MERE ZAPRETILE DRAŽINOJ ČASTI

MERE ZAPRETILE DRAŽINOJ ČASTI
09/08/2012
Članci i rasprave

Da li će nedavno postavljanje ploče Aćif –efendije u Novom Pazaru, kojoj je prisustvovao i ministar bez portfelja u Vladi republike Srbije Sulejman Ugljanin poslužiti kao povod «da se ubuduće ne dozvole proslave godišnjica pravno i istorijski spornih događaja i ličnosti»?
Da li će ovaj događaj biti povod da nova vlast u Srbiji i sudski proces o rehabilitaciji generala Mihailovića definitivno stavi ad acta?
Odgovore na ova pitanja sigurno nećemo čekati dugo, jer se navodno već vrše pripreme predloga mera Vlade, kojima treba sprečiti da “sporni događaji iz prošlosti ugroze dobre međunacionalne odnose u Srbiji”.

Uz tekst objavljen u Večernjim novostima 08.08. 2012. prenosimo komentar istoričara Aleksandra Dinčića.

Dražine stvari ostaju u BIA

Dražine stvari ostaju u BIA
07/08/2012
Vesti

Da li će lični stvari generala Mihailovića, pronađene kod njega prilikom zarobljavanja 13.marta 1946. konačno biti smeštene u muzej (možda ustupljene i njegovim zakonitim naslednicima) ili će i dalje kao ratni plen biti izložene u vitrinama BIA?

DOSIJEI I DALjE ZATVORENI

Kao što će na nivou predloga ostati ideja da se đeneralove stvari presele na Kalemegdan, tako će za sada na nivou predloga ostati i inicijativa SPO da se otvore tajni dosijei. Kako nam je potvrdio Alekdsandar Jugović, šef poslaničkog kluba ove stranke, sa novim vlastima još nije bilo nikakvih razgovora na tu temu:
– Taj predlog je u Skupštini, pa predsednik, ako se ikada stekne politička volja, može da ga stavi na dnevni red.

Apel domaćoj i međunarodnoj naučnoj savesti – Kad ćuti oficirska čast

Apel domaćoj i međunarodnoj naučnoj savesti –  Kad ćuti oficirska čast
02/08/2012
Članci i rasprave

Ako su američkom borcu za slobodu u Drugom svetskom ratu prošloga 20. veka, Rut Mičel (Ruth Mitchell), bile potrebne tri godine da bi posle ličnog eksperimenta kod Četnika u Kraljevini Jugoslaviji spoznala da je “cela istorija Srba ep borbe čovečanstva za slobodu”, i da poslednji srpski đeneral “Draža Mihilović nije započeo ništa novo”, već da je “kao pravi, hrabar i dragoceni sin svoga naroda, samo nastavio tradiciju Kosova iz 1389” (The Serbs choose war), u čemu se posle rata složio i ratni britanski premijer Čerčil, pišući pokajnički u svom delu Drugi svetski rat (Winston S. Churchill, The Second World War), za koje je, potom, dobio Nobelovu nagradu: “Sudbina je upravo zla prema onima koji krše tradicije i običaje iz prošlosti”, i, ako je više od tri decenije prošlo od smrti jugoslovenskog komunističkog diktatora, dve decenije od pada “gvozdene zavese” i decenija od demokratskih promena u Srbiji, koliko je još vremena potrebno da prođe pa da bi, najzad, o tim prelomnim istorijskim događajima nauka, tim pre istorija ratne veštine, kazivala svoju reč!?

