Savremena Istorija

Već nekoliko dana Večernje novosti objavljuju reportažu o ispovesti devedesetogodišnje gospođe Ruže Jovanović koja već 67 godina živi u Bilefeldu (Nemačka), a koja je po sopstvenom iskazu bila lični kurir generala Mihailovića. Priča ove žene pompezno najavljena od strane autora reportaže i Večernjih novosti, kod ljudi je izazvala različite reakcije što je primećeno u komentarima reportaže, koja je objavljena i na internet stranici Večernjih novosti.

Дело Душана М. Бапца „Српска војска у Великом рату 1914–1918.” реконструкција рата коју поткрепљује обиље фотографија Монографија „Српска војска у Великом рату 1914–1918.“ Душана М. Бапца, у издању Медија центра „Одбрана”, дело које прати велику победу Србије у Првом светском рату, обогаћено многобројним и вредним фотографијaма, представљено је недавно у Дому Војске Србије. Историчари проф. др Миле Бјелајац, рецензент издања, и проф. др Милош Ковић, између осталог, подсетили су на то да скоро и да нема српске куће чији бар један предак није страдао у Великом рату, и да је управо њему, том српском мученику, јунаку, посвећена ова књига. „Србија је током Првог светског рата изгубила, процењује се, готово милион људи, од којих око 400.000 војних обвезника, скоро трећину укупног становништва. Ниједна друга земља, учесница Великог рата, није тако скупо платила своју слободу”.

Ikona iz Cetinjskog manastira Komunisti su u Drugom svetskom ratu pobili više od 480 srpskih sveštenika SPISAK OD STOTINU UBIJENIH Evo šta Svetozar Vukmanović Tempo, član Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog štaba partizanske vojske, mlađi brat sveštenomučenika, profesora dr Luke, koji će biti ubijen od strane partizana maja 1945. u Sloveniji, u svojoj knjizi “Moja porodica”, piše o ustanku 1941. u Crnoj Gori i politici komunističkog rukovodstva: - 1942. godine, nalazio sam se na Romaniji. Do mene je tada došao jedan proglas Glavnog štaba Crne Gore u kom je stajalo “strijeljani su kao neprijatelji”, pa se navodi spisak od preko stotinu strijeljanih lica. Ovaj proglas završavao se stravičnom rečenicom: “Nastaviće se.”

Vise od 400 aviona pojavilo se nad Beogradom Vojni puč u Beogradu 27. marta u kome su Englezi odigrali presudnu ulogu bili su povod da vođa Rajha Adolf Hitler hitno sazove članove Vrhovnu komandu oružanih snaga, OKV - Oberkommando der Wehrmacht, OKW (Kajtel, Jodl, Gering…) da bi im u ulozi glavnokomandujućeg saopštio da je “Jugoslavija neizvestan činilac” u predstojećim akcijama (operacije Marita i Barbarosa) i da se “neće preduzimati diplomatski koraci, niti joj se postavljati ultimatumi”, dok moguća uveravanja jugoslovenske vlade, “kojoj se ionako ubuduće ne može verovati, će se primati k znanju.” Tom prilikom on je naglasio da je “politički naročito važno da se udar na Jugoslaviju izvrši nemilosrdnom okrutnošću, a da sva jugoslovenska površinska postrojenja, i Beograd, moraju biti uništeni neprekidnim dnevnim i noćnim vazdušnim napadima” da bi se na taj način “Turskoj zadalo dovoljno straha” kako bi odustala od Čerčilovog pridobijanja za “balkanski front”.