savremenaistorija

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије учествовао је у промоцији књиге "Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915)“, аутора Предрага В.Остојића, која је у петак 22. априла 2016, представљена у Дому културе "Пиво Караматијевић“ у Прибоју. Владика је запазио да је вриједност промовисане књиге у томе што је у њој аутор, са великом пажњом и прецизношћу,истакао све заслуге дијела црногорске војске која је заједно са српском војском ратовала у Првом свјетском рату на овом подручју од Пљеваља до надомак Сарајева, а послије у повлачењу у до Карађорђевих шанчева на Јавору. Њихов отпор, истакао је Преосвећени Епископ, завршио се на Мојковцу и Беранама, гдје је црногорска војска у оним данимакада се српска војска била повукла према Грчкој, пружила свој последњи и одсудни, јуначки отпор, који је ушао у легендуи гдје се нарочито прославио славни командант Санџачке војске сердар Јанко Вукотић.

Промоција књиге биће одржана у Прибоју, 22 априла 2016. године у Дому културе Прибој, са почетком у 19,00 сати. О књизи ће говорити Владика Јоаникије...

Nova knjiga istoričara Predraga Ostojića "Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)" otkriva nove činjenice o događajima koji su se desili pre više od 100 godina i koji su obeležili, ne samo vreme ratno, vreme stradanja, već i vreme kada se, čašću i obrazom, kada su delom ispisivane najslavnije stranice naše istorije. Recezenti ove knjige prof.dr Mira Radojević i docent dr Aleksandar Životić ocenili su ovu knjigu veoma visokom ocenom i preporučili je kako stručnoj tako i široj čitalačoj publici, svima onima, koji nisu imali priliku da bolje upoznaju vreme i događaje koji su tema ove knjige. Knjiga govori o ulozi crnogorske Sandžačke vojske serdara Janka Vukotića u ratnim operacijama na Gornjodrinskom frontu u jednoj ofanzivnoj i dve defanzivne faze, kada je dovoljno dugo branjen pravac prodora austrougarskih snaga od Drine prema Priboju, Prijepolju i Sjenici i njihov pokušaj presecanja odstupnice i uništenja srpske vojske u odstupanju. Interesantno je da se autor, kako su to primetili i recezenti, nije upuštao u zakulisne radnje, koje su više puta tokom ratnih operacija pretile da poremete odnose "među braćom", već je njegov predmet interesovanja bio isključivo front, ratnik i ratnici, koji su nadčovečanskim naporom branili svaki pedalj, svaku stopu svoje otadžbine i slobode. Punih petnaest meseci crnogorska Sandžačka vojska odolevala je višestruko brojnijem i tehnički opremljenijem protivniku i kako su primetili savremenici "odužila se srpstvu vo vijeki vjekov amin" Bez sumnje, ova knjiga naći će svoje mesto u ravetljavanju događaja u vremenu, koje je bilo prosto zaboravljeno, odnosno zabranjeno, jer kako drugačije protumačiti da bitka na Vihri kod Rudog i stradanje 110 regruta crnogorske Sandžačke vojske u jednom danu 2. decembra 1914. nije zalužilo spomen obeležje, a stradanje 7 partizana i desetak italijanskih vojnika u Drugom svetskom ratu na gotovo istom mestu bude obeleženo i slavljeno kao prva velika bitka Prve proleterske brigade. Nesumnjivo, autor je ovom knjigom podigao jedan svojevrstan spomenik stradalim ratnicima i na taj način njihova imena upisao u knjigu nezaborava. redakcija www.savremenaistorija.com

Udruženje „Dragačevo – Jovan Bojović“ iz Dragačeva u saradnji sa izdavačem „Grafoplast plus“ iz Užica nedavno je objavilo knjigu Mladomira Ćurčića „Parastos u Klisuri – Zločinci sa potpisom žrtve“. U naslovu knjige pomenut je događaj iz novije istorije starog srednjovjekovnog manastira Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila iz atara sela Dobrače, poznatog i kao manastir Klisura, koji će izazavati veliku pažnju ne samo poznavaoca prošlosti ovog kraja, ne samo onih „neobaveštenih" već i onih koji su tu prošlost kreirali i uklopili u ideološke okvire posleratne istorije. Manastir Klisura, smešten u klisuri reke Moravice,na sredokraći između Arilja i Ivanjice, sagrađen krajem XII i početkom XIII vijeka u doba Nemanjića, imao je burnu prošlost. Palili su ga i Turci i Austrougari, devastirali i bugarski okupatori, ali je manastir odolevajući svim nedaćama iz prošlosti opstao do danas u svoj svojoj lepoti, kao luča, svetleći put novim naraštajima. Polazeći od jednog događaja koji se desio 29. juna 2014. godine u porti ovog manastira kada je u prisustvu episkopa Šumadijskog Jovana (Mladenovića), tada administratora Žičke eparhije osvećena dvodelna spomen ploča sa imenima stradalih meštana sela Dobrača u ratovima od Karađorđevog vremena do završetka Drugog svetskog rata, Mladomir Ćurčić je pokrenuo lavinu, koja je više od sedamdeset godina tinjala u srcima retkih, ali istinoljubivih ljudi ovoga kraja.

