Pre nekoliko dana pojavila se nova knjiga Dragoljuba Mićovića "Zapisi Starog Ruđanina 5, u izdanju izdavačke kuće Armon iz Beograda. Ovaj vredni publicista, istraživač i zaljubljenik u svoj rodni kraj, petom po redu knjigom "Zapisa" zaokružio je sećanja na ljude i događaje nedavne prošlosti u kojima je i sam učestvovao i tako bio svedok ratnih i poratnih dešavanja u svom rodnom Rudom, ali i šire.
Dragoljub Mićović dipl. ing. arhitekture, rođen je 1929. godine u Rudom u trgovačkoj porodici, koja je stradala i u toku rata i posle njega od nove komunističke vlasti. Otac Krsto umro je 1944. godine od posledica torture ustaških vlasti, a najstariji brat Veljko ubijen je u Sloveniji maja mjeseca 1945. godine u selu Dol kod Hrastnika, od strane Titovih partizana, koji su iskoristili priliku da na monstruozan način likvidiraju masu nevinih ljudi bez suda i dokaza bilo kakve krivice. Srednji brat Siniša, zbog pripadnosti Ravnogorskom pokretu, lažno je optužen od strane vojnog suda X divizije JA na smrt streljanjem sa gubitkom svih građanskih prava. Ova presuda, koja je bila zasnovana na optužbi da se Siniša prilikom odsluženja vojnog roka, avgusta 1945., neutvrđenog datuma u Beogradu sastao sa neimenovanim američkim oficirom iz ambasade SAD i tom prilikom pozvao američku vojsku da okupira Jugoslaviju, ipak nije izvršena. Siniša je odležao dugogodišnju kaznu zatvora, sa nesagledivim posledicama po izlasku na slobodu.
Ovih dana u Rudom (BiH, RS) porodična kuća Mićovića tzv. "Stari hotel", koju su komunističke vlasti ovoj porodici oduzele 1959. godine je prodata nekom od novopečenih biznismena, jer je Bosna i Hercegovina, a sa njom i Republika Srpska uz Crnu Goru, jedina država u kojoj zakon o restituciji nije usvojen, a uz Srbiju i jedine zemlje komunističke diktature koje, po preporuci Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope nisu usvojile Deklaraciju o osudi komunističkih zločina.
Redakcija savremene istorije prenosi jedan tekst iz tek objavljene knjige" Zapisi starog Ruđanina 5"
Stari Ruđani se sećaju moga brata Siniše. Bio je treće dete mojih roditelja Krsta i Nevene. Rođen je 16. oktobra 1923. godine. Završio je tri razreda trgovačke akademije u Beogradu, a dalje školovanje sprečile su ratne prilike.
Krajem aprila 1941. godine, Rudo je ušlo u sastav zloglasne Nezavisne države hrvatske. Vlast te nove države, odmah se okomila na srpski živalj, a sve što je bilo slove-nsko, jugoslovensko i srpsko našlo se na udaru te nove vlasti.
Sinišin otac Krsto, trgovac, hotelijer i špediter, bio je dugi niz godina, predsednik udruženja Jugoslovenskih nacionalista, «ORJUN»-e. Zbog toga se on i njegova porodica nađoše među prvima na udaru ustaške vlasti. Kao imućnom čoveku, oduzeta mu je velika imovina iz magacina špedicije. Razrezan mu je i enormno visok porez od 300.000 predratnih dinara, koji je morao odmah da plati. Krsto je uhapšen, teško maltretiran i mučen. Posledica tih patnji bilo je teško obolenje za koje nije bilo leka. Od fizičke likvidacije spasila su ga tri časna čoveka – muslimana, koji su u momentu kada je trebao biti likvidiran, stali ispred njega i ustašama rekli:
«Pre nego što njega likvidirate, prvo ubijte nas, jer je on nama u životu mnogo valjao.»
Oni su ga slomljenog i izmrcvarenog doveli kući. Nažalost i pored pokušaja lečenja u Beogradu, spasa mu nije bilo. Umro je u tokom Drugog svetskog rata 1944. godine u 54. godini života.
Sinišin stariji brat Veljko, zahvljujući jednom čoveku koji mu je javio da ga ustaše traže, uspeo je da pobegne te se u leto 1941. godine prebacio u Beograd. Najzad je i sam Siniša u avgustu 1941. godine izbegao hapšenje od strane ustaša, bekstvom na italijansku okupacionu teritoriju.
U predivnom ambijentu sale Doma kulture u Ivanjici sinoć je predstavljena knjiga Momčila Dimitrijevića "Heroji ili izdajnici". Pred brojnom publikom o knjizi su govorili profesor Milivoje Trnavac, istoričari Nemanja Dević i Predrag Ostojić i autor Momčilo Dimitrijević. Odlomke iz knjige, potresna kazivanja učesnika događaja i potomaka, kao i autorove opservacije, čitali su glumci: prvak užičkog pozorišnog glumišta Slobodan Ljubičić i glumica Danica Ljubičić.
Ova knjiga imala je svoje prvo predstavljanje na Beogradskom sajmu knjiga 28. oktobra 2011., posle čega je usledila promocija i u Arilju, čijoj ratnoj i poratnoj prošlosti autor posvećuje najveću pažnju.
Predstavljanje knjige u Ivanjici, izazvalo je veliko interesovanje, obzirom da je autor posebno poglavlje posvetio četničkom komandantu Božidaru Ćosoviću, poznatijem kao vojvoda Božo Javorski (1917. – 1943.), koji je tokom rata uglavnom delovao na području
Ivanjice i Arilja, a koji je na Spasovdan 1943. sa nevelikom pratnjom likvidiran u ataru sela Brekova. Isto tako posebno poglavlje autor je posvetio i stradanju četvorice braće Vasilijevića iz Donjeg Šarenika, od kojih su Dragoslav i Ranislav stradali krajem februara 1948. godine.
Knjiga ''Hladno oružje JVuO'' predstavlja sledeću knjigu autora Branka Jevtića iz serije koja obrađuje istoriju ''prvog gerilskog pokreta u okupiranoj Evropi'' sa stanovišta organizacije, strategije i taktike, logistike, opremanja i naoružavanja. Ovo je do sada verovatno najobimniji rad, kako po tekstu, tako i po broju priloga.
Priloženi rad se sastoji od .... strana teksta, nekoliko stotina fotografija artefakata i isto toliko istorijskih fotografija. Podeljena je na sledeća poglavlja:
1. Stare četničke kame iz perioda balkanskih i Prvog svetskog rata
2. Formacijski jurišni noževi u upotrebi u JVuO
3. Bajoneti, bodeži i sablje prepravljeni u kame
4. Noževi proizvedeni u toku Drugog svetskog rata
Knjiga predstavlja logičan sled u naporima autora da ispita sve aspekte nastanka i razvoja, organizacije i naoružanja JVuO. Tema o hladnom oružju veovatno predstavlja i najintrigantniji deo u seriji knjiga gospodina Jevtića.
Komentari