Savremena Istorija

Вишеград, 28.јун 2019. У Дому културе у Вишеграду синоћ је одржана промоција књиге историчара Предрага Остојића "Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942. -...

Nedavno se u izdanju Beoknjige pojavila nova knjiga istraživača Branka M. Jevtića, "Naoružanje Jugoslovenske vojske u otadžbini", koja je sa razlogom izazvala veliku pažnju javnosti, kako stručne, tako i šire čitalačke publike. Izvod iz recenzije mr Dragana Krsmanovića "Kao što slika govori više od hiljadu reči tako i kada je naoružanje pripadnika JVuO u pitanju slike govore same za sebe, nudeći obilje informacija o tehničkim aspektima, ali i rasprostranjenosti i načinu njegove upotrebe. Baš polazeći od ovih fotografija na kojima su pripadnici JVuO sa ličnim naoružanjem autor knjige Branko Jevtić pokušao je da ispriča priču o naoružanju pripadnika jedinica pod komandom generala MIhailovića od 1941. do 1945. godine. JVuO je bila specifična vojska bez logistike i skladišta za snabdevanje, bez fabrika naoružanja i municije, bez standarda po pitanju kalibra i vrste oružja. Zbog toga je njena priča daleko složenija nego što bi bila da je u pitanju bilo koja druga vojska u Drugom svetskom ratu. Knjiga je nezaobilazan i logičan sled višedecenijskog istraživanja kojim je autor proučavajući organizacijsko-formacijsku strukturu i personalni sastav, dao neprocenjiv doprinos utvrđivanju istine i vraćanja JVuO na mesto koje joj istorijski pripada, istovremeno izbegavajući svaki vid politizacije i vrednosnog opredeljivanja."

major Fehim Musakadic, prvi s leva; Slovenački doprinos Jugoslovenskoj vojsci bio je veliki, dali su četiri generala, šest pukovnika, šest potpukovnika, 16 majora, 28 kapetana, 32 poručnika i 16 potporučnika. Medju slovenačkim četnicima bili su svetski poznati gimnastičar Leon Štukelj, osvajač šest olimpijskih medalja, i kasniji ekonomista svetskog glasa Aleksandar Bajt, koji je Tita u svojim memoarima nazvao nečasnim čovekom, jer je 1941. prvi napao četnike, a do kraja života tvrdio, i na tome, u mnogo čemu, zasnivao legitimitet svoje vladavine, da se desilo obrnuto. Bajt je verovao da je Kraljevina Jugoslavija bila najsrećnije rešenje za slovenački narod, a Štukelj je pred kraj života odbio da postane počasni predsednik Gimnastičkog saveza Slovenije, jer je želeo da ostane veran izvornim idejama "Sokola", sportsko-patriotske organizacije Kraljevine Jugoslavije. Početkom 1942. Mihailovićev pokret širio se i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Ponajviše zbog toga što je general Mihailović od snaga koje su mu izražavale lojalnost sve češće tražio da se ne svete hrvatskoj i muslimanskoj deci i ženama, a da prema muslimanima vode pomirljiviju politiku. U tome je u nekim delovima Bosne i Hercegovine imao i uspeha, o čemu svedoči bosanski četnički komandant Dobroslav Jevđević, koji je sa svojim hercegovačkim kolegom Petrom Baćovićem, na zahtev Mihailovića, radio na pomirenju s muslimanima:

Na današnji dan pre 66 godina u na lokaciji Undrulja u rejonu sela Dobrunska Rijeka (opština Višegrad) zarobljen je general Mihailović. Prilikom akcije zarobljavanja koju je nesto iza ponoći izvela specijalna grupa pripadnika OZN-a poginuli su major Dragiša Vasiljević, ratni komandant Višegradske brigade JVuO i njegovi pratioci Blagoje Kovač i Nikola Majstorović. Sa lica mesta uspeo je pobeći Lazar Gajić, vodič ove grupe sa kojom se kretao Mihailović. Na mestu događaja, na stazi iznad undruljskog potoka nedaleko od puta Dobrun-Priboj podignut je 2000. godine spomenik kojim je obeležen ovaj događaj, a pored staze 2002. godine porodica Majstorović iz Klivlanda podigla je i nadgrobni spomenik poginulim pripadnicima JVuO, koji su tu i sahranjeni od strane meštana. Danas 13.marta se u Undrulji (Draževini) istorijskim časom obeležava ovaj događaj, a molitvenim sećanjem i parastosom pomen ubijenim pripadnicima JVuO.