Pogledi sa strane: Puriša Đorđević, O Ravnoj gori i običnim ljudima

Pogledi sa strane: Puriša Đorđević, O Ravnoj gori i običnim ljudima
01/08/2012
Članci i rasprave

Radoš Bajić napustio Beograd. Otkud to da se nismo sreli makar u mojim knjigama u kojima sam pisao kako su obični ljudi doživeli Drugi svetski rat? Pa i predsednik vlade je lepo rekao: „Dosta sa tim četnicima i partizanima!” Da, ali Ravnu goru kao seriju hoće Tijanić, hoće je i Kragujevac, grad koji je doživeo pokolj đaka i njihovih profesora. To je i priča Đorđa Kovbaska, profesora u kragujevačkoj gimnaziji, ruskog emigranta. Mogao je svojim poreklom da se spase od hitlerovaca, mogao je, ali je Đorđe Kovbasko zajedno sa svojim razredom otišao u smrt. Dragi kolega, Ti i Tijanić u Tvojoj seriji o selu i češljanju jedne babe okupili ste ispred televizora milione ljudi. Zašto? Zato što je to bila priča o običnim ljudima. Nova serija, Tvoja i Tijanićeva, ima naslov „Ravna gora”, što odmah određuje buduću temu. Ali pre Ravne gore došli su hitlerovci. Kako su obični ljudi na to gledali? Ćutali su. Ja sam video te nemačke vojnike u Čačku. Ulaze u kafanu ,,Car Lazar”, dižu ruku u hitlerovski pozdrav, piju pivo, kače na čiviluk oružje. Prva diverzija je bila baš u kafani ,,Car Lazar”. Cole Nešić, sa dvanaest godina, ukrao je sa čiviluka revolver. Posle toga, Cole je bio kurir u četnicima.

REHABILITACIJA JE POTREBNIJA NAMA, NEGO GENERALU

REHABILITACIJA JE POTREBNIJA NAMA, NEGO GENERALU
27/07/2012
Članci i rasprave

Tadašnji pukovnik, potonji general, Dragoljub Draža Mihailović je 17. aprila 1941. godine rekao da ne priznaje okupaciju države, a ta ista država, ni sedam decenija kasnije, njemu ne priznaje da se borio protiv okupatora.

Mihailović je prvi poveo borbu protiv nacizma, a poslednji će završiti boj protiv komunista. Oni, prefarbani, prepakovani i preobučeni i danas ratuju protiv njega, a njegov duh im se svuda priviđa, pa su zato besni i ljuti. Nesreća je bezbožnika što ne znaju da je duh nepobediv.

General se nije borio za nebesku, već za evropsku Srbiju i ubijen je na montiranom komunističkom procesu zbog toga što je bio za demokratsku državu okrenutu Zapadu, čak i onda kada je taj Zapad nama okrenuo leđa.

Zloupotreba zaplenjene dokumentacije

Zloupotreba zaplenjene dokumentacije
25/07/2012
Članci i rasprave

U dva članka objavljena na sajtu savremenaistorija.com dotakli smo između ostalog i temu zloupotrebe zaplenjenih, blanko dokumenata Vrhovne komande JVuO. U tekstu «Zloupotreba zaplenjene dokumentacije», koji je objavljen 9. aprila 2012. uz propratni tekst dali smo na uvid javnosti jedan takav dokument koji je blanko potpisan od strane generala Mihailovića i pečaćen pečatom Gorskog štaba broj 1 JVuO.
Takvi dokumenti najčešće su korišćeni na procesu generalu Mihailoviću, ali i ostalim njegovim saradnicima kako bi se tobože pružio krunski dokaz o pokoljima ili saradnji sa okupatorom. Oni su nešto kasnije korišćeni i od strane komunističkih memoarista, publicista i istoričara, koji su na osnovu tih falsifikata opisali savremene istorijske tokove i događaje prikazujući ih onakvim kakvi oni nisu bili. Svojim nekritičkim odnosom i prema drugoj samo njima dostupnoj dokumentaciji, kao i njenim odabirom napravili su jednu lošu predstavu naše ne tako davne prošlosti, koju na žalost pokušavaju odbraniti evo već 70 godina.

