Najnovije

Престолонаследник Александар честита Дан државности грађанима Србије 15.фебруар 2015

Мало је дана који нам дају толико поуздане наде, као што је наш празник Сретење. Дан који нас подсећа да и природа и људи сваком студеном времену стану на крај. То је давало снагу мом претку Карађорђу и устаницима, то даје истрајност нама Карађорђевићима и нашем народу. Србија има срећу да се два догађаја, који је споља и изнутра формирају као државу, историјски поклапају по датуму. Устанак из 1804. којим је почело територијално утемељење модерне Србије, дакле у односу на друге; и доношење Сретењског устава 1835. од стране својих, народних представника. Ми, поштовани грађани, данас славимо слободу и независност на простору у коме живимо и славимо што је тај простор држава коју настојимо да уређујемо по највишим грађанским законима и у којој све време унапређујемо демократска начела, људска права и поштовање свих верских опредељења и националности. Зато и ја и моја породица, заједно са вама, Сретење доживљавамо као дан када обележавамо прошлост а припремамо и славимо будућност Србије“ – истакао је Престолонаследник Александар у својој честитци.

O Srbima ni reči… Srbi nisu zaboravili, ali Nemci jesu!

Okupatorska podela Kraljevine Jugoslavije 1941. Proteklih meseci se često govorilo i pisalo, prikazivani su i TV prilozi o početku Velikog rata kao i o sedamdesetogodišnjici oslobođenja Beograda u II. Svetskom ratu. Pojavilo se bezbroj knjiga o tom ratu, organizovano je mnogo akademija i stručnih skupova, a proslava oslobođenja Beograda bila je krunisana posetom ruskog predsednika Vladimira Putina i vojnom paradom davno zastarelog srpskog naoružanja i od srpskih prozapadnih moćnika uništene armije, svedene na nivo policijskih snaga.

ПРОМОЦИЈА РАВНОГОРСКОГ КАЛЕНДАРА ЗА 2015. ГОДИНУ

У уторак 27. јануара 2015., на Савиндан у просторијама Српског покрета обнове у Београду одржана је промоција Равногорског календара за 2015. Организатори ове промоције били су: Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета и Удружење припадника ЈВуО 1941-1945 из Београда. Календар већ дуги низ година окупља бројне припаднике и поштоваоце Равногорског покрета и традиционално се представља јавности у јануару месецу. О календару за 2015. говорили су председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета господин Александар Чотрић, Милош Павковић, члан председништва Организације Краљевина Србија, у име аутора календара, као и председник Удружења припадника ЈВуО 1941-1945 господин Душан Ђукић и секретар Љуба Радојловић, Захваљујући господину Милошу Павковићу редакција www.savremenaistorija.com добила је текст његове беседе, коју овде доносимо у целини.

Doktor Ludvik Hiršfeld – Spasao [Srpsku] vojsku i narod od tifusa

Doktor Ludvik Hiršfeld, gotovo zaboravljeni bakteriolog koji nam je bezgranično pomogao u Velikom ratu. Tvorac petovalentne vakcine 1915. u Valjevu. Odbio da se kao strani lekar evakuiše i sa našim vojnicima prešao Albaniju. POTRESNI izveštaji Arčibalda Rajsa o stravičnim zločinima austrougarskih vojnika nad civilima u Mačvi 1914. godine, a potom i vesti o epidemiji pegavog tifusa u Srbiji, "presudili" su da se početkom 1915. godine doktor Ludvik Hiršfeld iz mira profesora Ciriškog univerziteta uputi u Valjevo, u "srpsku dolinu smrti". Nije ovog čuvenog poljskog bakteriologa sprečila ni opaska znamenitog kolege, oftalmologa Ota Haba, da "ako hoće da izvrši samoubistvo ne mora da putuje tako daleko". Hiršfeld je, pak, smatrao da bi baš zato što je imunolog i bakteriolog, trebalo da bude među srpskim stradalnicima, da im pomogne koliko može.

ИСТОРИЈСКИ ЧАС И ПОМЕН ПОВОДОМ СЕДАМДЕСЕТ ДВИЈЕ ГОДИНЕ...

0
Вишеград – Дражевина 12-13. март 2018. Овогодишње обиљежавање седамдесет двије године од заробљавања генерала Драгољуба Драже Михаиловића и погибије његових пратиоца Благоја Ковача, Николе Мајсторовића и мајора Драгише Васиљевића, ратног команданта Вишеградске бригаде ЈВуО отпочело је историјским часом у препуној сали у Дому културе у Вишеграду. Историјски час на тему судбине српског народа у XX вијеку са освртом на генерала Михаиловића одржао је историчар Предраг Остојић, кога је представио предсједник Равногорског покрета Вишеград, господин Миро Јеремић. Прије почетка свог излагања Остојић је замолио присутне да молитвеном минутом одају помен недавно преминулом почасном предсједнику Покрета српских четника Равне Горе и дугогодишњем уреднику листа Србија господину Давиду Дамјановићу, као и свим равногорцима, члановима и припадницима организација које баштине равногорску идеју, преминулим у периоду од марта прошле године до данас 12. март 2018.

generalštabni pukovnik Živomir R. Podovac JUGOSLOVENSKA VOJSKA U OTADžBINI U...

