Savremena Istorija

U beogradskoj crkvi SV. Save na Vračaru u organizaciji Udruženja pripadnika JVuO 1941 -1945 i Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta održan je parasto generalu Mihailoviću.U prisustvu većeg broja građana, saboraca i poštovaoca generala Mihailovića i Ravnogorskog pokreta, parastos su slućili sveštenici Srpske pravoslavne crkve Između ostalih parastosu su prisustvovali: narosni poslanik Aleksandar Čotrić, predsednik Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, dr Dušan Đukić, predsednik Udruženja JVuO 1041 - 1945, dr Dušan Bataković, bivši ambasador republike Srbije u Parizu, dr Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske, predstavnik Udruženja Kraljevina Srbija, Miloš Pavković, dramski umetnik Slobodan Rankić i dr. U prilogu fotografije sa parastosa u Beogradu i Herceg Novom na Savini gde je isto tako služen parastos generalu Mihailoviću. Redakcija savremeneistorije se zahvaljuje Milošu Pavkoviću (Udruženje Kraljevina Srbija) i Nebojši Rašu, predsedniku Srpskih sokola iz Herceg Novog na prosleđenim fotografijama.

Nova knjiga istoričara Predraga Ostojića "Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)" otkriva nove činjenice o događajima koji su se desili pre više od 100 godina i koji su obeležili, ne samo vreme ratno, vreme stradanja, već i vreme kada se, čašću i obrazom, kada su delom ispisivane najslavnije stranice naše istorije. Recezenti ove knjige prof.dr Mira Radojević i docent dr Aleksandar Životić ocenili su ovu knjigu veoma visokom ocenom i preporučili je kako stručnoj tako i široj čitalačoj publici, svima onima, koji nisu imali priliku da bolje upoznaju vreme i događaje koji su tema ove knjige. Knjiga govori o ulozi crnogorske Sandžačke vojske serdara Janka Vukotića u ratnim operacijama na Gornjodrinskom frontu u jednoj ofanzivnoj i dve defanzivne faze, kada je dovoljno dugo branjen pravac prodora austrougarskih snaga od Drine prema Priboju, Prijepolju i Sjenici i njihov pokušaj presecanja odstupnice i uništenja srpske vojske u odstupanju. Interesantno je da se autor, kako su to primetili i recezenti, nije upuštao u zakulisne radnje, koje su više puta tokom ratnih operacija pretile da poremete odnose "među braćom", već je njegov predmet interesovanja bio isključivo front, ratnik i ratnici, koji su nadčovečanskim naporom branili svaki pedalj, svaku stopu svoje otadžbine i slobode. Punih petnaest meseci crnogorska Sandžačka vojska odolevala je višestruko brojnijem i tehnički opremljenijem protivniku i kako su primetili savremenici "odužila se srpstvu vo vijeki vjekov amin" Bez sumnje, ova knjiga naći će svoje mesto u ravetljavanju događaja u vremenu, koje je bilo prosto zaboravljeno, odnosno zabranjeno, jer kako drugačije protumačiti da bitka na Vihri kod Rudog i stradanje 110 regruta crnogorske Sandžačke vojske u jednom danu 2. decembra 1914. nije zalužilo spomen obeležje, a stradanje 7 partizana i desetak italijanskih vojnika u Drugom svetskom ratu na gotovo istom mestu bude obeleženo i slavljeno kao prva velika bitka Prve proleterske brigade. Nesumnjivo, autor je ovom knjigom podigao jedan svojevrstan spomenik stradalim ratnicima i na taj način njihova imena upisao u knjigu nezaborava. redakcija www.savremenaistorija.com

Autor teksta gš pukovnik Živomir R. Podovac Stvar je Evropske unije (EU) što za praćenje Srbije u ispunjavanju uslova za prijem u EU, određuje po dva ili više zvaničnika iz Slovenije. I nije sporno da ti zvaničnici istupaju sa ocenama po zadacima Unije, sve dok ne počnu da potežu uslov ispunjavanja saradnje Srbije sa Sudom UN za ratne zločine na prostoru bivše SFRJ u Hagu. Još kada se tome pridruže i zvaničnici vlasti u Ljubljani! To onda predstavlja političku drskost bez presedana, apsurd, pravno verolomstvo EU. Pravo pitanje je: Kada će, prema dokumentu o osnivanju Suda, krivci za ratne zločine u Sloveniji postati tuženici, a Sud u Hagu tužilac? Da li će se to ikada desiti? Ko je zaboravio da je i Slovenija republika bivše SFRJ i da je, prema Rezoluciji SB UN, u ingerenciji Tužilaštva u Hagu? Gde se zagubila odgovornost za ratne zločine, državnog rukovodstva Slovenije, koje je prvo zapalilo jugo-požar građanskog rata? Ko je zaboravio komandnu odgovornost za počinjene ratne zločine, od strane komandanata Teritorijalne odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Sekretarijata za informacije (Jelko Kacin) i drugih institucija Slovenije? Zašto Sud u Hagu nije zatražio od R Srbije, opširnu dokumentaciju koja o ovim zločinima, postoji u Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srbije i Vojnom arhivu Ministarstva odbrane R Srbije? Po kom pravu su zaštićeni Milan Kučan, Janez Janša, Janez Drnovšek, Jelko Kacin, Zdenko Latin...A, počinjena dela, su zaista stravična, sa fašisoidnim elementima i metodama u izvršenju. Ima ih mnogo, koja su dokumentovana i dokazana, a navešćemo samo neka:

Na današnji dan, pre 32 godine umro je Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, posle 36 godina autoritarne vladavine. Spiker radio-televizije Miodrag Zdravković ovu vest saopštio je javnosti rečima: "Umro je drug Tito". Četiri dana kasnije Broz je sahranjen u Kući cveća u Beogradu, a sahrana je bila jedna od najvećih koju pamti moderno doba. Biografija Josipa Broza puna je kontraverzi što je dalo povoda za različita viđenja njegove ličnosti. Bilo kako bilo, Broz je obeležio jednu epohu u kojoj je na prostore bivše Kraljevine Jugoslavije, posle krvavog građanskog rata, koji je trajao sve vreme okupacije zaveden komunistički režim - vladavine jednog čoveka i jedne partije, čiji je on bio i doživotni vođa. Pristalice Josipa Broza i danas žale za vremenom njegove vladavine, dok ga protivnici ocenjuju kao jednog od najvećih diktatora XX veka