savremenaistorija

Црна Гора се током целе своје историје истицала непокорношћу, храброшћу и слободарским духом. Због „чојства и јунаштва“ којима су се одликовали њени горштаци, Црна Гора је називана „српском Спартом“. Вођени филозофијом косовског етоса, Црногорци су се често свесно жртвовали за више циљеве, за спас и слободу свога рода. Један од најистакнутијих примера жртвовања за једнокрвну браћу представља Мојковачка битка, вођена на Бадњи дан и Божић 1916. године, у околини Мојковца. У њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успешно зауставила аустро-угарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење Српске војске преко североисточних делова Црне Горе ка Јадранском мору, а самим тим и њена каснија евакуација на Крф. Мало је познато да се у тој, по много чему судбоносној бици, јунаштвом и одважношћу нарочито истакла једина жена која је учествовала у бици. То је била Василија Вукотић, ћерка јединица сердара Јанка Вукотића.

Jedno interesantno „otkriće“ potkrepljeno, u najmanju ruku, naivnim rezonovanjem sa tendencijom naučne hipoteze, otkrivamo u tekstu penzionisanog pukovnika mr Dragana Krsmanovića, pod naslovom „Tri glavne grupacije u srpskoj istorijografiji“, objavljenom na portalu „Pogledi“ 11.02. 2014. Pisac ovog pamfleta , čiji je osnovni cilj diskreditacija istoričara dr Koste Nikolića i dr Bojana Dimitrijevića, ali i istoričara Nemanje Devića, koga pomenuta dvojica istoričara po pukovnikovim navodima „uspešno mobilišu“, pukovnik Dragan Krsmanović, magistar i viši arhivista, bivši je načelnik Vojnog arhiva. Da nije tužno bilo bi smešno. Da nam je nepoznata biografija autora teksta, možda bi kako napisa autor „obični smrtnik“ zaista dobio „uputstvo“ za vrednosno tumačenja savremene istorije i istoričara, koji je proučavaju, a koje je on svrstao u tri kolone: tradicionaliste – komuniste, neokomuniste i klasičare.

У ИМЕ НАРОДА! је прва мултимедијална изложба о дугогодишњим табу темама: ликвидацији, суђењима народним непријатељима, Голом отоку и другим логорима, принудном откупу и колекетивизацији... O изложби и темама које она обрађује, за Фронтал говори аутор изложбе др Срђан Цветковић, историчар Института за савремену историју из Београда, аутор обимне књиге "Између српа и чекића" о методима политичке репресије у Србији од 1944. до 1985. године и бивши секретар Државне комисије за тајне гробнице убијених послије 12.септембра 1944. - Идеја о изложби је настајала годинама, кроз мој рад на докторату као и кроз Комисију за тајне гробнице. Ја и моји сарадници суочавали са огромном количином материјала о репресији за коју смо сматрали да мора бити приказана широј јавности и на тај начин дати допринос суочавању са тоталитарним насљеђем и допринијети духовном оздрављењу нације - каже Цветковић.

Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, ekskluzivno otkriće ili loša predstava Neposredno posle Nove godine održana je konferencija za štampu na kojoj je direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić javnosti predstavio arhivski dokument - pismo Oskara Poćoreka iz maja 1913. godine u kome tadašnji guverner (austrougarske) Bosne i Hercegovine piše o potrebi pripremanja za veliki rat. Kako navodi Tanjug, ovo pismo je već objavljeno 1928. godine u listu "Večernja pošta" u Sarajevu, a njegov prepis "čuva se danas u Arhivu Srbije, dok se za originalom još uvek traga". Dakle, da rekapituliramo: niti je pronađen original dokumenta, niti je taj dokument nepoznat, niti se radi o pismu nekoga ko je bio u vrhu austrougarske piramide moći, ko je odlučivao o pitanjima rata sa Srbijom. Savremena svetska istoriografija navodi obilje dokaza u prilog tezi o ratobornosti Austrougarske prema Srbiji, i to dokaza koji su u vezi sa samim vrhom piramide moći u toj državi: car, prestolonaslednik, načelnik generalštaba i ministar spoljnih poslova - ne za guvernere provincija! Neki od tih autora (poput Kristofera Klarka, na primer) za takvo ponašanje Austrougarske imaju razumevanje, ali ne spore njegovo postojanje.

Dražin poručnik Milisav Šurbatović u Americi postaje šef inženjerske ekipe projekta "Apolo 11" Nikada u istoriji srpskog naroda toliko obrazovanih ljudi nije likvidirano ili utamničeno, i nikad, s druge strane, toliko neobrazovanih nije dospelo na visoke položaje, kao što se to dešavalo od kraja 1944. godine. U početku, i u KPJ je bilo velikih intelektualaca, poput dr Sime Markovića, da bi kasnije čelna mesta zauzimale osobe poput bravarskog pomoćnika Josipa Broza. "Imao je neku intelektualističku crtu, nije imao ponašanje pravog partijca i to je ljude plašilo", pisao je, primera radi, Broz agentima Kominterne o svom drugu Kamilu Horvatinu, kome je to ujedno bila smrtna presuda.

U organizaciji Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945. godine, Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, Kraljeve omladine i Srpskog pokreta obnove održan je 24. januara skup povodom sedamdeset godina od Svetosavskog kongresa, koji se sastao u selu Ba. Ovom prilikom predstavljen je i kalendar za 2014. godinu koji su zajednički priredili i objavili Udruženje i Asocijacija. Kalendar je povodom sto godina od početka Velikog rata posvećen učešću Dragoljuba Mihailovića u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, u kojima se hrabro borio za oslobođenje srpskog naroda i srpskih zemalja, za šta je Mihailović bio odlikovan visokim ordenima Kraljevine Srbije, ali i jednim engleskim odlikovanjem.