U svečanoj sali Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu 22. februara 2013. u organizaciji Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženja pripadnika JvuO 1941-1945. Održana je promocija Kalendara za 2013. godinu posvećenog generalu Mihailoviću i pripadnicima Ravnogorskog pokreta.
Veliki broj prisutnih na ovoj večeri u ime Udruženja pripadnika JvuO 1941-45 pozdravio je dr Dušan Đukić, predsednik, u ime Republičke asocijacije za negovanje tekovina ravnogorskog pokreta profesor Predrag Ostojić, u ime priređivača kalendara Miloš Pavković i generalštabni pukovnik Novica Stevanović.
Prisutni su na početku promocije imali priliku da vide dokumentarni film o operaciji Halijard, koji je na najbolji način osvedočio događaje iz 1944. u kojima su pripadnici JVuO, pod komandom generala Mihailovića uz u istoriji nezabeleženu požrtvovanost srpskog naroda uspeli da spasu i omoguće bezbedan povratak za više od 500 savezničkih avijatičara.
Promocija zidnog kalendara za 2013. godinuUdruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941 – 1945. godine i Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, biće održana u u svečanoj sali Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, u Beogradu, ulica Vasina broj 20 u petak 22. februara 2013.
Postala je tradicija poslednjih nekoliko godina da u ovom prostoru budu predstavljeni kalendari sa fotografijama iz istorijata Jugoslovenske vojske u otadžbini, kao i da se tom prilikom prisutnima obrate predstavnici dva udruženja koja baštine tradiciju Jugoslovenske vojske u Otadžbini i Ravnogorskog pokreta, istoričari, publicisti, književnici, profesori univerziteta, advokati i druge istaknute ličnosti javnog i kulturnog života.
U prvom delu večeri prisutnim će se obratiti dr Đušan Đukić, predsednik Udruženja pripadnika JVuO 1941 – 1945. i Aleksandar Čotrić, narodni poslanik i predsednik Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, kao i jedan od autora kalendara gospodin Miloš Pavković. Drugi deo večeri posvećen je razgovoru i druženju sa preživelim pripadnicima JVuO i Ravnogorskog pokreta.
Prisutni na promociji dobiće primerke kalendara.
Kada su je koleginice pitale kako može da izdrži da radi u nemogućim uslovima, doktorka Elizabet Mekbin Ros kratko je odgovorila: „Pa, neko mora.” – Umrla je 14. februara 1915. u Kragujevcu, lečeći srpske vojnike od pegavog tifusa
Elizabet Mekbin Ros je rođena 1876, u mestu Tejn, u brdovitim predelima Škotske. Odrasla je u imućnoj porodici. Njen otac je bio direktor londonskog odseka Komercijalne banke Škotske. Medicinu je diplomirala u Glazgovu 1901, a nedugo posle toga, u okviru kolonijalne medicinske službe, odlazi u Persiju, današnji Iran. O nevoljama i bolestima ljudi u toj zemlji napisala je knjigu, a u domovinu se vraća 1914. Umesto planirane specijalizacije iz oblasti tropskih bolesti, čuvši za nevolje srpskog naroda, ona se priključuje britanskoj lekarskoj misiji koja putuje za našu zemlju.
Za razliku od puritanske Britanije, Srbija joj je izgledala slobodno. Elzi Inglis, borac za ženska prava, ovako piše o dočeku i statusu koje su britanske doktorke imale u Srbiji: „I u Britanaji su ove žene bile lišene političkih, socijalnih i ekonomskih prava. U Srbiji su se prema njima odnosili sa velikim poštovanjem i, što je još važnije, imale su jednak status. Srbi su im dali slobodu. Dozvolili su im, prvi put u životu, da rade u oblastima rezervisanim za muškarce, da žive i putuju samostalno. One su radile u bolnicama, čak i kao vozači vojnih saniteta, pokazujući zapanjujuću hrabrost, kao što je to slučaj sa dr Elizabet Ros.”
Sećanje na prošlost je nada u budućnost
Povodom 98 godina od smrti Elizabete Mekbin Ros, za diplomate Velike Britanije, Kanade i Australije organizovan je prijem u Skupštini grada Kragujevca. Gradonačelnik Veroljub Stevanović je rekao da je „nemerljiva žrtva britanskih humanitarki utkana u dobre odnose država i naroda”, a ambasador Kanade Roman Vaščuk poručio je da je „sećanje na prošlost nada u budućnost”.
“Moje Jadovno“ naziv je izložbe o zločinima u sistemu logora za Srbe na planini Velebit i ostrvu Pagu koja je otvorena večeras u Ruskom domu.
Pred velikim brojem posetilaca, koji su došli da vide ovu izložbu, prisutnima se prilikom njenog otvaranja obratio direktor Ruskog doma gospodin Denisov
podsetivši da je ovih dana obeleženo 70 godina Staljingradske bitke presudne bitke Drugog svetskog rata:
-U Staljingradskoj bitci srušena je fašistička armada, to je istorija i mi je ne možemo promeniti . Treba da smo objektivni i prihvatiti realnost, a to znači da Volgograd treba opet zvati Staljingrad. Mi nikada ne zaboravljamo i treba svim žrtvama podići spomen i žrtvama koje su stradale u NDH i koje su stradale u Beogradu koji je dva puta bombardovan – prvi put od Nemačke, a drugi put znate od koga – rekao je Denisov aludirajući na bombardovanje Beograda 1944. Godine koje su izvele savezničke snage.
Komentari