Savremena Istorija

U IME NARODA!- je prva multimedijana izlozba o dugogodisnjim tabu temama: likvidaciji, suđenjima narodnim neprijateljima, Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i koleketivizaciji. Izložba je planirana za mart 2014. godine u prostoru Istorijskog muzeja Srbije,Trg Nikole Pašića 11, Beograd. autor: dr Srđan Cvetkovć organizator: Zorica Marinković stručni saradnici: Nemanja Dević, Ana Panić, Nebojša Damjanović idejno rešenje: Srđan Cvetković, Zorica Marinković dizajnersko-arhitektonsko rešenje: dizajner Ivan Benussi, arhitekta Marko Dimitrijević podrška: Ministarstvo kulture RS VELIKU ZAHVALNOST DUGUJEMO ... Milutinu Petroviću za trejler U IME NARODA!, Kompaniji Novosti, Blicu, Studiju B, a posebno novinarima Vuku Cvijiću (Blic) i Aleksandru Ćiriću (Tanjug) za medijsku pomoć i podršku, Sanji Spasenić i Vladi Petroviću za pomoć pri izradi aplikacija, Branimiru Stankoviću za pomoć pri nabavci eksponata, Miroslavu Maniću za pomoć pri odabiru i potpisivanju eksponata, Zvlat Bg za postavljenje fotografija, Peru Simiću za pomoć pri medijskoj promociji, Saši Mitroviću, Nikoli Jovanoviću i Nebojši Jovanoviću, za internet podršku, Ciletu Mitiću za obradu foto materijala, Beogradskom kulturnom klubu za pomoć pri organizaciji promocije, kao i svima ostalima koji nas pratite, lajkujete i širite vest o ovom projektu. http://youtu.be/aZLQhVIXEI8

Промоција књиге биће одржана у Прибоју, 22 априла 2016. године у Дому културе Прибој, са почетком у 19,00 сати. О књизи ће говорити Владика Јоаникије...

Bez obzira na ćutanje zvanične posleratne komunističke istorijografije o najvećoj akciji spasavanja savezničkih pilota i članova posada oborenih aviona, koja se tokom 1944.godine odvijala na teritoriji pod kontrolom generala Mihailovića i koja je svoj epilog imala uspešnim okončanjem operacije pod šifrom Halyard u kojoj je spaseno više od 500 ljudi, neverujemo da u Srbiji, a i šire ima ljudi koji do danas nisu čuli o ovom svojevrsnom podvigu generala Mihailovića, njegovih vojnika i oficira pripadnika JVuO i srpskih seljaka, koji su izlažući sebe i svoje porodice životnoj opasnosti pružili zaštitu i utočište ovim mladim ljudima, koji su duboko u neprijateljskoj pozadini izgubili svaku nadu da će ponovo videti svoje porodice. Redakcija www.savremenaistorija.com će u narednih nekoliko dana preneti najinteresantnije detalje feljtona "Novosti", koji govori, upravo o tim događajima, stavljajući u prvi plan sudbinu običnog čoveka, pojedinca, pripadnika JVuO, bez čije žrtve ova akcija ne bi imala uspešan kraj. Tužno je i ružno što su i spašeni avijatičari znali, što su upravo njihovi spasioci prepušteni sami sebi i što će biti ostavljeni na milost i nemilost pobjednika, koje će “Crvena armija” ustoličiti ulaskom u Beograd samo dva meseca po njihovom odlasku iz Pranjana. Prazni transportni avioni, koji su dolazili po avijatičare na improvizovani aerodrom Galovića poljanu kod Pranjana prethodno su na drugim lokacijama izbacivali opremu i naoružanje za vojsku, koja se spremala da uz pomoć Crvene armije uđe u Srbiju, u Beograd i na taj način objavi pobedu. Redakcija wwwsavremenaistorija.com upucuje posetioce sajta da pogledaju kratak film o operaciji Halyard: http://www.youtube.com/watch?v=bJS-PbzkIJs

Na danasnji dan 13. marta 1946. godine, pre sedamdest i jednu godinu zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović, načelnik štaba Vrhovne komande i ministar vojni Vlade Kraljevine Jugoslavije od januara 1942 do druge polovine maja 1944. Operacijom zarobljavanja sa najvišeg vrha, tadašnjeg komunističkog režima, rukovodio je lično, u odsustvu Josipa Broza, Aleksandar Ranković savezni ministar unutrasnjih poslova FNRJ. Operacija zarobljavanja izvedena u periodu od 6-13. marta 1946. godine. Prilikom zarobljavanja Ili bolje rečeno kidnapovanja generala Mihailovića u praskozorje 13. marta ubijeni su njegovi lični pratioci Nikola Majstorović i Blagoje Kovač, kao i komandant Višegradske brigade JVuO major Dragiša Vasiljević. Sa mesta događaja to jutro uspeo je pobeći pripadnik JVuO, Lazar Gajić, brat od strica Budimira Gajića, čoveka koji je lično generalu Mihailoviću izrazio sumnju u "grupu četnika" koja se nesmetano tih dana kretala terenom i koja je nepuna dva meseca, “uz pomoć Nikole Kalabića” pokušavala uspostaviti vezu sa komandantom JVuO”. "Grupu za hvatanje Mihailovića" predvodili su visoki oficiri Ozne potpukovnik Svetolik Lazarević i major Dragoljub Vasović, uz logističku podršku pukovnika Jova Kapičića, koji je pod šifrom "Marjan" iz rejona Višegrada, zajedno sa majorom Vladanom Bojanićem I odabranom grupom, vršio koordinaciju akcije sa saveznim ministrom Aleksandrom Rankovićem u Beogradu. Po okončanju akcije, to jutro, vršeći pretres na licu mjesta, pripadnici milicije su odneli kasu Vrhovne komande u kojoj je bilo 45 zlatnika I zobnicu sa dve kožne torbe sa dokumentima I ličnim stvarima generala Mihailovića, koje su ležale pored tela Nikole Majstorovića. _________________________________________________________________ Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, Zarobljavanje i strijeljanje generala Dragoljuba Draže Mihailovića 1946., časopis Istorija XX veka, broj 2/2009, str. 11. “Prema istraživanju u dokumentaciji BIA, obavljenom 26. maja 2009, ustanovili smo da je verodostojna verzija prema kojoj je general Mihailović zarobljen od strane grupe OZN-e za Srbiju uz „pomoć“ Nikole Kalabića.”