savremenaistorija

Предавање др Срђана Цветковића, научног сарадника Института за савремену историју и промоција његове најновије књиге „Између српа и чекића 3 – Облици отпора комунистичком режиму у Србиjи 1944-1991. Најава изложбе и премијерно представљање промотивног филма изложбе У ИМЕ НАРОДА! - Репресија у Србији 1944-1953. која ће бити постављена у марту 2014. године у Историјском музеју Србије. То је прва мултимедијална изложба о дугогодишњим табу темама у Србији: ликвидацији, суђењима народним непријатељима, Голом отоку и другим логорима, принудном откупу и колективизацији. Трејлер о изложби можете погледати https://mail.google.com/mail/u/0/images/cleardot.gif Улаз слободан. Изложба – У ИМЕ НАРОДА - Репресија у Србији 1944-1953. https://www.facebook.com/pages/U-im

Današnjom Evropom kruži bauk, bauk iskrivljene istorije. Da li smo svedoci pokušaja revizije uzroka Prvog, u političkom smislu, i rezultata Drugog svetskog rata, u geostrateškom kontekstu? Novi svetski i evropski poredak praktično je izjednačio komunizam i nacizam (rezolucija Evropskog parlamenta od pre nekoliko godina), u nekim zemljama EU podižu se spomenici nacistima, osporava se holokaust, antisemitizam je u porastu, a niču i nove nacističke organizacije. Na granicama Rusije odvijaju se veliki manevri NATO-a, a Rusija je opet opkoljena istim onim zemljama iz centralne Evrope i sa Balkana čije su trupe nekada, zajedno sa Vermahtom, jurišale na Staljingrad. Istovremeno, Srbija skoro da ništa sistematski nije učinila da se pripremi i organizovano odgovori pokušajima revizije uzroka izbijanja Prvog svetskog rata, da već sada na državnom i naučnom nivou locira zagovornike te revizije. Kao da nismo znali da će 2014. biti 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata. Uhvaćeni na spavanju? Krenula je serija „Ravna gora” autora Radoša Bajića. Gledao sam prvu epizodu, u suštini to je faktografski korektno urađeno, da li su radnici radili i nedeljom ili nisu, je li mladi kralj već bio u skloništu kada su pale prve bombe na Beograd ili je izleteo na terasu, možda je i stvar umetničke slobode. Meni su zasmetale one papuče i izrazi lica ađutanata i sobara kralja. Zabrinuti su za njegov život, ali su prikazani kao imbecili. Što ne znači da su na ovim prostorima fizionomije onih koji su neposredno brinuli o bezbednosti lidera uvek bile drugačije.

Komentar: Nekoliko desetina članova Nove komunističke partije, Savaza komunističke omladine Jugoslavije, simpatizera partizanskog pokreta i zaljubljenika u delo i lik Josipa Broza Tita protestom, ispred RTS, u nedelju 10.11. 2013. u 12 časova, protiv emitovanja dramske serije „Ravna Gora“ poručilo uz pozdrave Smrt fažizmu – sloboda narodu da revizija istorije neće proći, da postoji samo jedan oslobodilački pokret, partizanski, koji je predvodila slavna Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). Okupljeni na protestu izvikivali su parole “Ustaše – četnici – zajedno ste bežali”, “bando četnička”, “Draža ubica – nikad antifašista” i pevali partizanske pesme “Po šumama i gorama”, ,,Bandera Rossa” kao i proletersku himnu ,,Internacionala”. Na taj način je nekoliko desetina okupljenih na ovom protestu negodovalo protiv prikazivanja serije, koje nisu ni gledali, što ne čudi, jer je u vreme njihovog idola Josipa Broza tužilaštvo i sudstvo optuživalo i presudjivalo i knjigama i književnicima čija dela oni nikada nisu ni videli, a kamoli čitali.

