Na danasnji dan 13. marta 1946. godine, pre sedamdest i tri godinu zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović, načelnik štaba Vrhovne komande i ministar vojni Vlade Kraljevine Jugoslavije od …Detaljnije
Dokumentarni film „General Draža Mihailović“ u produkciji “Pogleda”, scenariste i režisera Miloslava Samardžića – PRIČAM TI PRIČU…
Dokumentarni film „General Draža Mihailović“ u produkciji kragujevačkih „Pogleda“ scenariste i režisera Miloslava Samardžića, poslužio je scenaristi i režiseru da u priču o generalu Mihailoviću ubaci svoju, neutemeljenu verziju zarobljavanja …Detaljnije
Marks, Engels i Srbi u XX veku
Činjenice govore da su upravo komunisti između dva svetska rata na prostoru tada Kraljevine Jugoslavije postali glavni zagovornici ideja Marksa i Engelsa, iako ih ni mnogi od njih nisu razumevali i shvatali. Tako posleratna – komunistička istorijografija ne “ispušta iz vida činjenicu kako je izdržavajući kaznu teške robije Moša Pijade u Lepoglavi preveo “Kapital ” Sve si mogao u to doba da ne znaš iz istorije, ali to da su Čiča Janko i Roćko Čolaković izdržavajući tešku robiju u kazamatima Kraljevine Jugoslavije preveli i “Manifest komunističke partije” i “Bedu Filozofije” i ko zna šta još, to nisi smeo.
Primera ima napretek, ali je važnije od svega pitanje koliko su ljudi kojima su usta bila puna Marksa i Engelsa razumevali i znali u stvari šta sve oni misle i kako pišu o nama u tim svojim spisima. U ratu se strah narodu ulivao parolom: “Ne verujte u nebesa, već u Marksa i Engelsa.” U Titovoj Jugoslaviji jedan od glavnih predmeta bio je Marsizam. Marksizam u srednjim školama i na visokoškolskim studijama. Stotine diplomaca je zvanje magistra i doktora nauka steklo upravo na temu marksističke misli. Jedan od tih na temu: “Marksistički koncept naoružanog naroda.”
Koliko se srpskih komunista klelo u Marksa i Engelsa dovoljno govore fotografije i video zapisi iz posleratnih godina. Ni jedna manifestacija obeležavanja revolucionarnih datuma nije mogla proći bez fotografija pomenute dvojice ideologa radničkog pokreta XIX veka i obavezno Tita i Lenjina – velike četvorke srbomrzaca.
A narod ko narod… Na pomen imena Marksa Engelsa aplaudirao je i klicao, ne znajući da su njih dvojica bili baš toliki srbomrzitelj, što nisu ni krili, o čemu su otvoreno pisali u svojim proglasima i ideološko teorijskim radovima.
Tako su komunisti, neki svesno, neki i nesvesno, Srbima “prodali rog za sveću”. Mnogi su iz svojih domova uklonili ikone, odbacili slave svojih predaka i prihvatili “marksizam” umesto Jevanđelja. Marksizam, koji uglavnom nikada, pa ni u školama, gde se izučavao kao predmet sve do pada Berlinskog zida 1989., nisu spoznali. A da su znali, ko zna da li bi išta bilo drugačije.
Kod Srba je najgora naknadna pamet.
www.savremenaistorija.com
Калабић је славио Ђурђевдан – О томе пише и мајор Александар Милошевић у својим „Сећањима“
Описујући пут повратка ка Србији, пут „босанске голготе“ којим су пролазили генерал Михаиловић и његове јединице априла и маја 1945. мајор Александар М. Милошевић у књизи „Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945.“ помиње и један догађај који се десио на планини Битовњи. У посебном одјељку под насловом „На планини Битовњи 6. маја 1945. – Васкрс и Ђурђевдан“ , мајор Милошевић између осталог пише:
„Пењемо се уз Битовњу и избијамо на њен врх. Из шуме излазимо на леп пропланак висоравни. Предњи делови су успорили ход и ја се упутих ка челу колоне… Пролазио сам поред људства Гарде. На једном месту, двојица су делила наилазећима по орах или лешник. Заинтересовах се откуда то и зашто? „Данас је чика Пери – Никола Калабић – слава. Ово смо морали, ако га нигде није било, из земље ископати. Иначе, оде глава! Ви знате чика Перу!“, одговорише ми она двојица што су делила“ посластицзнаку“ у знак славе. Подсети ме то на недаван случај, опет на овом чемерном путу гоглготе, када сам сазнао да се за чика Перу носи вино чак из буковичке задруге из Тополе.“
Srpska priča – Sećanje iz rata i revolucije 1941 – 1945. Aleksandra M. Miloševića
Priredio Nemanja Dević
U izdanju Službenog glasnika objavljena su sećanja Aleksandra M. Miloševića pod nazivom Srpska priča – Sećanje iz rata i revolucije 1941-1945., koja je za štampu priredio istoričar Nemanja Dević. Ne bez razloga knjiga „Sećanja“ oficira vojske Kraljevine Jugoslavije, ratnog komandanta Lepeničke brigade, 2. Šumadijskog korpusa, Zapadnomoravske grupe korpusa, 6. jurišnog korpusa i načelnika štaba Šumadijske grupe korpusa JVuO, izazvala su priličnu pažnju javnosti, jer se radi o svedočenju poverljivog saradniku generala Mihailovića i svedoku ključnih ratnih zbivanja započetih njegovim nepriznavanjem kapitulacije aprila 1941. , pa sve do njegovog bekstva iz Jugoslavije juna 1946.
