Savremena Istorija

I ove godine kao i svih prethodnih u mestu Undrulja, sada Draževina (Dobrunska Rijeka) 13. marta, na dan kada je general Mihailović pao u ruke komunističke OZNE, biće održan pomen parastos. Da podsetimo: Negde iza ponoći 13. marta 1946. pripadnici OZNE su sa ovog mesta, koje se nalazi oko 250 metara od puta Uvac – Dobrun, kidnapovali generala Mihailovića, ubivši pri tom njegove pratioce Blagoja Kovača i Nikolu Mastorovića i majora Dragišu Vasiljevića, ratnog komandanta Višegradske brigade JVuO. Sa lica mesta je uspeo pobeći vodič ove grupe Lazar Gajić, pripadnik Višegradske brigade JVuO, iz prateće grupe Budimira Gajića, koja je prethodnih meseci neposredno obezbeđivala generala Mihailovića. Prema zvaničnoj verziji, koju je potvrdila Državna komisija za utvrđivanje okolnosti pogubljenja generala Dragoljuba-Draže Mihailovića, sastavljena od eminentnih istoričara, grupa odabranih pripadnika OZNE, prerušena u pripadnike JVuO, koja se od 6. marta kretala terenom uspela je koristeći prethodno zarobljenog majora Kalabića, uspostaviti kontakt sa generalom Mihailovićem u jednoj kući u selu Repuševići, gde se on krio nepunih mesec i po dana. Iz Repuševića, posle sastanka sa majorom Kalabićem i „njegovom grupom“ i pored izraženih sumnji svojih najodanijih ljudi general Mihailović se odlučio na put ka Srbiji... Od kuće Petra – Francuza, koja se nalazi na putu prema Dobrunu, general Mihailović je posle zarobljavanja, u jutarnjim satima 13. marta 1946. odveden prema Beogradu. Program obilježavanja - 9.00 časova polaganje cvijeća na Trgu palih boraca u Višegradu - 10.00 časova Bogosluženje u crkvi Sv.Oca Nikolaja u Draževini - 11.00 časova pomen i parastos poginuloj pratnji Draže Mihailovića - 12.00 časova polaganje cvijeća na spomeniku đenerala Draže Mihailovića i svečani govor duhovnika pokreta. - 13.30 časova ručak,trpeza ljubavi i poštovanja

Novosti Pero Simić 22. jun 2012 IZDANJE NA SLOVENAČKOM Već prvog dana po izlasku iz štampe, knjiga DRAŽA - SMRT DUŽA OD ŽIVOTAizazvala je interesovanje i nekih stranih izdavača. Ljubljanski izdavač "Orbis" izrazo je želju da je prevede na slovenački jezik. "Orbis" je nedavno objavio i Simićevu knjigu "Tito - tajna veka", a pre nekoliko dana i dopunjeno nemačko izdanje Titove biografije, koju su 2009. prvo objavile "Novosti".

U nameri da pronađe mesto događaja jedne od svojih verzija zarobljavanja generala Mihailovića uz pomoć britanske obaveštajne službe i njihovih aviona, koji su se navodno marta 1946. spustili u rejonu Rudog, novinar i publicista Miloslav Samardžić je pre nekoliko dana stigao na ravanačke proplanke na planini Vardi (opština Rudo) verovatno u cilju otkrića, „bilo kakve livade“, koja bi mogla predstavljati aerodrom kao mesto vazdušnog desanta i spektakularnog zarobljjavanja "iznemoglog" generala Mihailovića. Izgleda da gospodin Samardžić prvi put od objavljivanja svoje verzije o “avio desantu u rejonu Rudog” 1998. boravi na pomenutom terenu o kome je pisao kada je reč o pomenutom događaju. Tu priču ili ko zna koju po redu verziju zarobljavanja generala Mihailovića, iz "daleke" 1998. godine gospodin Samardžić „tražeći livadu“ pokušava da “ozvaniči” najverovatnije I u pomenutom dokumentarnom filmu o generalu Mihailoviću. Da podsetimo: Tamo neke daleke 1998. godine, on je pisao o njegovom zarobljavanju u rejonu Čajetine. Da bi posle išla njegova priča o lažnom Kalabiću, glumcu, koji je sa nekakvom družinom praveći predstavu za seljake po vrletima planine Varde hvatao Dražu, koji je navodno već bio uhvaćen. Posle su usledile nove priče, ubacivanje svedoka, zatim sudskog veštaka, a za priču o avio desantu na Dražin štab gospodin Samardžić evo od pre desetak dana „traži i livadu“, bez obizra što takav “spektakl” niko u ovom kraju ne pamti. U toj verziji prema gospodinu Samardžiću, posle avio kidnapovanja generala Mihailovića, koga su locirale strane odnosno britanska služba, usledila je žestoka borba ostatka Mihailovićevih ljudi sa desantnim partizanskim snagama, koje su prethodno bacale iz aviona šok bombe, a kojima je pritekla u pomoć i motorizovana partizanska jedinica iz Priboja. Ovoj verziji izlišan bi bio svaki komentar, jer je poznato da se Mihailović u to vreme (mart 1946.) krio samo sa dva lična pratioca (Kovač i Majstorović) i majorom Dragišom Vasiljevićem, a da je jedna desetina ljudi (uglavnom lokalnih četnika – pripadnika Višegradske brigade) na čelu sa Budimirom Gajićem vršila obezbjeđenje u neposrednom Mihailovićevom okruženju… Dakle, činjenice govore da je Mihailović u to vreme bio duboko zakonspirisan i da oko sebe nije imao brojne snage, koje bi pokrivale teren, na koji su bačeni leci, koji bi na taj način došli u posjed potjerne milicije, vojske, doušnika na terenu... o čemu je već pisao istoričar Predrag Ostojić, autor studije o zarobljavanju generala Mihailovića, koji se dotakao Samardžićeve priča o avio desantu na Mihailovićev štab. Iz tog razloga prenosimo njegov čanak pod nazivom „Major Miloš Marković nije mogao biti autor pisma“, koji je objavljen 29.01.2017. na stranici ovog internet portala . Samo da podsetimo čitaoce portala da je improvizovani aerodrom “Galovića poljana” odakle su avgusta 1944. godine evakuisani saveznički avijatičari bio dugačak preko 800 metara I širok 300 metara, da je podloga nasipana uz pomoć 200 kola sa volovskom zapregom, da je rađen više od mesec dana I da ni duplo manje livade, koja se traži ovih dana, na pomenutom terenu nema.

Послије одлуке да са главнином снага припадника ЈВуО крене из подручја сјеверне Босне према Србији, генерал Михаиловић је одлучио да се најсигурнијим тереном пробије...