Savremena Istorija

U Njujorku je preminuo heroj Drugog svetskog rata. Srbin, vrhunski obaveštajac OSS koji je organizovao operaciju "Vazduđšni most" (operation Halyard) u kojoj je od avgusta 1944. spašeno 512 američkih pilota. Poslednji heroj misije spasavanja 512 američkih pilota oborenih iznad Srbije 1944. Đorđe - Džordž Vujnović preminuo je 24. aprila u svom domu u Njujorku. Sve donedavno njegova uloga u operaciji "Halijard", najvećoj spasilačkoj misiji sa okupiranih teritorija, čuvana je kao najstroža tajna vojske SAD. Tek 2010. godine nekadašnji agent tajne vojne službe OSS (preteča CIA) dobio je od Kongresa zvanično priznanje za svoje podvige - Orden bronzane zvezde. Posle 66 godina obelodanjeno je da je skromni trgovac Džordž iz Kvinsa tokom Drugog svetskog rata bio major Vujnović koji je iz Barija rukovodio spasilačkom misijom "Halijard".

Čekamo na brežuljku iznad desne obale Save, očekujemo da nam mutavac pokaže rukom da krenemo. Tamo, u pravcu gdje će nas voditi put, uzdiže se ogromna zgrada, ograđena visokim zidovima, a iza zidova vire krovovi u raznim oblicima, pokriveni crijepom crvenkaste boje. Tamni zidovi i veličina tvrđave zaprepašćuju. Ovako nešto nikada nijesam vidio. Da kažem, ovo je veliki grad, samo što je uhapšen zidovima, izgleda kao stočni tor, ali ograde nijesu baskije, nego kamen nasložen na kamen i drži grad u svojim šakama. Kad je ovo čudo ovoliko, mislim se, znači da je i ta Hrvatska ogromna zemlja, sa velikim gradovima, za razliku od naših varoši koje nijesu opkoljene zidovima. U naše varoši možeš da uđeš sa bilo koje strane. Možeš da zakucaš na vrata svakom domaćinu. Čak ni paščad neće lanuti na onoga koji kuca. A bogami u ovoj Hrvatskoj je sve nekako drugačije. Što se tiče početka i gledajući ovaj stijenama okovani grad u njoj je sve zabrinjavajuće. Ući u one zidine možda nije teško, ako te prime, ali izaći iz njih ne vjerujem da je lako. Vjerovatno samo kad jedan od ovih mutavaca pokaže rukom „napolje“.

U poznatom stilu, pomalo zatečen, najavom skorog objavljivanja memoara dr Stevana Moljevića „Ravna Gora u svetlu i magli“ u izdanju Instituta za savremenu istoriju, publicista Miloslav Samardžić, na stranicama portala „Pogledi“, između ostalog piše: „Pošto se očekuje skori izlazak „Moljevićevih“ memoara, u izdanju Instituta za savremenu istoriju, a reč je u stvari o falsifikatu Udbe, prenosim deo iz knjige„Pravi i lažni Kalabić – sa nalazom sudskog veštaka“. Knjiga je koncipirana u formi 13 teza, kontrateza i zaključaka u vezi navodne Kalabićeve izdaje. Jedan od 13 „dokaza“ su upravo izmišljeni memoari dr Stevana Moljevića.“ (http://www.pogledi.rs/moljevicevi-memoari/ Ovo je vrlo prepoznatljiv stil ( već viđeno) publiciste Miloslava Samardžića, koji unapred u nedostatku dokaza, želi osuditi ili prikazati javnosti da su sva istorijska, memoarska ili publicistička izdanja, dokumenti, koji govore o Kalabićevom učešću u zarobljavanju generala Mihailovića udbaške ili slično etiketirane, podmetačine. Ne čudi, jer je jedan od glavnih likova na portalu Pogleda upravo major Kalabić.

U noći 1/2 januara 1945. godine na nepoznatoj lokaciji u Beogradu strijeljan je od strane nove komunističke vlasti Grigorije Božović, ugledni književnik, profesor Prizrenske bogoslovije, nacionalni radnik i reporter „Politike“ rođen 1890. u Pridvorici kod Ibarskog Kolašina. Iz presude Vojnog suda Komande grada Beograda (Su. Br. 326/44) od 29. decembra 1944. godine, kojom je Grigorije Božović bio osuđen na smrt, na gubitak građanske časti i na konfiskaciju imovine vidi se da on nije imao pravo na odbranu. Ovu činjenicu potvrdilo je Odelenje za rehabilitaciju Okružnog suda u Beogradu 2008. godine prilikom postupka njegove rehabilitacije, koji je vođen po zahtevu dr Marinka Božovića profesora na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, konstatujući da je Božović osuđen na smrt samo zato što je bio antikomunista i „veliki Srbin.“