Objavljivanjem zaostavštine majora Aleksandra Miloševića, u prvom redu njeogovih memoara i beleški sa kompletiranjem pređašnjih i novih saznanja o njemu i njegovom delovanju priređivač je uspeo da sklopi mozaik o jednom istovremeno burnom i tragičnom periodu srpske istorije i kao retko ko sa toliko mere i osećaja, a opet sa potrebne distance, koja ni jednog trenutka nije narušena, uspeo da prikazaže sve ono što je važno za razumevanje međuratnog, ratnog i poratnog vremena, viđenog očima direktnog učesnika – svedoka, kakav je bio major Aleksandar Aca Milošević.
ОБИЉЕЖЈЕ НА РАВАНЦИМА
На пропланцима планине Варде у месту Горњи Раванци 30. септембра освештано је спомен обележје посвећено генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, министру војном, начелнику штаба Врховне кооманде и припадницима Југословенске краљевске војске у Отаџбини који су 5. октобра 1943. године у присуству већег броја припадника англо-америчке војне мисије у неустрашивом јуришу ослободили Вишеград и том приликом потпуно уништили немачко-усташки гарнизон из састава 369. легионарске – „Вражије“ дивизије.
Овим нападом непосредно је командовао мајор Захарије Остојић, командант Истуреног дела штаба Врховне команде за Источну Босну, који је тежиште операције пренео на Вишеградску бригаду ЈВуО под командом капетана Драгише Васиљевића и бригаду „Летећа Босна“, специјалну јединицу, команде Источне Босне, којом је командовао капетан Петар Јосић,
Спомен обележје подигли су чланови Равногорског покрета из Вишеграда и Бијелог Брда (општина Рудо), поштујући успомену на своје славне претке. Чин освештања обавио је игуман манастира Св. Николаја архимандрит Јован Гардовић.
Požar u konaku manastira Sv. Nikolaja u Draževini
Višegrad – Dobrunska Rijeka
U požaru, koji je izbio u nedelju veče, 19. avgusta, u potpunosti je izgorio treći sprat konaka manastira Svetog oca Nikolaja u Dobrunskoj Rijeci kod Višegrada.
Po riječima monaha i brojnih vjernika požar se pojavio na dijelu krovne kontrukcije i ubrzo proširio na cijelo potkrovlje. Oni su vatru pokušali lokalizova, a potom su pristigle vatrogasne ekipe iz Višegrada i Rudog koje su efikasnom akcijom spriječile širenje požara na donje spratove.
Zahvaljujući usapješnoj intervenciji vatrogasaca spašena je vrijedna arhiva Izdavačke kuće “Dabar“, Mitropolije dabrobosanske, te časopisa „Dabar“ i Soko“.
Po riječima arhimandrita Jovana Gardovića, igumana manastira, nakon požara u nedelju veče obišao ih je načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević, koji je obećao širu i koordiniranu pomoć kako bi se interventno sanirala šteta od požara.
Gardović je dodao da je već u ponedeljak prtistigla mehanizacija i radnici višegradskih firmi koji su započeli uklanjanje preostale krovne konstrukcije, kako bi se što prije organizovalo pokrivanje konaka.
Monah Gavrilo Đurić podsjeća da su, ipak, na trećem spratu izgorjele vrijedne knjige manastirske biblioteke.
Nakon obavljernog uviđaja biće poznati uzroci požara i visina pričinjene štete, koja je nesumnjivo velika.
