Savremena Istorija

Povodom sedamdeset godina mučeničke smrti generala Dragoljuba Draže Mihailovića i devedeset i osam godina ubistva carske porodice Romanov, u nedelju 17. jula 2016. u 18 časova u crkvi Sv. Nikole na Žlijebima služiće se parastos. Takođe, biće predstavljena knjiga Nebojše Raša „Argumenti, Krađa srpskog identiteta u Herceg Novom“ i organizovano skupljanje priloga za izradu statua herojima albanske golgote po originalnom projektu Nikole Krasnova. Udruženje novinara Srbije i list Kurir pokrenuli su akciju „Izradimo statue herojima albanske golgote“ za izradu dve bronzane statue srspkih vojnika na grčkom ostrvu Vido, a Srpski Soko na ovaj način podržava akciju.

Čekamo na brežuljku iznad desne obale Save, očekujemo da nam mutavac pokaže rukom da krenemo. Tamo, u pravcu gdje će nas voditi put, uzdiže se ogromna zgrada, ograđena visokim zidovima, a iza zidova vire krovovi u raznim oblicima, pokriveni crijepom crvenkaste boje. Tamni zidovi i veličina tvrđave zaprepašćuju. Ovako nešto nikada nijesam vidio. Da kažem, ovo je veliki grad, samo što je uhapšen zidovima, izgleda kao stočni tor, ali ograde nijesu baskije, nego kamen nasložen na kamen i drži grad u svojim šakama. Kad je ovo čudo ovoliko, mislim se, znači da je i ta Hrvatska ogromna zemlja, sa velikim gradovima, za razliku od naših varoši koje nijesu opkoljene zidovima. U naše varoši možeš da uđeš sa bilo koje strane. Možeš da zakucaš na vrata svakom domaćinu. Čak ni paščad neće lanuti na onoga koji kuca. A bogami u ovoj Hrvatskoj je sve nekako drugačije. Što se tiče početka i gledajući ovaj stijenama okovani grad u njoj je sve zabrinjavajuće. Ući u one zidine možda nije teško, ako te prime, ali izaći iz njih ne vjerujem da je lako. Vjerovatno samo kad jedan od ovih mutavaca pokaže rukom „napolje“.

Na koji način su generali nemačkog Vermahta nameravali da reše srpsko pitanje pri kraju Drugog svetskog rata prošloga veka? U Štabu Vrhovne komande Jugoslovenske vojske se o tome nešto saznalo iz informativnog biltena “Aktuelni događaji”, od 30. aprila 1943. godine, pod naslovom – Mađari vode akciju za sporazum sa Srbima. Evo šta piše u tom dokumentu: “U poslednje vreme Mađari vode živu akciju za sporazum sa Srbima, koji bi se ticao čak i dalje budućnosti. Tako je Milan Popović, bivši senator u Jugoslaviji, a sada poslanik Bačke u Mađarskom parlamentu, po ovlašćenju mađarske vlade, bio u Bern i tamo našem poslaniku ponudio sledeći aranžman: ‘bez obzira na pobedu, u ovo vreme rata, ima se stvoriti Dunavska konfederacija u koju bi ušli: Mađarska, Srbija (ili Jugoslavija), Hrvatska, Bugarska i eventualno Grčka, ako mi želimo. Sporne teritorije između nas i Mađara pripadale bi nama gde je naš živalj u većini, a Mađarskoj gde je njihov u većini, ali obe manjine imale bi najveća prava’. “Naš poslanik je, navodno, o ovome odmah obavestio jugoslovensku vladu, koja je ovu ponudu telegrafski odbila, jer je posle izvesnog vremena naloženo našem poslaniku da ove razgovore prihvati, te da se oni stvarno vode. U vezi sa ovim nedavno je Vlada Ilić bio u Budimpešti. On je tom prilikom bio primljen i od samog Hortija, i od predsednika Kalaja. Njemu su obojica govorili o želji Mađara da sa Srbima žive u najboljem prijateljstvu, žaleći što su neodgovorni elementi pobili oko 2.500 Srba u Bačkoj, mada po zvaničnim nemačkim izveštajima pobijeno je oko 40.000. Izjavili su želju da se dođe do skorijeg kontakta i sporazumevanja. Vlada Ilić je po svom pričanju odgovorio da i Srbi imaju slične misli i da od Mađara traže samo u danom momentu oružje da bi se odbranili od svojih boljševika”. (Vojni arhiv MO Srbije, br. reg. 12/6, k-18)

Vojni puč 27. marta 1941. je izvela grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske na čelu sa brigadnim generalom Vojnog Vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem zbacivši s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo, kneza Pavla Karađorđevića, dr Radenka Stankovića, dr Ivu Perovića, Vladu Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka, koja je dva dana ranije, 25. marta 1941. potpisala protokol u Beču o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Vojni zaverenici su predali vlast maloletnom kralju Petru II Karađorđeviću i osnovali Vladu na čijem čelu se našao komandant Vojnog Vazduhoplovstva general Dušan Simović, a kao potpredsednik Vlade akademik Slobodan Jovanović. Vojni zaverenici su bili podstaknuti na puč od pojedinih domaćih antinacističkih političkih opozicionih krugova, kao i na vojna i politička obećanja Velike Britanije, koja se tada nalazila u ratu sa Nemačkom.