0
„Strast za istinom prošlosti je najbolji izraz životne snage u čoveku i naročit oblik njegovog poštovanja samog sebe“. (Ivo Andrić) Apstrakt: U Srezu niškom mnogi vojnici Vojske Kraljevine Jugoslavije nisu prihvatili sporazum o primirju između Vermahta i Štaba Vrhovne komande - ostali su u šumama i selima Sreza. Osnovane su, brojne i snažne, jedinice Jugoslovenske vojske, razgranat Ravnogorski pokret (organizacija), sreski i seoski odbori Nacionalnog komiteta u Nišu i Niškom srezu. Uspostavljena je potpuna civilna i vojna vlast Kraljevine Jugoslavije na prostorima celog Sreza. Javna, na slobodnoj teritoriji Sreza. Tajna, na delu teritorije okupiranom od nemačkih i bugarskih snaga ili pod kontrolom snaga NOV i POJ Josipa Broza. Najveće žrtve Vojska, Organizacija, Komiteti, podneli su u snažnoj operaciji podrške anglo-američkim snagama u Severnoj Africi. Vršene su nemilosrdne okupatorske odmazde nad zarobljenicima i pristalicama Vojske i Organizacije (Pokreta). Nemačko vrhovno vojno komandovanje proglašava ih za neprijatelja broj 1, Trećeg Rajha, na prostoru Kraljevine. Narodna Skupština Republike Srbije, zakonski je 2004/2005. i nacrtom iz 2008. zakona o uduruženjima građana za negovanje tradicija, verifikovala njihov antifašistički status. Ključne reči: Niški srez, Jugoslovenska vojska, Jugoslovenska vojska u Otadžbini, Gorski štab, Štab Vrhovne komande, korpus, brigada, odred, borba, operacija, sabotaža, diverzija, odmazda, okupator, Ravnogorska organizacija (Pokret), komandanti, vojnici.

Oslobađanje koncetracionog logora Dahau – 29.april 1945.

2
Dahau je bio nacistički koncentracioni logor, i prvi logor otvoren u Nemačkoj (1933.) na mestu napuštene fabrike municije, kod srednjeovekovnog grada Dahaua, oko 16 km severoistočno od Minhena. Dahau je služio kao prototip i model za ostale nacističke koncentracione logore. Preko 200.000 zatvorenika bilo smešteno u Dahau (25.613 zatvorenika je umrlo u glavnom logoru, a još oko 10.000 u okolnim logorima uglavnom od posledica torture, bolesti, neuhranjenosti i samoubistava) Početkom 1945.godine od posledica epidemije tifusa stradao je veliki broj zatvorenika. U ovom logoru, između ostalih, bili su zatočeni Patrijarh Srpski Gavrilo Dožić i Vladika Nikolaj Velimirović, koji je svoje misli u logorskom zatočeništvu beležio pretočaću ih u kasnije objavljenu knjigu pod naslovom «Kroz tamnički prozor». Dramski umetnik Stevo Žigon proveo je dve godine u ovom logoru, pre nego što je oslobođen od strane saveznika 29. aprila 1945. Prenosimo deo dnevničkih beleški zatočenika ovog logora ( R 64923), koji je imao sreću da preživi i svedoči.

Мачков камен 19 – 22- септембар 1914.године

0
Спомен костурница на Мачковом камену - планина Јагодња - кота 924. у коју су похрањене кости страдалих српских ратника у једној од најжешћих битака Великог рата. Спомен-костурница се налази на самом врху Мачковог Камена. Изградња овог споменика српским борцима иницирана је од стране „Одбора за подизање капеле на Мачковом камену“ давне 1925. године. Иницијативу је покренуо тадашњи министар грађевина, Милорад Вујичић, а одбор су сачињавали Љуба Јовановић (председник Народне скупштине), Ђорђе Вајферт (гувернер Народне банке), др Арчибалд Рајс, као и тридесетак најугледнијих грађана Рађевине и Азбуковице. Пројекат Спомен костурнице израдио је члан Одбора, архитекта Момир Коруновић док је израда поверена Шими Франовићу из Црквенице. За саму изградњу вађен је камен из села Кржава и Планина, а пренос камена као и осталог материјала извршили су добровољно сељаци из околине. Коначно, спомен-костурница саграђена је 1929. године. У августу 1931. године извршен је пренос костију палих ратника. Тај посао извршили су војници болничари по дозволи Министарства Војске.

Popularni članci

Komentari