Savez komunističke omladine Jugoslavije poziva svoje članove i pristalice da se okupe ispred zgrade RTS u nedelju 10. novembra u minut do 12 i dignu glas protiv serije "Ravna Gora" čije emitovanje počinje te večeri. Oni smatraju da je reč o pokušaja falsifikovanja istorije i kažu u tekstu poziva na protest da je "smešno očekivati da će serija 'Ravna gora' Radoša Bajića biti pokušaj objektivnog prikazivanja razdoblja Drugog svetskog rata kod nas". "Sam Radoš Bajić je od ranije poznat kao simpatizer Ravnogorskog pokreta i suludo je pomisliti da će se u njegovoj seriji Ravnogorski pokret prikazati objektivno. Jedino moguće objektivno prikazivanje, po zlu čuvenog, Ravnogorskog pokreta je kao pokreta krvničkih narodnih neprijatelja i slugi okupatora", smatraju članovi SKOJ-a, organizacije koja je obnovljena 1992. godine kao omladina Nove komunističke partije Jugoslavije.

Na promociji knjige “Draža Mihailović – Na krstu sudbine“, koja je održana u prostorijama knjižare Laguna u SKC u Beogradu 7. novembra, autor Pero Simić, pored akademika Matije Bećkovića i istoričara Srdjana Cvetkovića, koji su govorili o njegovoj novoj knjizi, pozvao istoričara Predraga Ostojića. „Ovo je lep gest i redak primer u praksi da autor na dan promocije pozove gosta koji će demontovati jednu konstataciju iz knjige i on dovoljno govori o gospodinu Simiću, reči su istoričara Predraga Ostojića. Naime, gost na promociji knjige “Draža Mihailović – Na krstu sudbine” istoričar Predrag Ostojić ukazao je na jednu omašku koja je autoru promakla kada je u pitanju deo knjige koji se odnosi na zarobljavanje generala Mihailovića. Uverenje autora da je deo koji je izvučen iz konteksta jedne depeše, koju je Aleksandar Ranković u vreme operacije zarobljavanja generala Mihailovića marta 1946. uputio u Višegrad Slobodanu Peneziću Krcunu - “Bogdanka javlja Pobedi”, šifra ove operacije, Predrag Ostojić autor istorijske studije “Zarobljavanje generala Mihailovića” je negirao objasnivši da su Bogdanka i Pobjeda Miković devojke iz Rudog, koje su bile vrlo poverljivi kuriri na relaciji Mihailović (koji se tada nalazio u rejonu Dobrunske Rijeke) i njegovog punkta u Beogradu. „Tačnije one su sestre od tetke Srpka Medenice, obaveštajnog oficira Višegradske brigade JVuO, koji je u zimu 1945/46 bio zadužen za bezbednost i vezu generala Mihailovića.“, reči su Predraga Ostojića koje su izazvale pažnju brojnog auditorijuma ove promocije. Tom prilikom istoričar Predrag Ostojić je predao autoru njihove fotografije i istorijsku studiju Zarobljavanje generala Mihailovića, koje su razrešile njegovu dilemu. Autor Pero Simić se zahvalio na ovom prilogu i istakao da će se svakako u drugom izdanju ove knjige ispraviti ovu omašku. www. savremenaistorija.com

Posle Lazarevog poziva za odlučujući boj na Vidovdan 1389. godine za koji se srpski vladar “nije odlučio po tome koja mu sila preti, već koju svetinju brani”, i potonje okupacije srednjevekovne Srbije, u narodu je spontani bunt za slobodu prerastao u Hajdučki pokret koji se završio Karađorđevim ustankom početkom XIX veka i “utvrđenjem autonomnih prava i unutrašnje samouprave” preciziranim osmom tačkom Bukureškog mira 1812. godine između Rusije i Turske. Tako je Hajdučki pokret krunisan Karađođevim granicama i oslobođenim delom nacionalne teritorije na kojoj se postepeno vraćala državnost i stvarala doktrina za konačno oslobođenje Otadžbine. Da bi se dovršilo potpuno oslobođenje od viševekovne turske okupacije, Hajdučki pokret iznedrivši Dositejevu krilaticu kao ministra prosvete u Karađorđevoj vladi “leži i ležaće u ropstvu onaj narod koji ne zna šta je nacionalni ponos” morao je dobiti novi kvalitet, pa je tako nastao Četnički pokret i doktrina Četnička akcija (osnovne snage napadaju s fronta, a posebne snage čete ubačene preko granice s leđa i iz pozadine) i trajaće od Berlinskog kongresa 1878. godine do potpunog oslobođenja teritorije u balkanskim ratovima i završetkom Prvog svetskog rata 1918. godine.