Savremena Istorija

BEOGRAD - Pred Višim sudom u Beogradu danas je na ročištu u procesu rehabilitacije generala Draže Mihailovića svedočio istoričar Bojan Dimitrijević koji je dao iskaz u vezi sa krivičnim postupkom vođenim 1946. godine protiv generala i sa istorijskim činjenicama i događajima koji su bili predmet tog suđenja. Dimitrijević je novinarima nakon ročišta rekao da je tokom svedočenja govorio o nekoliko falsifikata, kojima je tokom suđenja ukazivano na saradnju Mihailovića sa vlastima NDH i sa italijanskim okupatorima u Crnoj Gori. "Govorio sam takođe i o tome kakav je bio njegov odnos prema nemačkim okupatorima i da li je u tome bilo kolaboracije. Pokušali smo da problematizujemo optužnicu novim detaljima koji su na suđenju bili izostavljeni, pre svega dokumentima, koji govore o partizanskim pregovorima sa Nemcima ili nemačka dokumenta iz kojih se vidi da su oni Mihailovića doživljavali kao vođu pokreta otpora", naveo je Dimitrijević. Na današnjem ročištu trebalo je da svedoče i istoričari Kosta Nikolić i Veselin Đuretić, ali će sud njihove iskaze uzeti na sledećem ročištu zakazanom za 8. oktobar. Pored toga, Sud je dobio predlog SUBNOR-a da se kao svedoci pojave i Miodrag Zečević i doktor Branko Latas. Pred početak ročišta ispred zgrade Višeg suda u Timočkoj ulici okupile su se pristalice četničkog pokreta, partizanskog pokreta, kao i pripadnice organizacije "Žene u crnom", koje je razdvajo veliki broj policajaca. Nešto pre 10 sati su se ispred zgrade okupili pripadnici četničkog pokreta, zatim grupa mladih koja se predstavlja kao SKOJ i pripadnice organizacije "Žene u crnom". Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi. Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Mihajlović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan". Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali se sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene. http://www.tanjug.rs/novosti1/47873/istoricar-dimitrijevic-svedocio-o-sudjenju-drazi.htm

Iz štampe je izašla knjiga Stanojla Plazine „Sa Jelice planule varnice“, kultno delo, takozvane "emingrantske literature". Izdavač ove knjige je Udruženje “Dragačevo – Jovan Bojović” Prema rečima izdavača ova knjiga po prvi put u Srbiji u novom ruhu donosi, integralni tekst, koji je napisao autor, ali i dopune i objašnjenja na teme, koje su u knjizi ostale nedorečene. Knjiga je ilustrovana fotografijama pripadnika JVuO, koji su pomenuti u samom delu. Knjiga „Sa Jelice planule varnice“ je drugi deo trilogije „Dragačevo - Dražini četnici”- izvori, čiji prvi deo čini knjiga Dušana Mirkovića „Dragačevo - Ravna Gora”. Knjigu možete naručiti na adresi elektronske pošte izdavača: porucnikdragacevo@gmail.com M.V.

“Ko o čemu baba o uštipcima”, kaže stara narodna izreka, kojom se u slučaju navodno pronadjenih naočara generala Mihailovića u jami Cerova na Zlatiboru najbolje mogu objasniti senzacionalistički napisanani i objavljeni članci u više dnevnih novina u poslednjih desetak dana, a koji traju I danas. Vest o navodno pronađenim naočarima generala Mihailovića u jami Cerova na Zlatiboru objavile su prvo “Večernje Novosti” 7. novembra 2017. u svom online izdanju, a ubrzo su je preneli I ostali mediji. I kako to obično biva u takvim senzacionalističkim tekstovima, nađu se I nekakvi svedoci, koji apriori potvrđuju novinarske spekulacije u smislu: pričaju, pričali su, sećeju se… Zamislite samo dokle idu novinarske spekulacije kada novinar ekskluzivno u svom tekstu pod naslovom “Naočare đenerala Draže pronađene u jami Cerova?” da bi izbrisao upitnik iz naslova, u tekstu navodi kako su speleolozi pronašli ovaj (delovi naočara)“prepoznatljiv predmet.” koji konačno može da otkrije misteriju Mihailovićeve likvidacije. Kao da niko nije nosio takve naočare već ekskluzivno samo general Mihailović. (I Džon Lenon, posle njega) Zamislite da su se Krcun I Minić (sa živim ili već mrtvim Dražom u džipu) vozili po selu I raspitivali za jamu gde bi ga bacili, odnosno prethodno likvidirali I sve sa naočarima gurnuli u bezdan. Ne čudi što se u brojnim člancima, vezanim za ovu temu javlja I predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, jer čovek vidi šansu da tu priču plasira u nekoj od turističkih ponuda Zlatibora, ali čudi što bi jamu u kojoj je očigledno bačeno više desetina pripadnika JVuO priveo toj nameni. Jamu koja svedoči o zločinu “oslobodilaca” treba u svakom slučaju obeležiti. Imenovati zločince I nazvati ih pravim imenom, a stradalnike pokušati identifikovati I popisati, kao još jedan od dokaza o zločinima komunističke vlasti. Nikako se ( bez prethodne temeljne istrage) u tu priču ne bi smeo staviti general Mihailović, jer je očigledno da je neko s namerom ili ne pokušao da po ko zna koji put poturi kukavičije jaje, kada je u pitanju njegova sudbina. U vezi pomunutih senzacionalističkih vesti oglasili su se I istoričlari Bojan Dimitrijević, Srđan Cvetković, Predrag Ostojić, izražavajući otvorene sumnje u navode I spekulacije novinara. “Te naočare mogu da budu bilo čije.Mihailović se nije nalazio na tom lokalitetu, a čitava vest je u domenu fantastike. Važno je ustanoviti ko su ljudi koji su u tu jamu bačeni”, reči su istoričara Bojana Dimitrijevića. “Nije samo Mihailović imao takve naočare. Ove iz jame, siguran sam, da nisu pripadale njemu, jer je I sama priča o njegovoj likvidaciji na tom lokalitetu besmislena…” prokomentarisao je navode iz teksta istoričar Predrag Ostojić. U svojoj izjavi istoričar Srđan Cvetković bio je malo opširnijii rekavši da se sve lične stvari Dragoslava Draže Mihailovića, pa i naočare koje je imao prilikom hapšenja, nalaze u BIA. “Njih smo čak i izlagali 2014. godine u okviru izložbe "U ime naroda" priređenoj u Istorijskom muzeju Srbije. Osim generalovih naočara, tu su i njegova lula, sat, mapa, penkalo, kompas, pištolj... Te naočare koje su pronađene u jami imali su mnogi ljudi toga doba i ne treba da budu povod za bilo kakvu insinuaciju bez drugih dokaza. Teoretski je moguće da je general Draža Mihailović streljan bilo gde u Srbiji, pa i kod jame Cerova u Mušvetama na Zlatiboru, ali smatram da je to malo verovatno jer zašto bi ga, pored toliko strelišta u posleratnom Beogradu i okolini, odvodili tako daleko, gotovo u kraj u kom je 13. marta 1946. godine uhapšen pita se I sam Cvetković. Dobro je kada ovakvi I slični senzacionalistički tekstovi imaju nameru, da bez neke pozadine, zabave i privuku pažnju čitalaca, ali je opasno kada se oni s namerom proturaju kao vesti koje imaju za cilj da dezinformišu ili zatrpaju istinu. wwwsavremenaistorija.com

Anglo-američke vazdušne snage su tokom Drugog svetskog rata 1944. jedanaest puta bombardovale Beograd. Beograd je bio meta tri puta u aprilu, dva puta u maju, po jednom u junu i julu i četiri puta u septembru 1944 Najveće razaranje i žrtve zabeležene su tokom aprilskog bombardovanja 16. i 17. aprila 1944. godine, što se poklopilo sa prvim i drugim danom pravoslavnog Uskrsa te godine. Gotovo je sigurno da je Beograd u tim napadima iz vazduha pretrpeo više materijalne štete i ljudskih žrtava nego u napadu njemačke avijacije 6. aprila 1941. što su potvrdile procene i nalazi ambasade SAD u Beogradu neposredno po završetku Drugog svetskog rata.