Savremena Istorija

УДРУЖЕЊЕ ЈВУО 1941-45 Бр. 10-3/ 2014 13. 10. 2014. год. Београд-Стари град УДРУЖЕЊЕ ПРИПАДНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ 1941.-1945. Београд-Стари град, Кнез Михаилова бр.48, редакцији интернет портала www.savremenaistorija.com доставило је саопштење за јавност под насловом "Исходиште слободе и демократије" Редакција преноси интегрални текст овог саопштења ИСХОДИШТА СЛОБОДЕ И ДЕМОКРАТИЈЕ Главни одбор Удружења припадника Југословенске војске у Отџбини 1941-1945, којем је председавао др Душан Ђукић, одржао је 9. октобра ове године редовну седницу у Београду. Разматрајући питање националних традиција, Главни одбор је изразио подршку државним органима који своје активности заснивају на чувању и неговању националних традиција и обележавању значајних догађаја из историје Срба.

Ovih dana u izdanju Udruženja «Dragačevo – Jovan Bojović» i izdavačke kuće «Armon» iz Beograda pojavila se knjiga Dušana Mirkovića (1923. – 2011.) «Dragačevo Ravna Gora». Nažalost Dušan Mirković, rođen u Viči – Dragačevo, narodni pesnik i Ravnogorac, nije dočekao izlazak iz štampe ove knjige, jer je preminuo 20. maja 2011.godine, ostavivši «onima koji dolaze» pesme o Ravnoj Gori i njenim borcima kao jedno vredno sećanje na događaje i ljude, koje baca novo svetlo na mukotrpne dogadjaje ratne prošlosti Dragačeva i Dragačevaca. Knjigu je za štampu priredio njegov zemljak Milutin Velisavljević, vredan istraživač prošlosti svoga kraja, minulog veka, koji se svojski potrudio da ova sećanja i pesme ostanu za nezaborav. Redakcija www.savremenaistorija.com

Autor teksta je generalštabni pukovnik u penziji Novica Stevanović. Posle susreta “Trojice Velikih” u Teheranu, krajem novembra 1943. godine, i savezničkog legalizovanja Brozove vojne sile (NOV i POJ), partizanskom Vrhovnom štabu bila je preko potrebna ubojitija propagandna “municija” posle Drugog AVNOJ-a radi “legalnog” preuzimanja funkcija Jugoslovenske kraljevske vojske i vlade. A i trebalo je overiti opravdanost prve tačke savezničke Konferencije “da se jugoslovenskim partizanima maksimalno pomogne u namirnicama i opremi, kao i akcijama komandosa”. I dogodiće se stravičan zločin u Vraniću! Nakon donošenja Zakona (2004) o uvrštavanju još dva činilaca (Ravnogorski pokret i Jugoslovenska vojska u Otadžbini) u činioce Oslobodilačkog rata 1941-1945. u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, i, budući da su oni bili nešto sasvim novo u poslu koji sam obavljao (glavni i odgovorni urednik Redakcije posebnih izdanja u Novinsko-izdavačkom centru “Vojska”) započeo sam da kroz analizu funkcije komandovanja Vrhovne komande Jugoslovenske vojske spoznam nešto više o njima. Stoga sam bio česti posetilac Vojnog arhiva od 2004. godine.

„Jednom ljudi daju riječ, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao riječ da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško.” Milan Tepić je bio major i poslednji odlikovani heroj Jugoslovenske narodne armije (JNA). Rođen je u Komlencu, selu pokraj Kozarske Dubice u Republici Srpskoj, 1957. godine. Na početku ratnih sukoba u Hrvatskoj, 29. septembra 1991. godine, major Milan Tepić se našao opkoljen sa svojim vojnicima u skladištu oružja, u selu Bedenik nadomak Bjelovara. Uz njega su bili mahom mladići na odsluženju vojnog roka. Ratna dejstva hrvatskih paravojnih formacija, „Zbora narodne garde” (Zenge), primorala su ih da se povuku u vojno skladište. Posle neuspelih pregovora, na majoru Tepiću je ostalo da donese odluku od koje su zavisili životi mladića i sudbina jednog od najvećih skladišta naoružanja JNA na teritoriji Hrvatske. Odluka koju je doneo odvela ga je u legendu. Svojim vojnicima, mladićima za koje je bio odgovoran i kojima je bio oficir, ali i učitelj, održao je kratak govor.