Pored pomoći višegradskih firmi pomoć u saniranju požara najavili su i brojni vjernici iz Višegrada, Rudog, Priboja, Mokre Gore i drugih mjesta Republike Srpske i Srbije.
Pomozite u obnovi konaka Manastira Svetog Nikolaja u Draževini.
ŽIRO RAČUN – 562-00680-841467-50
NLB Banka a.d. Banja Luka
http://www.visegrad24.info/stradala-manastirska-arhiva/
Парастос и промоција књиге у цркви Св. Николе на Жлијебима у организацији друштва Српски Соко из Херцег Новог
У цркви Св. Николе на Жлијебима код Херцег Новог у уторак 17. јула у организацији друштва Српски Соко из Херцег Новог служен је помен -парастос руској царској породици Романов, која је у Царском Селу пре 100 година брутално убијена од стране припадника Лењинове бољшевичке партије и армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, који је пре 72. године убијен од стране титоистичке комунистичке власти.
После парастоса који су служили свештеници Српске православне цркве представљена је нова књига историчара Небојше Раша, херцегновског хроничара, под насловом “Русија и Бока 1697 – 1918”.
Уручена награда “Драгиша Кашиковић”
Награда “Драгиша Кашиковић” Издавачке куће “Српска реч” уручена је 19. јуна у просторијама Удружења књижевника Србије, по 24. пут добитницима у областима (наука, новинарство и афористика), којима се бавио стваралац чије име признање носи. Једна од добитница је и уредница интернет портала Александра Ребић из САД.
Овогодишњи лауреати су:
– проф. др Зоран Драгишић, редовни професор Факултета за безбедност у Београду – за научну делатност, унапређење система безбедности у Србији и допринос европским интеграцијама наше земље;
– уредница интернет портала Александра Ребић из САД – за информисање америчке јавности и српске дијаспоре о догађајима у Србији и региону и едукацију о улози српског народа у историјским догађајима;
– Аркадиј Давидович из Русије – за више од двадесет објављених књига афоризама и преко седамдесет хиљада написаних мисли, од којих су многе преведене на тридесетак страних језика, укључујући и српски у књизи изабраних афоризама „Аркаде духа”
– Раде Ђерговић – за педесет година рада на пољу хумора и сатире, током којих је објавио десетак књига и постао један од најредовнијих и најпродуктивнијих сарадника великог броја радио станица, новина и часописа у Србији региону, укључујући и медије намењене најмлађима.
SUSRET SA ISTORIJOM: Zašto je Draža popularniji od maršala Tita / “Novosti” June 3, 2018
Četnički general “uzdrmao” poziciju partizanskog komandanta; Otvaranje arhiva i otkrivanje novih činjenica promenili sliku o prošlosti.
PRVI NAPALI NEMCE
OTKRIVRENO je da je četnički prepad na Nemce kod sela Ljuljak ključni dokaz da je Mihailović prvi započeo oružane sukobe s Nemcima, a ne pripadnici Titovog pokreta. “Danas je sasvim izvesno da je 28. maja 1941. kod ovog sela napadnuta nemačka motorizovana kolona i da su se nedeljama posle toga mogli videti ostaci spaljenih kamiona u jarku kraj puta…” – napisao je o tom ratnom događaju Vasa Kazimirović.
_________________________________
SVAĐA ZBOG SOVJETSKIH RUBALJA
PRILIKOM susreta Tita i Draže na Ravnoj gori dogovoreno je da se oružane akcije koordiniraju, da se ratni plen deli, da se Mihailovićevom štabu isporuči iz fabrike oružja u Užicu 1.200 pušaka i izvesna novčana sredstva. Zauzvrat, Mihailović je Titu obećao da će s njim podeliti šta god padobranom stigne od Britanaca. Mnogo godina kasnije, ispostaviće se da su ta “izvesna novčana sredstva”, možda, postala kamen spoticanja u postizanju konkretnijeg dogovora o saradnji. Kad su u jesen 1941. partizani i četnici zajedno oslobodili Užice, pripadnici Titovog pokreta prvi su ušli u užički trezor Narodne banke Jugoslavije, u kojem su pronašli ogromnu svotu novca – više od 45 miliona sovjetskih rubalja. Četnici su insistirali na primeni sklopljenog sporazuma o ravnomernoj deobi ratnog plena. Međutim, Tito za to više nije hteo da čuje, već je Mihailoviću ponudio samo petinu zaplenjenog novca.