Na danasnji dan pre sedamdest godina zarobljen je general Mihailović. Akcijom sa najvišeg vrha, tadašnjeg komunističkog režima, rukovodio je lično u odsustvu Josipa Broza, Aleksandar Ranković. Operacija zarobljavanja izvedena u periodu od 6-13. marta 1946. godine. Prilikom akcije ubijeni su lični pratioci generala Mihailovića Nikola Majstorović i Blagoje Kovač, kao i komandant Višegradske brigade JVuO major Dragiša Vasiljević. Sa mesta događaja u Undrulji to jutro uspeo je pobeći Lazar Gajić, brat od strica Budimira Gajića, čoveka koji je lično generalu Mihailoviću izrazio sumnju u "grupu četnika" koja se nesmetano tih dana kretala terenom i koja je nepuna dva meseca uz "pomoć"majora Kalabića" bezuspešno pokušavala uspostaviti vezu sa komandantom JVuO. Ubačenu "grupu za hvatanje Mihailovića" predvodili su tada visoki oficiri Ozne Svetolik Lazarević i major Dragoljub Vasović uz logističku podršku pukovnika Jova Kapičića, koji je pod šifrom "Marjan" iz rejona Višegrada vršio koordinaciju akcije sa saveznim ministrom Aleksandrom Rankovićem u Beogradu. Danas sedamdeset godina posle ovog događaja, više stotina prisutnih, odali su počast generalu Mihailoviću i pripadnicima JVuO, stradalim prilikom akcije zarobljavanja generala Mihailovića, koji je 17 jula 1946.ubijen posle montiranog sudskog procesa u Beogradu. Njegovo grobno mesto i danas je ostalo nepoznato. "Nema groba i nema istine" kratak je komentar o golgoti srpskog naroda, koja na žalost traje i danas i čiji je kraj, još uvek nesaglediv.

Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje pripadnika JVUO 1941-1945. su u prostorijama Srpskog pokreta obnove Knez Mihailova 48 19 januara predstavili Ravnogorski kalendar za 2016. Brojnim posetiocima, među kojima je bio veći broj mladih ljud, obratili su se u ime Asocijacije Aleksandar Čotrić, književnik, narodni poslanik u Skupštini Srbije, u ime Udruženja dr Dušan Đukić, predsednik, Ljuba Radojlović, generalni sekretar i Miloš Pavković, u ime priređivača ovog osmog po redu Ravnogorskog kalendara. Pozdravljajući prisutne Aleksandar Čotrić je posebno istakao zadovoljstvo što skupu prisustvuje veliki broj mladih ljudi i pozdravio između ostalih sina đenerala Miroslava Trifunovića,Vojina i istoričare Predraga Ostojića i generalštabnog pukovnika Novicu Stevanovića. U svom obraćanju Čotrić se osvrnuo i na rehabilitaciju generala Mihailovića, i dodao da Beograd mora imati trg ili ulicu đenerala Mihailovića, ali i da je potrebno da se na Adi Ciganliji, mestu njegove likvidacije podigne spomen obeležje. Ljuba Radojlović je prisutne podsetio na proces rehabilitacije, generalu Mihailoviću, koji je bezmalo trajao punih 9 godina i istakao ulogu Udruženja pripadnika JVuO u pobedi pravde nad nepravdom i istine nad lažima Titoističkog posleratnog režima. U ime organizatora prisutnim se zahvalio dr Dušan Đukić, predsednik Udruženja, koji je dao reč mladom Milošu Pavkoviću, priređivaču kalendara, Pozdravljajući prisutne Miloš Pavković je istakao da su prelepe fotografije koje su se našle u kalendaru deo privatne kolekcije istoričara Nemanje Devića, kome se tom prilikom i zahvalio. Njegov govor donosimo u celini: