savremenaistorija

Iz štampe je izašla knjiga Stanojla Plazine „Sa Jelice planule varnice“, kultno delo, takozvane "emingrantske literature". Izdavač ove knjige je Udruženje “Dragačevo – Jovan Bojović” Prema rečima izdavača ova knjiga po prvi put u Srbiji u novom ruhu donosi, integralni tekst, koji je napisao autor, ali i dopune i objašnjenja na teme, koje su u knjizi ostale nedorečene. Knjiga je ilustrovana fotografijama pripadnika JVuO, koji su pomenuti u samom delu. Knjiga „Sa Jelice planule varnice“ je drugi deo trilogije „Dragačevo - Dražini četnici”- izvori, čiji prvi deo čini knjiga Dušana Mirkovića „Dragačevo - Ravna Gora”. Knjigu možete naručiti na adresi elektronske pošte izdavača: porucnikdragacevo@gmail.com M.V.

Posle četiri decenije, u SAD je dato zeleno svetlo za objavljivanje knjige pukovnika Roberta Mekdauela „Streljanje istorije“. Za razliku od Tita, Mihailović se borio protiv nacista od prvog do poslednjeg dana rata, tvrdi pukovnik Mekdauel, koji je u drugoj polovini 1944. kao saveznički oficir za vezu boravio u Mihailovićevoj komandi. Zbog svog stava da je general Mihailović jedini delotvorni nosilac otpora Hitleru i njegovim slugama u Jugoslaviji, po povratku sa vojne misije pukovnik Mekdauel je, u zimu 1944, udaljen sa mesta šefa Odeljenja za Jugoistočnu Evropu. Kako se danas otkriva, Titov režim je 1970. godine „zahtevao“ od američkog državnog sekretarijata da se profesor Mekdauel osudi na smrt, a da se njegov rukopis knjige „Streljanje istorije“ spali!

Autor „Ravne gore“ odgovara na kritike koje su pratile prvi deo ratne trilogije: Serija je dočekana na nož zbog svih naših raskola. Progovorili smo posle 70 godina jednoumlja. Dražu sam prikazao kao normalnog čoveka i patriotu. Moj Tito je nov, drugačiji, zanimljiv i uverljiv. Posle deset epizoda serije „Ravna gora“, koje su samo prvi deo najavljene ratne trilogije „1941-1944 [1945.]“, autor Radoš Bajić ekskluzivno za „Novosti“ odgovara na najvažnije kritike i kontroverze koje su pratile njeno emitovanje... Zamera vam se da niste do kraja poštovali istorijske istine - Krcun se pojavljuje sa Titom u Zemunu, a tada je, navodno, bio u Užicu, Koča dočekuje Broza iako je u aprilu već isključen iz partije... - „Ravna gora“ je umetnička, igrana, autorska serija koja je inspirisana događajima za koje je istorijski potvrđeno da su se dogodili, ili je verovatno da su se mogli dogoditi. To nije pozivanje na gole autorske slobode, to je uobičajen postupak u kreativnoj umetničkoj formi. Da je „Ravna gora“ dokumentarna, naučna, istorijska serija koja isleđuje tačnost svih relevantnih istorijskih podataka - to ne bilo moguće. Dakle, oni koji su mi to zamerali mešali su babe i žabe. Nekima, poput izvesnog hobi istoričara Samardžića iz Brusa, to je bio povod da organizuje antikampanju protiv „Ravne gore“. Kao i da koristoljubivo sebe promoviše u ozbiljnog istoričara. Inače, čovek je po struci ekonomista.

IMPERIJALNI diskurs u dominantnim državama danas ponovo preovlađuje, dok se interesi malih naroda komentarišu i tumače s nekom naglašenom netrpeljivošću. Uporedo s tim, sve što miriše na suverenost, nacionalni ponos ili nacionalni interes neke od manjih nacija i država, a nije u skladu sa širim - imperijalnim interesima, redovno se omalovažava zarad multinacionalnih, multilateralnih i imperijalnih ambicija. Takav diskurs, posebno kada je rušenjem komunizma nestalo ideoloških izazova, zavladao je savremenom svetskom istoriografijom. Prenošenjem težišta odgovornosti na sporedne aktere, koji su, poput atentata u Sarajevu, samo demagoški izgovor za sukobe blokova velikih sila, prikriva se, zapravo, imperijalna suština borbe za kontrolu resursa u kolonijama. Dr Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU, ovim rečima sumira stanje u savremenoj svetskoj istoriografiji, zbog čega, kaže, našim ljudima od struke ne preostaje ništa drugo nego da naučnim argumentima i na stranim jezicima objasne srpske pozicije.

Sve češći napadi na istoričare dr Kostu Nikolića i dr Bojana Dimitrijevića imaju višestruki cilj, čija je suštna da se ospori naučni kredibilitet ovih istoričara, vrhunskih stručnjaka kada je u pitanju period naše svaremene istorije. Napadi su kulminirali krivičnom prijavom, odnosno predlogom za podizanje optužbe, koju je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu podnelo više udruženja među kojima su Savez antifašlsta Srbije Beograd, Zene u crnom, Helslnški odbor za ljudska prava u Srbiji, Udruženje “Nauka i društvo” Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji i Nezavisno drustvo novinara Vojvodine, prvog avgusta 2013, navodno zato što su: “Učestvujući kao svedoci u postupku rehabilitacije četnickog vode Dragoljuba Mihailovića, koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, predmet Reh.br.69/2010, iznosili netacne podatke i lažne tvrdnje, iako su i kao istoričari, bili svesni da njihovi iskazi ne odgovaraju materijalnoj istini, čime su počinili krivično delo davanja lažnog iskaza iz clana 335. Krivičnog zakonika Republike Srbije.” http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/krivicna%20prijava%20hos%20sept_17_2013.pdf

Prvi svetski rat trajao je 50 meseci. Sedamdeset miliona vojnika je mobilisano. Bilans: Deset miliona poginulih i dvadeset miliona ranjenih. Jedna od najznačajnijih godišnjica u 2014. je obeležavanje sto godina od početka Prvog svetskog rata. Njegov bilans je 50 meseci ratovanja, oko 70 miliona mobilisanih vojnika, 20 miliona ranjenih i 10 miliona poginulih. Srbija je izgubila 62 odsto muškaraca od 18 do 55 godina, 53 odsto je poginulo, a devet odsto su ostali trajni invalidi. Prema rečima demografa Gorana Peneva, svaki četvrti, odnosno peti stanovnik bio je žrtva Velikog rata. "Prve procene su objavljene na Pariskoj mirovnoj konferenciji koja je održana neposredno posle završetka Prvog svetskog rata, 1919. godine, i prema podacima koji su izneti na toj konferenciji milion i 250 hiljada su bili ukupni gubici Srbije", kaže Penev i objašnjava da je to kao ukupna populacija današnje Crne Gore i Islanda.