Savremena Istorija

На пропланцима планине Варде у месту Горњи Раванци 30. септембра освештано је спомен обележје посвећено генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, министру војном, начелнику штаба Врховне кооманде и припадницима Југословенске краљевске војске у Отаџбини који су 5. октобра 1943. године у присуству већег броја припадника англо-америчке војне мисије у неустрашивом јуришу ослободили Вишеград и том приликом потпуно уништили немачко-усташки гарнизон из састава 369. легионарске – „Вражије“ дивизије. Овим нападом непосредно је командовао мајор Захарије Остојић, командант Истуреног дела штаба Врховне команде за Источну Босну, који је тежиште операције пренео на Вишеградску бригаду ЈВуО под командом капетана Драгише Васиљевића и бригаду „Летећа Босна“, специјалну јединицу, команде Источне Босне, којом је командовао капетан Петар Јосић, Спомен обележје подигли су чланови Равногорског покрета из Вишеграда и Бијелог Брда (општина Рудо), поштујући успомену на своје славне претке. Чин освештања обавио је игуман манастира Св. Николаја архимандрит Јован Гардовић.

Ovih dana u izdanju Udruženja «Dragačevo – Jovan Bojović» i izdavačke kuće «Armon» iz Beograda pojavila se knjiga Dušana Mirkovića (1923. – 2011.) «Dragačevo Ravna Gora». Nažalost Dušan Mirković, rođen u Viči – Dragačevo, narodni pesnik i Ravnogorac, nije dočekao izlazak iz štampe ove knjige, jer je preminuo 20. maja 2011.godine, ostavivši «onima koji dolaze» pesme o Ravnoj Gori i njenim borcima kao jedno vredno sećanje na događaje i ljude, koje baca novo svetlo na mukotrpne dogadjaje ratne prošlosti Dragačeva i Dragačevaca. Knjigu je za štampu priredio njegov zemljak Milutin Velisavljević, vredan istraživač prošlosti svoga kraja, minulog veka, koji se svojski potrudio da ova sećanja i pesme ostanu za nezaborav. Redakcija www.savremenaistorija.com

U okviru Savezničke specijalne operacije i zamene amrijskog generala Mihailovića partizanskim maršalom Titom na vojnopolitičkoj sceni, britanski premijer V. Čerčil naređivao je (1.4.1944) svom ministru spoljnih poslova A. Idnu: “Sastavićete Kralju (jugoslovenski, Petar II) dobru deklaraciju, nateraćete ga da razreši dužnosti Purića (predsednik Vlade) i prekine svaku vezu sa Mihailovićem (vojni ministar, načelnik štaba VK i pomoćnik Vrhovnog komandanta); zatim ćete ga prisiliti da obrazuje vladu za nuždu na koju Tito neće popreko gledati. Tako nam bar ostaje mršava nada da ćemo kroz nastupajućih 5-6 nedelja izgraditi most između njih dvojice...” (Drugi svetski rat, t. 5, s. 456) pa će tako, kao “šlag na tortu”, uslediti nemačka Operacija “Konjički skok” (“Reselsprung”, 25.5-6.6.1944).

Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički (svetovno Nikola Velimirović, rođen je u selu Lelić kod Valjeva, Kneževina Srbija, 23. decembar 1880. po Julijanskom, odnosno 4. januar 1881. po Gregorijanskom kalendaru. Umro je 18. marta 1956. u ruskom manastiru svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD), a sahranjen je na srpskom narodnom groblju pored manastira svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenesene u zavičaj 1991.. je novokanonizovani svetitelj. Bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i filozof