Najnovije

На данашњи дан прије 77 година заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић – командант ЈВуО

На данашњи дан 13. марта 1946. године, прије 77. годину заробљен је армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (1893-1946), начелник штаба Врховне команде и министар...

Посљедњи витез солунске епопеје (нови број часописа Глас Гуслара – Канада)

Из новог броја часописа Глас Гуслара доносимо прилог посвећен Ђорђу Михајловићу чувару српског војничког гробља на Зејтинлику. Лист гусларског друштва "Филип Вишњић" - Глас...

Некролог за Феђу и Смиљку Соретић

У породичном дому на Флориди, у ноћи између суботе и недеље, четвртог на пети фебруар 2023. године, страдали су господин Феђа Соретић, познати српски...

Почетак Великог рата на Горњодринском фронт

Почетак Великог рата на подручју горњег Подриња сликовито је описао народни пјесник Радован Бећировић – Требјешки, који је приказао аустроугарске нападе према српској и...

Поменом и историјским часом 13. марта обележено 68. година од заробљавања...

0
У четвртак 13. марта у месту Ундруља, сада Дражевина обележен дан када је пре 68. година заробљен генерал Михаиловић. Приликом акције специјалне групе ОЗНЕ изведене у раним јутарњим сатима 13. марта 1946. убијени су његови пратиоци Благоје Ковач, Никола Мајсторовић и командант Вишеградске бригаде ЈВУО мајор Драгиша Васиљевић. Више стотина присутних прво је посетило место на стази изнад ундруљског потока, где се налазе споменици којим је обележено место догађаја и надгробни споменик посвећен тројици погинулих припадника ЈВУО, а затим је код цркве Св. Николе, код споменика генералу Михаиловићу у комлексу Дражевина служен помен парастос и одржан историјски час. Организатор овог скупа била је Општинска организација Равногорског покрета Републике српске из Вишеграда уз помоћ монаштва метоха добрунског манастира из Дражевине. Велики број гостију из свих крајева Републике Српске, Србије и Црне Горе топлом добродошлицом поздравио је у име домаћина синђел Јован Гардовић, захваливши се свим присутним што су на достојанствен начин обележили овај догађај. После завшетка званичног програма организовано је скромно послужење трпеза љубави за све присутне госте. Р.М.

Epska tragedija Makrene Spasojević

0
Isplela je čarape i otišla čak do albanskih gudura da ih da sinu jedincu. Naišla je na kralja Petra, njemu ih dala da se ugreje, uz molbu da ih preda njenom vojniku. Ostaće zabeleženo da je kralj Petar jedini vladar koji je podigao spomenik podanicima - toj običnoj ženi iz sela Slovac i njenom sinu Marinku. Da neko zasluži da mu se posle šest i po decenija očisti grob i obnovi spomenik, da mu se čitav vek nakon smrti održi parastos i pomene ime, a da pritom nema baš nikog od živih potomaka, znači da je dobrano zadužio narod iz koga je potekao. A upravo se to dogodilo Makreni Spasojević, samohranoj majci iz sela Slovac kod Lajkovca, kojoj su članovi Društva srpskih domaćina nedavno obnovili humku i postavili spomen-obeležje, premda je od njene smrti prošlo, bezmalo, punih devedeset godina. Verovatno bi se, da može, čudila i sama Makrena, baš kao što su se nedavno čudili i meštani Slovca kada su neki strani, njima nepoznati ljudi, krenuli strmim putem uz brdo ka malom seoskom groblju, kako bi odali počast njihovoj davno zaboravljenoj komšinici. Čudila bi se Makrena i ranije, još u vreme kada je jedan kralj odlučio da njenom sinu i njoj podigne spomenik, ali i kasnije, kada su ga pristalice nekog drugog vladara rušile i skrnavile. Pitala bi se i čime je to zaslužila da je jedan pisac „metne" u knjige, a još više, možda, zašto bi neko početkom 21. veka prevalio pola sveta, da bi samo njoj ukazao počast.

Popularni članci

ZLOČIN „POBEDNIKA“ (Savo Gregović – Novosti 21-23. mart 2015.) 1-3

0
"Masovna ubistva nenaoružanih zarobljenika govore da je u pitanju ratni zločin. Likvidacije nisu urađene bez naloga Tita i njegovih najbližih saradnika" - Savo Gregović TRAGANjE ZA ISTINOM: Dr Mitja Ferenc, tragajući za istinom o tragičnim događajima 1945. godine u Sloveniji, ističe da je odmah poslije dogovora partizanskih komandanata s Englezima, počelo isporučivanje odstupnika koji su se predali britanskim vojnicima na području Austrije. Po njegovim istraživanjima već 19. maja počinje vraćanje Hrvata u Jugoslaviju, odnosno Sloveniju koje je teklo u dva pravca. To je trajalo do 24. maja kada su počeli da isporučuju Srbe i Crnogorce. Prinudni povratak je trajao do 27. maja. Od 27. do 31. maja vraćani su Slovenci.

Komentari