao Mihailovićevog egzekutora.
Odgovor pa i komentar u ovom slučaju su nepotrebni.
www.savremenaistorija.com

MERE ZAPRETILE DRAŽINOJ ČASTI

MERE ZAPRETILE DRAŽINOJ ČASTI
09/08/2012
Članci i rasprave

Da li će nedavno postavljanje ploče Aćif –efendije u Novom Pazaru, kojoj je prisustvovao i ministar bez portfelja u Vladi republike Srbije Sulejman Ugljanin poslužiti kao povod «da se ubuduće ne dozvole proslave godišnjica pravno i istorijski spornih događaja i ličnosti»?
Da li će ovaj događaj biti povod da nova vlast u Srbiji i sudski proces o rehabilitaciji generala Mihailovića definitivno stavi ad acta?
Odgovore na ova pitanja sigurno nećemo čekati dugo, jer se navodno već vrše pripreme predloga mera Vlade, kojima treba sprečiti da “sporni događaji iz prošlosti ugroze dobre međunacionalne odnose u Srbiji”.

Uz tekst objavljen u Večernjim novostima 08.08. 2012. prenosimo komentar istoričara Aleksandra Dinčića.

Dražine stvari ostaju u BIA

Dražine stvari ostaju u BIA
07/08/2012
Vesti

Da li će lični stvari generala Mihailovića, pronađene kod njega prilikom zarobljavanja 13.marta 1946. konačno biti smeštene u muzej (možda ustupljene i njegovim zakonitim naslednicima) ili će i dalje kao ratni plen biti izložene u vitrinama BIA?

DOSIJEI I DALjE ZATVORENI

Kao što će na nivou predloga ostati ideja da se đeneralove stvari presele na Kalemegdan, tako će za sada na nivou predloga ostati i inicijativa SPO da se otvore tajni dosijei. Kako nam je potvrdio Alekdsandar Jugović, šef poslaničkog kluba ove stranke, sa novim vlastima još nije bilo nikakvih razgovora na tu temu:
– Taj predlog je u Skupštini, pa predsednik, ako se ikada stekne politička volja, može da ga stavi na dnevni red.

Pomen generalu Mihailoviću na Crnogorskom primorju

Pomen generalu Mihailoviću na Crnogorskom primorju
20/07/2012
Vesti

Ravnogorci, potomci boraca JVuO i poštovaoci Ravnogorskog pokreta danas su u nekoliko hramova i manastira duž crnogorskog primorja prisutvovali pomenu besmrtnom komandantu kraljeve vojske generalu Dragoljubu Mihailoviću i njegovim saborcima. U manastiru Reževići nadomak Petrovca na Moru, jednom od najznačajnijih paštrovskih manastira parastos generalu Draži i njegovim stradalim i upokojenim borcima održan je danas, 17. jula, u 9 časova. Veliko prisustvo građana ovom događaju dokazuje da mnogobrojne srpske žrtve iz ovih krajeva nisu zaboravljene a njihovi potomci dostojanstveno i uz veliko poštovanje održaše svečani pomen svojim precima i njihovom slavnom komandantu.

Parastos Đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u Beogradu

Parastos Đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u Beogradu
18/07/2012
Vesti

U Crkvi Svetog Save na Vračaru u Beogradu 17.7.2012. godine, održan je parastos Pomoćniku Vrhovnog komandanta, načelniku štaba Vrhovne komande vojske Kraljevine Jugoslavije, ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva i vrhovnom komandantu Jugoslovenske vojske u Otadžbini u Drugom svetskom ratu (1941-1945.), armijskom đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću, u Organizaciji Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini i Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta.

Pomen parastos đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u Draževini

Pomen parastos đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u Draževini
16/07/2012
Vesti

Opštinski odbor Ravnogorskog pokreta Višegrad obavještava da će dana 17. jula u Dobrunskoj Rijeci-Draževini obilježiti dan i sjećanje na strijeljanje đenerala Dragoljuba-Draže Mihailovića.
Predstavnici Ravnogorskog pokreta Višegrad će prvo položiti cvijeće na Trgu palih boraca u Višegradu, nakon toga će organizovano otići u Draževinu mjesto gde je Draža Mihailović mučki uhvaćen 13.marta 1946 godine.

U 9,00 časova je Sveta liturgija u manastirskoj crkvi Svetog Oca Nikolaja,
u 10,00 časova je parastos kod spomenika čiče Draže u Draževini,
u 13,00 časova posluženje za pokoj duše besmrtnom đeneralu Draži Mihailoviću.

S vjerom u Boga

Ravnogorski pokret opštinski odbor Višegrad

Parastos generalu Mihailoviću

Parastos generalu Mihailoviću
16/07/2012
Vesti

– Pamtimo desetine hiljada poginulih, surovo ubijenih i preminulih saboraca legendarnog srpskog Čiče – piše u čitulji koju su potpisali Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini od 1941. do 1945. godine i negovaoci tekovina Ravnogorskog pokreta

Parastos generalu Mihailoviću

Parastos generalu Mihailoviću
13/07/2012
Vesti

Srpski soko Herceg Novi i ove godine 17 jula parastosom u crkvi Sv. Nikole na Žlijebima obeležiće dan kada je general Mihailović posle montiranog sudskog procesa od strane komunističkih vlasti ubijen.
Izvršenje sudske presude pre nego mu je i ona i uručena, vreme, mesto i grob generalov ostali su do danas pod velom tajne i zaverom ćutanja izvršioca.

