Savremena Istorija

U svečanoj sali Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu 22. februara 2013. u organizaciji Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženja pripadnika JvuO 1941-1945. Održana je promocija Kalendara za 2013. godinu posvećenog generalu Mihailoviću i pripadnicima Ravnogorskog pokreta. Veliki broj prisutnih na ovoj večeri u ime Udruženja pripadnika JvuO 1941-45 pozdravio je dr Dušan Đukić, predsednik, u ime Republičke asocijacije za negovanje tekovina ravnogorskog pokreta profesor Predrag Ostojić, u ime priređivača kalendara Miloš Pavković i generalštabni pukovnik Novica Stevanović. Prisutni su na početku promocije imali priliku da vide dokumentarni film o operaciji Halijard, koji je na najbolji način osvedočio događaje iz 1944. u kojima su pripadnici JVuO, pod komandom generala Mihailovića uz u istoriji nezabeleženu požrtvovanost srpskog naroda uspeli da spasu i omoguće bezbedan povratak za više od 500 savezničkih avijatičara.

Žurimo preko mosta. Mama je ostala bez konja. Zaboravila je na bolest, tifus, prisilno istjeran iz njenog tijela. Prihvatila Milijanu za ruku sa jedne strane, sa druge majka Vasilija. Poslednji u našoj grupi je Branko Đukić, bacio ranac sa ramena, razmahao se, štapom podupire ranjenu nogu i ne dozvoljava sebi da se odvaja od naše grupe. Prije nego smo krenuli preko mosta, tata je zamolio djedove da se oslobode ranaca i pušaka, pošto je pored puta bilo boljeg naoružanja, svakome je dao po automat sa torbicama punim šaržera. Izgleda da Njemci shvatili svoju propast, naoružanje ih više ne interesuje, a djedovima dobro došlo jer, kako reče ujak Milo, partizana ima na buljuke. Kao što je rečeno, pravac kretanja je samo Celje. Svi drugi pravci su neprihvatljivi. Moramo žuriti da se što prije prebacimo do Celja, pa dalje put Dravograda i preko granice.Tata objašnjava djedovima da u slučaju susreta sa partizanima ne treba čekati ili možda raspravljati. „Znate da rukujete automatima, pa ih ne treba nositi za ukras, nego po njima pa šta bude. Ne smijemo dozvoliti da se umiješaju među nas.“ Milo napomenu da su nas partizani opkolili sa svih strana: „moraćemo na silu se probijati kroz njihove linije“. „Branko, sine“, kaže Radovan, „razumijemo situaciju, čuli smo sve i vidim da je došao momenat da stanemo na braniku ove đece. Nećemo se žaliti, niti kolebati, ono što možemo daćemo od sebe. Znači, došao je taj momenat da se pogledamo brk u brk sa našim neprijateljima, premda su to naša đeca, naši prijatelji, kumovi, rođaci, komšije koji su se prihvatili lošeg posla i krenuli protivu krsta“.

Autor teksta je generalštabni pukovnik Novica Stevanović, koji je objavio više naslova iz oblasti veštine komandovanja armijskog generala Dragoljuba Mihailovića. Za knjigu "Poslednji srpski đeneral - Veština ratovanja", dobitnik je nagrade "Dragiša Kašiković", koja se dodeljuje za izuzetan doprinos u slobodi misli izražavanja i stvaralaštva. Knjigom "Ravnogorska prva pobeda" autor je delom rekonstruisao prvu savezničku protiv osovinsko- logističku operaciju na tlu Srbije čije je težište bilo 1942. godine, kojom je komandovao general Mihailović, zbog čega je dobio javna priznanja i pohvale od strane 7 savezničkih generala, a od strane generala De Gola - Ratni krst sa palmom. Pukovnik Stevanović trenutno završava novu knjigu na temu "Operacije nužne odbrane", u kojoj obrađuje savezničke specijalne operacije za likvidaciju JVuO i uvođenje komunizma na prostore Jugoslavije. Objavljivanje ove knjige već je pobudilo interesovanje s obzirom da se radi o tajnoj savezničkoj operaciji.

"Neka me svi zaborave! To mi je svejedno! Ali će mi teško pasti ako me moji Srbi zaborave!" Nekoliko dana pre nego što je preminula pre pola veka, 24. septembra 1958, ove reči je izgovorila ledi Lejla Pedžet (rođena 1881), engleska plemkinja, velika srpska dobrotvorka, požrtvovana bolničarka u vreme Prvog svetskog rata, koja je posle Drugog svetskog rata Srbima, sada političkim izbeglicama, širom otvorila vrata svog imanja i više od četrdeset odaja zamka "Varen hauz". Kako je napisao Kosta St. Pavlović godinu dana posle njene smrti, "ledi Pedžet je u svom životu imala tri ljubavi: ljubav za pticama, ljubav za cvećem i ljubav za Srbima".