Savremena Istorija

У цркви Св. Николе на Жлијебима код Херцег Новог у уторак 17. јула у организацији друштва Српски Соко из Херцег Новог служен је помен -парастос руској царској породици Романов, која је у Царском Селу пре 100 година брутално убијена од стране припадника Лењинове бољшевичке партије и армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, који је пре 72. године убијен од стране титоистичке комунистичке власти. После парастоса који су служили свештеници Српске православне цркве представљена је нова књига историчара Небојше Раша, херцегновског хроничара, под насловом "Русија и Бока 1697 - 1918".

Čekamo na brežuljku iznad desne obale Save, očekujemo da nam mutavac pokaže rukom da krenemo. Tamo, u pravcu gdje će nas voditi put, uzdiže se ogromna zgrada, ograđena visokim zidovima, a iza zidova vire krovovi u raznim oblicima, pokriveni crijepom crvenkaste boje. Tamni zidovi i veličina tvrđave zaprepašćuju. Ovako nešto nikada nijesam vidio. Da kažem, ovo je veliki grad, samo što je uhapšen zidovima, izgleda kao stočni tor, ali ograde nijesu baskije, nego kamen nasložen na kamen i drži grad u svojim šakama. Kad je ovo čudo ovoliko, mislim se, znači da je i ta Hrvatska ogromna zemlja, sa velikim gradovima, za razliku od naših varoši koje nijesu opkoljene zidovima. U naše varoši možeš da uđeš sa bilo koje strane. Možeš da zakucaš na vrata svakom domaćinu. Čak ni paščad neće lanuti na onoga koji kuca. A bogami u ovoj Hrvatskoj je sve nekako drugačije. Što se tiče početka i gledajući ovaj stijenama okovani grad u njoj je sve zabrinjavajuće. Ući u one zidine možda nije teško, ako te prime, ali izaći iz njih ne vjerujem da je lako. Vjerovatno samo kad jedan od ovih mutavaca pokaže rukom „napolje“.

"Masovna ubistva nenaoružanih zarobljenika govore da je u pitanju ratni zločin. Likvidacije nisu urađene bez naloga Tita i njegovih najbližih saradnika" - Savo Gregović TRAGANjE ZA ISTINOM: Dr Mitja Ferenc, tragajući za istinom o tragičnim događajima 1945. godine u Sloveniji, ističe da je odmah poslije dogovora partizanskih komandanata s Englezima, počelo isporučivanje odstupnika koji su se predali britanskim vojnicima na području Austrije. Po njegovim istraživanjima već 19. maja počinje vraćanje Hrvata u Jugoslaviju, odnosno Sloveniju koje je teklo u dva pravca. To je trajalo do 24. maja kada su počeli da isporučuju Srbe i Crnogorce. Prinudni povratak je trajao do 27. maja. Od 27. do 31. maja vraćani su Slovenci.

Anglo-američke vazdušne snage su tokom Drugog svetskog rata 1944. jedanaest puta bombardovale Beograd. Beograd je bio meta tri puta u aprilu, dva puta u maju, po jednom u junu i julu i četiri puta u septembru 1944 Najveće razaranje i žrtve zabeležene su tokom aprilskog bombardovanja 16. i 17. aprila 1944. godine, što se poklopilo sa prvim i drugim danom pravoslavnog Uskrsa te godine. Gotovo je sigurno da je Beograd u tim napadima iz vazduha pretrpeo više materijalne štete i ljudskih žrtava nego u napadu njemačke avijacije 6. aprila 1941. što su potvrdile procene i nalazi ambasade SAD u Beogradu neposredno po završetku Drugog svetskog rata.