savremenaistorija

U modernoj istoriji ne dešava se prvi put da velike sile (od Austrougarske do Nemačke) ugrožavaju nacionalne interese, pa čak i osnovna prava države Srbije. Konstantno ukleštena između ruskih i austrougarskih balkanskih interesa u XIX veku, Srbija se morala prikloniti jednoj ili drugoj sili. Karakterističan je primer tzv. austro-srpsketajne konvencije koju je knez Milan Obrenović potpisao simbolično na Vidovdan 1881. Tim ugovorom, Srbija se, između ostalog, obavezala da će pravac njene nacionalne akcije biti pomeren od zapada prema jugu. Prinuđena da se odrekne svojih pretenzija prema Bosni i Hercegovini i Novopazarskom sandžaku, dobila je potporu i podršku Monarhije u međunarodnim krugovima u borbi za proširenje na jugu. Tada je oštrica srpske akcije bila usmerena prema Staroj Srbiji – Kosovu i Makedoniji. Krupan udarac nanet je i aneksijom Bosne i Hercegovine 1908, za koju je javno mnenje u osvitu XX stoleća smatralo da Srbija polaže istorijsko pravo. „Bosna je bila san celog jednog naraštaja i njen gubitak zaboleo nas je kao novo Kosovo“, govorio je Slobodan Jovanović. Austrougarska je izvršila prisajedinjenje pokrajine u kojoj je srpski narod tada činio većinu i našla saglasnost Rusije. Srpsko društvo tada je zahvatila nacionalna mobilizacija, a do Balkanskih ratova i puno unutrašnje jedinstvo. Znalo se jasno, međutim, šta je najmanji zajednički imenitelj. U krvavim ratovima koji su doneli slobodu i ujedinjenje moglo se zapevati: Srbija se umirit’ ne može!

U IME NARODA! - ZABRANA SAHRANJIVANJA: OZNA SREZ PODUNAVSKI: "Pošto se Milan Milić svojim gestom pokazao kao narodni nerpijatelj ne možemo dozvoliti, da se na grobu ili van groba održavaju ma kakvi pomeni (opela) skupovi. Isto tako zabranjuje se otkopavanje leša

Sudska rasprava povodom utvrđivanja datuma smrti komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića završena je danas u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Sud će pisanim putem doneti odluku (rešenje), kojom će utvrditi činjenicu i datum smrti generala, bez koje ne može da se nastavi postupak za njegovu rehabilitaciju. Podnosioci zahteva za rehabilitaciju Mihailovića tvrde da je on streljan 17. jula 1946. godine, dva dana nakon što je osuđen na smrt. Sa druge strane, Sud je u oktobru 2012. Mihailovića proglasio mrtvim, a kao datum njegove smrti odredio 31. jul 1946. Odlučujući o žalbi podnosilaca zahteva, Viši sud u Beogradu je u martu 2013. vratio slučaj na dopunu postupka. Naime, Sud svojom prvom odlukom nije ni utvrdio činjenicu smrti streljanjem, već je Mihailovića proglasio mrtvim kao nestalo lice (proglasio ga je mrtvim po drugoj odredbi Zakona o vanparničnom postupku) i za datum smrti opredelio 31. jul 1946.

Isplela je čarape i otišla čak do albanskih gudura da ih da sinu jedincu. Naišla je na kralja Petra, njemu ih dala da se ugreje, uz molbu da ih preda njenom vojniku. Ostaće zabeleženo da je kralj Petar jedini vladar koji je podigao spomenik podanicima - toj običnoj ženi iz sela Slovac i njenom sinu Marinku. Da neko zasluži da mu se posle šest i po decenija očisti grob i obnovi spomenik, da mu se čitav vek nakon smrti održi parastos i pomene ime, a da pritom nema baš nikog od živih potomaka, znači da je dobrano zadužio narod iz koga je potekao. A upravo se to dogodilo Makreni Spasojević, samohranoj majci iz sela Slovac kod Lajkovca, kojoj su članovi Društva srpskih domaćina nedavno obnovili humku i postavili spomen-obeležje, premda je od njene smrti prošlo, bezmalo, punih devedeset godina. Verovatno bi se, da može, čudila i sama Makrena, baš kao što su se nedavno čudili i meštani Slovca kada su neki strani, njima nepoznati ljudi, krenuli strmim putem uz brdo ka malom seoskom groblju, kako bi odali počast njihovoj davno zaboravljenoj komšinici. Čudila bi se Makrena i ranije, još u vreme kada je jedan kralj odlučio da njenom sinu i njoj podigne spomenik, ali i kasnije, kada su ga pristalice nekog drugog vladara rušile i skrnavile. Pitala bi se i čime je to zaslužila da je jedan pisac „metne" u knjige, a još više, možda, zašto bi neko početkom 21. veka prevalio pola sveta, da bi samo njoj ukazao počast.

Velika revizija istorije na velikom ekranu. Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, po svemu sudeći, poslužiće pojedinim istoričarima, ali I filmskim umetnicima, da istorijske događaje izrežiraju na način koji odgovara današnjim centrima moći. Jer, posle izjava nekoliko uglednih evropskih istoričara da su za Veliki rat krive Srbija i Rusija, sada je najavljeno i snimanje igranih filmova o Sarajevskom atentatu, koji će, po rečima producenata, "baciti novo svetlo na ubistvo Franca Ferdinanda". Tako je austrijski reditelj Andreas Prohaska dobio sredstva iz Fonda za podsticaj filma grada Beča za snimanje trilera "Sarajevo". U pitanju je priča iz ugla istražnog sudije Lea Pfefera, koji pokušava da "rasvetli pozadinu atentata". Takođe u Austriji, povodom stogodišnjice atentata, počinje i snimanje dokumentarnog filma, dok se sličan projekat sprema i u Sarajevu, gde režiser Jasmin Duraković priprema igrano-dokumentarni film o Ferdinandu i Sofiji.

U 81. godini života u Americi je preminula Stela Džatras, poznati srpski lobista, diplomata, pisac i američki analitičar. Srpska dijaspora u crkvama odaju počast ovoj Grkinji, koja je u SAD branila interese našeg naroda. Njene tekstove o srpskom pitanju, poslednjih godina objavljivali su svi ugledni američki listovi među kjima i "Vašinton post" i "Njujork tajms", koji je povodom njene smrti objavio poseban članak. - Više od dve decenije, ćerka grčkih emigranata i diplomata Stela Džatras borila se da kaže istinu o Srbima. Išla je u Kongres i Belu kuću, razgovarala sa američkim političarima i stručnjacima, objavljivala tekstove o Srbiji i negirala neistine svetskih medija. Dolazila je na srpske skupove i svečanosti, aktivno je učestvovala u radu Srpske narodne obrane i Kongresa srpskog ujedinjenja - kaže Miodrag Nikolić, član SNO iz Kalifornije. Stela Džatras je rođena 1932. godine u gradu Pukipsiju kao četvrto dete grčkih emigranata. Pedesetih se udala za Džordža Džatrasa, oficira ratnog vazduhoplovstva SAD i proputovala Ameriku i svet.