Pomen generalu Mihailoviću na Crnogorskom primorju

Pomen generalu Mihailoviću na Crnogorskom primorju
20/07/2012
Vesti

Ravnogorci, potomci boraca JVuO i poštovaoci Ravnogorskog pokreta danas su u nekoliko hramova i manastira duž crnogorskog primorja prisutvovali pomenu besmrtnom komandantu kraljeve vojske generalu Dragoljubu Mihailoviću i njegovim saborcima. U manastiru Reževići nadomak Petrovca na Moru, jednom od najznačajnijih paštrovskih manastira parastos generalu Draži i njegovim stradalim i upokojenim borcima održan je danas, 17. jula, u 9 časova. Veliko prisustvo građana ovom događaju dokazuje da mnogobrojne srpske žrtve iz ovih krajeva nisu zaboravljene a njihovi potomci dostojanstveno i uz veliko poštovanje održaše svečani pomen svojim precima i njihovom slavnom komandantu.

Parastos Đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u Beogradu

Parastos Đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u Beogradu
18/07/2012
Vesti

U Crkvi Svetog Save na Vračaru u Beogradu 17.7.2012. godine, održan je parastos Pomoćniku Vrhovnog komandanta, načelniku štaba Vrhovne komande vojske Kraljevine Jugoslavije, ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva i vrhovnom komandantu Jugoslovenske vojske u Otadžbini u Drugom svetskom ratu (1941-1945.), armijskom đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću, u Organizaciji Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini i Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta.

Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, Zarobljavnje i streljanje generala Dragoljuba Mihailovića 1946. godine (Istorija 20.veka 2/2009)

Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, Zarobljavnje i streljanje generala Dragoljuba Mihailovića 1946. godine (Istorija 20.veka 2/2009)
17/07/2012
Članci i rasprave

Na današnji dan 17 jula 1946. izvršena je smrtna presuda nad generalom Mihailovićem. Proteklo je 66 godina, a vreme i način izvršenja smrtne presude, kao i generalov grob ostali su pod zaverom ćutanja izvršilaca i pod službenim velom tajne.
Redakcija www. savremenaistorija.com u vezi toga ponovo objavljuje članak “Zarobljavanje i streljanje generala MIhailovića”, uvaženih istoričara naše savremene istorije, dr Koste Nikolića i Bojana Dimitrijevića, o ovoj problematici, koji je objavljen u časopisu “Istorija 20 veka” Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

ZAROBLJAVANJE I STRELJANJE GENERALA DRAGOLJUBA MIHAILOVIĆA 1946. GODINE

U članku je dat pregled novih dokumentarnih saznanja o zarobljavanju generala Dragoljuba – Draže Mihailovića 1946. godine, kao i potonjeg kretanja dokumentacije koja se odnosila na njegovu sudbinu do streljanja. Rad je nastao na osnovu istraživanja koja su autori ostvarili u arhivu BIA, Vojnom arhivu i Arhivu Srbije kao članovi Državne komisije formirane za istraživanje ovih okolnosti.

Pomen parastos đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u Draževini

Pomen parastos đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u Draževini
16/07/2012
Vesti

Opštinski odbor Ravnogorskog pokreta Višegrad obavještava da će dana 17. jula u Dobrunskoj Rijeci-Draževini obilježiti dan i sjećanje na strijeljanje đenerala Dragoljuba-Draže Mihailovića.
Predstavnici Ravnogorskog pokreta Višegrad će prvo položiti cvijeće na Trgu palih boraca u Višegradu, nakon toga će organizovano otići u Draževinu mjesto gde je Draža Mihailović mučki uhvaćen 13.marta 1946 godine.

U 9,00 časova je Sveta liturgija u manastirskoj crkvi Svetog Oca Nikolaja,
u 10,00 časova je parastos kod spomenika čiče Draže u Draževini,
u 13,00 časova posluženje za pokoj duše besmrtnom đeneralu Draži Mihailoviću.

S vjerom u Boga

Ravnogorski pokret opštinski odbor Višegrad