NaslovnaVremeplov

Category: Vremeplov

Related categories

„Jednom ljudi daju riječ, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao riječ da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško.” Milan Tepić je bio major i poslednji odlikovani heroj Jugoslovenske narodne armije (JNA). Rođen je u Komlencu, selu pokraj Kozarske Dubice u Republici Srpskoj, 1957. godine. Na početku ratnih sukoba u Hrvatskoj, 29. septembra 1991. godine, major Milan Tepić se našao opkoljen sa svojim vojnicima u skladištu oružja, u selu Bedenik nadomak Bjelovara. Uz njega su bili mahom mladići na odsluženju vojnog roka. Ratna dejstva hrvatskih paravojnih formacija, „Zbora narodne garde” (Zenge), primorala su ih da se povuku u vojno skladište. Posle neuspelih pregovora, na majoru Tepiću je ostalo da donese odluku od koje su zavisili životi mladića i sudbina jednog od najvećih skladišta naoružanja JNA na teritoriji Hrvatske. Odluka koju je doneo odvela ga je u legendu. Svojim vojnicima, mladićima za koje je bio odgovoran i kojima je bio oficir, ali i učitelj, održao je kratak govor.
Povodom 100 godina od oslobodilačkih Balkanskih ratova i sjećanja na 7. novembar 1918. kada je srpska vojska oslobodila Boku, a potpukovnik Drugog jugoslovenskog puka Svetislav Simović preuzeo komandu nad Herceg Novim od Austrougarske vojske Matica Boke, Srpski Soko Herceg – Novi, Društvo za arhive i povjesnicu Hercegnovsku, Srpsko viteško društvo «Herceg Stefan», Kolo srpskih sestara, SPKD «Prosvjeta», Glas, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva obeležiće prigodnom manifestacijom, koja će početi u 10 sati parastosom oslobodiocima Kosova i Metohije 1912. i Herceg Novog 1918. godine Grad i ostatak zaliva su posle pada Napoleona, od 1814 godine uključeni u sastav habsburškog krunskog poseda, a 1918 godine narod je sa oduševljenjem dočekao srpsku oslobodilačku vojsku. U prilogu obeležavanja Dana zahvalnosti donosimo pismo đenerala Svetislava T. Simovića iz 1937. godine predsedniku gradskog poglavarstva Herceg Novog gospodinu Jovu Sekuloviću u kome se izražava zahvalnost što je Gradsko vijeće donelo odluku da pristanište dobije naziv po imenu oslobodioca Herceg Novog i u kome on podseća na događaje iz 1918. godine
U zatvoru - od oslobođenja Prvi put posle 56 godina jedna kolona Srba se uspravila u Srbiji Na Jabuci iznad Prijepolja, tamo gde su se decenijama hiljade pionira sa crvenim maramama oko vrata, nadahnjivali tekovinama revolucije, u subotu je otkriven spomenik - žrtvama komunista. Desilo se u subotu na Jabuci ono što je do juče u zemlji Srbiji izgledalo nemoguće. Malo dalje, na brdu iznad "Memorijalnog centra", prostor oko spomenika partizanskom bombašu Bošku Buhi, od NOB-a na ovamo nezaobilazni cilj svih đačkih ekskurzija, u nedelju je bio potpuno pust. Trista metara niže, na prostranom platou, odmah pored spomenika revolucionarima, u subotu su posle ravno 55 ili 56 godina ponovo predavani stari raporti: - Ivko Jovanović, kraljev oficir!- Tanasković, Kalajitov kurir! - Jesi li ti bio kod Glišića? - Jesam gospodine! Nad Jabukom je u subotu čitav dan kiša lila kao iz kabla. Uprkos kijametu narod je od zore pristizao sa svih strana, jedni od Pljevalja, drugi od Prijepolja, od Užica, Nove Varoši, Čačka. Svi pod crnim kišobranima. Na novom spomeniku na Jabuci je veliki žuti krst, ispod krsta poruka - "pobijenima od strane komunista u građanskom ratu i miru od 1941. do 1951. godine", ispod na mermernoj ploči ravno 222 imena meštana Mileševskog sreza, sa leve obale Lima, stradalih - 1942, 1943, najčešće 1945.
"Neka me svi zaborave! To mi je svejedno! Ali će mi teško pasti ako me moji Srbi zaborave!" Nekoliko dana pre nego što je preminula pre pola veka, 24. septembra 1958, ove reči je izgovorila ledi Lejla Pedžet (rođena 1881), engleska plemkinja, velika srpska dobrotvorka, požrtvovana bolničarka u vreme Prvog svetskog rata, koja je posle Drugog svetskog rata Srbima, sada političkim izbeglicama, širom otvorila vrata svog imanja i više od četrdeset odaja zamka "Varen hauz". Kako je napisao Kosta St. Pavlović godinu dana posle njene smrti, "ledi Pedžet je u svom životu imala tri ljubavi: ljubav za pticama, ljubav za cvećem i ljubav za Srbima".

Ostali tekstovi

Komentari