NaslovnaČlanci i rasprave

Category: Članci i rasprave

Related categories

Autor teksta: generalštabni pukovnik Novica Stevanović, pogled iz drugog ugla na jedan toliko zloupotrebljavan istorijski događaj! Jedna vojska – dva cilja! Tako se mogao sagledati vojni puč u Beogradu 27. marta 1941. godine kojim je glavnokomandujući vojnim snagama (više od 30.000 vojnika) vazduhoplovni general Borivoje Mirković s mlađim oficirskim kadrom ostvario svoju davno zamišljenu nameru o “kažnjavanju svih unutrašnjih neprijatelja, koji su vukli zemlju u blato” i povratak srpskoj oficirskoj časti, slavi i tradiciji, a patrijarh Gavrilo ocenio: “Privoleli smo se carstvu nebeskom, carstvu Božijem istine i pravde, narodne sloge i slobode...”
Zatvor u Terezinu bio je mesto u kom je Princip tamnovao zbog atentata na Franca Ferdinanda. Tamo je Gavrilo napisao svoj jedini sačuvani literarni rad, koji je nosio političku poruku. Shvativši da mu nema izlaska iz tamnice, Gavrilo Princip je ove stihove, kako se prepričava, urezao sopstvenim noktima na limenoj činiji (manjerki). Neki kažu da je jedine sačuvane stihove ispisao kašikom, i to šifrovanim robijaškim slovima, kao poruku ostalim zatočenicima. Pesma je prvi put objavljena 17. marta 1919. godine, posle Prvog svetskog rata, u "Zvonu", pod naslovom "Sarajevski atentat 1914". Tromo se vreme vuče I ničeg novog nema, Danas sve ko juče Sutra se isto sprema. I mesto da smo u ratu Dok bojne trube ječe, Evo nas u kazamatu, Na nama lanci zveče. Svaki dan isti život Pogažen, zgnječen i strt. Ja nijesam idiot – Pa to je za mene smrt. Al' pravo je rekao pre Žerajić soko sivi: "Ko hoće da živi nek mre, Ko hoće da mre nek živi!" http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/ovde-mozete-procitati-jednu-jedinu-pesmu-koju-je-napisao-gavrilo-princip/130243.
Sveštenik iz Štrpca Dobrisav Popović umalo glavom nije platio obavljanje svoje dužnosti, jer je uhapšen i osuđen samo zato što je pričestio četničkog đenerala Samo nekoliko dana uoči hapšenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, u noći između 8. i 9. marta 1946. godine, na vrata štrbačkog sveštenika Dobrisava Popovića zakucala su tri čoveka. Imali su jedan zahtev – da pop Dobro ponese svoje knjige i torbu, kako bi nekoga pričestio. - Bio je policijski čas kada su trojica ljudi došli kod nas u kuću i pozvali mog oca da krene sa njima, što je on i učinio – priča za “Novosti” sin sveštenika Kosta Popović. – Otišli su preko Oskoruše na Ravance do sela Repuševići, gde su stigli tek pred zoru. Mog oca su ostavili u podrumu neke kuće gde je proveo ceo dan.
Nebojša Rašo, desno na fotografiji U Prvom svjetskom ratu Hercegnovljani su dali svoj doprinos borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Ako se izuzme kratki period rusko-crnogorsko-bokeljske vladavine 1806-1807. godine Novljani su prvi put 1918. godine dobili svoju državu. Pored velikog broja dobrovoljaca dva Novljanina dali su veliki doprinos zajedničkoj borbi. To su Mirko Komnenović i Špiro Poznanović. Obojica su radili na mobilisanju dobrovoljaca za srpsku vojsku, Mirko Komnenović u Rusiju među zarobljenim austrougraskim vojnicima a Špiro Poznanović u Južnoj Americi.

Ostali tekstovi

Komentari