На данашњи дан прије 77 година заробљен је армијски генерал Драгољуб...
На данашњи дан 13. марта 1946. године, прије 77. годину заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946), начелник штаба Врховне команде и министар...
Pero Simić „Draža Mihailović – Na krstu sudbine“ – promocija knjige...
Na promociji knjige “Draža Mihailović – Na krstu sudbine“, koja je održana u prostorijama knjižare Laguna u SKC u Beogradu 7. novembra, autor Pero Simić, pored akademika Matije Bećkovića i istoričara Srdjana Cvetkovića, koji su govorili o njegovoj novoj knjizi, pozvao istoričara Predraga Ostojića.
„Ovo je lep gest i redak primer u praksi da autor na dan promocije pozove gosta koji će demontovati jednu konstataciju iz knjige i on dovoljno govori o gospodinu Simiću, reči su istoričara Predraga Ostojića.
Naime, gost na promociji knjige “Draža Mihailović – Na krstu sudbine” istoričar Predrag Ostojić ukazao je na jednu omašku koja je autoru promakla kada je u pitanju deo knjige koji se odnosi na zarobljavanje generala Mihailovića.
Uverenje autora da je deo koji je izvučen iz konteksta jedne depeše, koju je Aleksandar Ranković u vreme operacije zarobljavanja generala Mihailovića marta 1946. uputio u Višegrad Slobodanu Peneziću Krcunu - “Bogdanka javlja Pobedi”, šifra ove operacije, Predrag Ostojić autor istorijske studije “Zarobljavanje generala Mihailovića” je negirao objasnivši da su Bogdanka i Pobjeda Miković devojke iz Rudog, koje su bile vrlo poverljivi kuriri na relaciji Mihailović (koji se tada nalazio u rejonu Dobrunske Rijeke) i njegovog punkta u Beogradu. „Tačnije one su sestre od tetke Srpka Medenice, obaveštajnog oficira Višegradske brigade JVuO, koji je u zimu 1945/46 bio zadužen za bezbednost i vezu generala Mihailovića.“, reči su Predraga Ostojića koje su izazvale pažnju brojnog auditorijuma ove promocije.
Tom prilikom istoričar Predrag Ostojić je predao autoru njihove fotografije i istorijsku studiju Zarobljavanje generala Mihailovića, koje su razrešile njegovu dilemu.
Autor Pero Simić se zahvalio na ovom prilogu i istakao da će se svakako u drugom izdanju ove knjige ispraviti ovu omašku.
www. savremenaistorija.com
Oslobađanje koncetracionog logora Dahau – 29.april 1945.
Dahau je bio nacistički koncentracioni logor, i prvi logor otvoren u Nemačkoj (1933.) na mestu napuštene fabrike municije, kod srednjeovekovnog grada Dahaua, oko 16 km severoistočno od Minhena. Dahau je služio kao prototip i model za ostale nacističke koncentracione logore.
Preko 200.000 zatvorenika bilo smešteno u Dahau (25.613 zatvorenika je umrlo u glavnom logoru, a još oko 10.000 u okolnim logorima uglavnom od posledica torture, bolesti, neuhranjenosti i samoubistava) Početkom 1945.godine od posledica epidemije tifusa stradao je veliki broj zatvorenika.
U ovom logoru, između ostalih, bili su zatočeni Patrijarh Srpski Gavrilo Dožić i Vladika Nikolaj Velimirović, koji je svoje misli u logorskom zatočeništvu beležio pretočaću ih u kasnije objavljenu knjigu pod naslovom «Kroz tamnički prozor».
Dramski umetnik Stevo Žigon proveo je dve godine u ovom logoru, pre nego što je oslobođen od strane saveznika 29. aprila 1945.
Prenosimo deo dnevničkih beleški zatočenika ovog logora ( R 64923), koji je imao sreću da preživi i svedoči.
На данашњи дан 1946. заробљен је генерал Драгољуб Дража Михаиловић
На данашњи дан 13. марта 1946. године, прије 79 година, заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946), начелник штаба Врховне команде и министар...
Popularni članci
Kad Ravnogorski proističe iz Četničkog pokreta
Posle Lazarevog poziva za odlučujući boj na Vidovdan 1389. godine za koji se srpski vladar “nije odlučio po tome koja mu sila preti, već koju svetinju brani”, i potonje okupacije srednjevekovne Srbije, u narodu je spontani bunt za slobodu prerastao u Hajdučki pokret koji se završio Karađorđevim ustankom početkom XIX veka i “utvrđenjem autonomnih prava i unutrašnje samouprave” preciziranim osmom tačkom Bukureškog mira 1812. godine između Rusije i Turske. Tako je Hajdučki pokret krunisan Karađođevim granicama i oslobođenim delom nacionalne teritorije na kojoj se postepeno vraćala državnost i stvarala doktrina za konačno oslobođenje Otadžbine.
Da bi se dovršilo potpuno oslobođenje od viševekovne turske okupacije, Hajdučki pokret iznedrivši Dositejevu krilaticu kao ministra prosvete u Karađorđevoj vladi “leži i ležaće u ropstvu onaj narod koji ne zna šta je nacionalni ponos” morao je dobiti novi kvalitet, pa je tako nastao Četnički pokret i doktrina Četnička akcija (osnovne snage napadaju s fronta, a posebne snage čete ubačene preko granice s leđa i iz pozadine) i trajaće od Berlinskog kongresa 1878. godine do potpunog oslobođenja teritorije u balkanskim ratovima i završetkom Prvog svetskog rata 1918. godine.
Komentari