Podnesak (odgovor) advokata Zorana Zivanovica na dopise SUBNOR-a i Saveza antifašista Srbije koji je predat Višeg sudu u Beogradu / June 27, 2012

Podnesak (odgovor) advokata Zorana Zivanovica na dopise SUBNOR-a i Saveza antifašista Srbije koji je predat Višeg sudu u Beogradu / June 27, 2012
10/07/2012
Članci i rasprave

A D V O K A T
ZORAN M. ŽIVANOVIĆ
11000 BEOGRAD
Svetozara Markovića 14
tel: 3233-397; faks: 3237-146

Reh. 69/2010

VIŠI SUD U BEOGRADU

B E O G R A D

PODNESAK PUNOMOĆNIKA PREDLAGAČA

Punomoćnik predlagač je primio:

A) Podnesak Saveza antifašista Srbije sa prilozima primljen 27.3.2012. i

B) Podnesak Saveza udruženja boraca NOR Srbije od 30.5.2012. sa prilogom.

Ad/1

1. Podneskom od 27.3.2012. godine podnosilac dostavlja saopštenje 12 nevladinih organizacija pod naslovom „Saučesnici zločina“ objavljeno u listu „Danas“ 21.3.2012. godine. Podnosilac očekuje da će se Viši sud u Beogradu prema podnetim pismenima ophoditi sa dužnim uvažavanjem i poštovanjem istorijskih fakata i krivično-pravnog sistema Republike Srbije pored ostalog zbog svog stručnog i moralnog autoriteta i ugleda Republike Srbije.

2. Iz sadržine priloženog saopštenja proizilazi da potpisnici hoće da nametnu sudu tri svoja stava: prvi da se prema „nepobitnim istorijskim činjenicama i elementarnim pravnim principima“ sud mora ophoditi sa dužnom pažnjom, drugi da sud nije nadležan „za uspostavljanje neke nove prošlosti“ i treći da postupak rehabilitacije ne treba voditi dok Ustavni sud ne ispita utemeljenost Zakona o rehabilitaciji i „Zakona o izjednačavanju partizana i četnika“.

3. Ustavno je pravo svakog pravnog subjekta da na miran način izražava svoje stavove i mišljenje uključujući i protest zbog odluka državnih organa. Na toj osnovi, dato je pravo na podnošenje predstavki sudovima i drugim državnim organima.

4. U konkretnom slučaju međutim, podnosilac predstavke i potpisnici teksta „Saučesnici zločina“ upućuju otvorenu pretnju da „oni koji donose odluke treba da budu svesni i toga da rehabilitovanjem zločina koji ne zastarevaju po međunarodnom pravu, postaju saučesnici u tim zločinima.“

5. Pošto odluke o rehabilitacijama donose sudovi, takvo obraćanje je jasna povreda zakonske zabrane uticaja na sud propisan čl. 6. Zakona o uređenju sudova koja glasi:

Istoričar Dimitrijević svedočio o suđenju Draži

Istoričar Dimitrijević svedočio o suđenju Draži
25/06/2012
Vesti

BEOGRAD – Pred Višim sudom u Beogradu danas je na ročištu u procesu rehabilitacije generala Draže Mihailovića svedočio istoričar Bojan Dimitrijević koji je dao iskaz u vezi sa krivičnim postupkom vođenim 1946. godine protiv generala i sa istorijskim činjenicama i događajima koji su bili predmet tog suđenja.

Dimitrijević je novinarima nakon ročišta rekao da je tokom svedočenja govorio o nekoliko falsifikata, kojima je tokom suđenja ukazivano na saradnju Mihailovića sa vlastima NDH i sa italijanskim okupatorima u Crnoj Gori.
“Govorio sam takođe i o tome kakav je bio njegov odnos prema nemačkim okupatorima i da li je u tome bilo kolaboracije. Pokušali smo da problematizujemo optužnicu novim detaljima koji su na suđenju bili izostavljeni, pre svega dokumentima, koji govore o partizanskim pregovorima sa Nemcima ili nemačka dokumenta iz kojih se vidi da su oni Mihailovića doživljavali kao vođu pokreta otpora”, naveo je Dimitrijević.

Na današnjem ročištu trebalo je da svedoče i istoričari Kosta Nikolić i Veselin Đuretić, ali će sud njihove iskaze uzeti na sledećem ročištu zakazanom za 8. oktobar. Pored toga, Sud je dobio predlog SUBNOR-a da se kao svedoci pojave i Miodrag Zečević i doktor Branko Latas.

Pred početak ročišta ispred zgrade Višeg suda u Timočkoj ulici okupile su se pristalice četničkog pokreta, partizanskog pokreta, kao i pripadnice organizacije “Žene u crnom”, koje je razdvajo veliki broj policajaca. Nešto pre 10 sati su se ispred zgrade okupili pripadnici četničkog pokreta, zatim grupa mladih koja se predstavlja kao SKOJ i pripadnice organizacije “Žene u crnom”.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Mihajlović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj “broj jedan”.

Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali se sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.

http://www.tanjug.rs/novosti1/47873/istoricar-dimitrijevic-svedocio-o-sudjenju-drazi.htm