Naslovna Knjige

Category: Knjige

Related categories

У издању „Српске речи“ управо је објављено седмо издање романа „Чичина прича или страдање српско“, аутора Предрага В. Остојића. О „Чичиној причи“ протеклих година говорили су и писали др Веселин Ђуретић, Миодраг Пешић, Миодраг Јакшић, др Коста Николић, Александар Чотрић, Ратко Вукелић, Драгољуб Мићовић, др Предраг Тојић, Боривоје Карапанџић и други, а Интернет новине сербске (www.srpskadijaspora.info) објављујући детаље ове изузетне приче допринеле су да она буде читана широм српске дијаспоре. Одмах по првом објављивању 2006. године књига је добила запажен публицитет, а читалачка публика је доживљавала трагичну судбину јунака приче као личну и породичну, као трагедију целокупног српског народа у прошлом веку. Често је прича тумачена и као ламент ђенерала Михаиловића над највећом трагедијом која је задесила наш род у његовој историји. За књигу „Чичина прича или страдање српско“ Предраг В. Остојић добио је 2008. године награду „Драгиша Кашиковић“ - која се додељује за изузетне домете у области уметности и науке и ширењу граница слободе стваралаштва. Аутор књиге је, поред овог дела, објавио и следеће наслове: „Пуна празнина“ (збирка поезије), „Заробљавање генерала Михаиловића“ (историјска студија), „Горњодрински офанзивни фронт 1914.“ (историјска студија) и „Црногорска Санџачка војска на Горњедринском фронту 1914-1915.“ (историјска студија) кao и више десетина чланака научног карактера објавњених у стручној периодици. Један је од уредника интернет портала www.savremenaistorija.com. „Роман 'Један дан Ивана Денисовича' о животу у совјетским радним логорима службено је уврштен у обавезну школску лектиру постсовјетске Русије. Сматрам да би и књига 'Чичина прича' требало да буде обавезно штиво у школским програмима на српском етничком простору и било би добро да се налази у свакој читаоници, књижари и сваком српском дому у Србији, Републици Српској, Црној Гори и српској дијаспори широм света“, истакао у предговору књизи Александар Чотрић. Књига се може поручити на телефон +381 (0)64 559 02 28
Izdavačka kuća Srpska reč iz Beograda objavila je sedmo izdanje istorijskog romana Čičina priča (ili) Stradanje srpsko, istoričara Predraga Ostojića. Za ovaj roman autor je 2008. godine dobio prestižnu nagradu "Dragiša Kašiković", koja se dodeljuje za izuzetne domete u umetničkoj i naučnoj oblasti, kao i širenju granica slobode stvaralaštva. Nagrada je ustanovljena 1994. godine, a dodeljuje je Izdavačka kuća "Srpska reč" i Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta u znak sećanja na tragično nastradalog novinara i publicistu, urednika čikaške "Slobode" Dragišu Kašikovića, koji je brutalno ubijen u redakciji pomenutog lista 19. juna 1977. Iako je od prvog izdanja ove knjige 2006. godine do danas prošlo 11 godina njen sadržaj i poruke i sada, možda čak i više nego pre, opominju generacije koje dolaze... Ne bez razloga priređivač ovog sedmog izdanja, književnik Aleksandar Čotrić u svom osvrtu na knjigu preporučuje "Čičinu priču" - "Za svaki srpski dom... i obaveznu lektiru u školama" "Ovu priču sam počeo pisati početkom aprila 2004. godine na osnovu kazivanja mog sagovornika, koji je insistirao da ga nigdje po imenu ne pomenem. Bio je to jedini uslov da bi mi ispričao svoju i našu „Čičinu priču“, koja kroz njegovo živo kazivanje , govori o stradanju jedne srpske porodice u minulom vijeku. Rođen 1923. godine u predjelu između Čajniča i Pljevalja na tromeđi tri Titove Republike, danas države: Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, moj sagovornik, ratnik, robijaš i stradalnik onako iz duše ispričao je svima nama, jednu, za ove prostore, običnu životnu priču. Ona je obična, jer je srpski rod kroz svoju istoriju bio pun ovakvih ili sličnih priča. Moram priznati da njegovo kazivanje nisam ni želio ni htio da dorađujem ili ispravljam. Ja sam ga zabilježio onako kako ga je on ispričao, s tim što sam izvjesne događaje povezao i stavio u vremenski okvir, kako bi čitaoci pred sobom imali cjelokupnu sliku vremna i događaja u njemu." Eventualne greške u njegovom kazivanju nisam ispravljao! Priča je ostala za one koji dolaze," reči su Predraga Ostojića, autora ove izuzetne knjige, koji se posebno zahvalio portalu "Internet novine serbske" (http://www.srpskadijaspora.info/), koji je od prvog do evo i sedmog izdanja, "Čičinu priču" predstavio srpskoj dijaspori širom sveta. www,savremenaistorija.com
Promocija knjige, koja nije dala odgovore na mnoga pitanja. U Rudom je 22. aprila 2017.godine predstavljena knjiga “Život I sećanje“ Radovana Bogojevića, podoficira bivše JNA, Vojske Jugoslavije I Vojske RS, rođenog 1955. u selu Medinci opština Podravska Slatina. Bogojevićevi gosti na promociji bili su penzionisani general VRS Vinko Pandurević, dr Savo Lazić, stomatolog i novinar Miodrag Popov. Na dobro posećenoj promociji, promoteri knjige (a i sam autor) najmanje su govorili o knjizi autorovih sećanja, posvetivši veče ličnosti autora, koji je pet ratnih meseci bio član komande Lake pješadijske brigade Rudo. S obzirom da prisutni u sali CKPD "Prosvjeta" u Rudom nisu imali priliku da se ranije upoznaju sa sadržinom knjige to su se i pitanja na kraju promocije uglavnom odnosila na tragične ratne događaje, koji su zadesili pripadnike lake pješadijske brigade Rudo i samu opštinu Rudo u periodu 15. avgust 1992 - 21. januar 1993. godine kada je autor knjige bio član komande brigade. Sama promocija ostavila je utisak da će I posle ove knjige ostati mnogo neodgovora I još više nedorečenosti o događajima kojima se autor bavio ili ih, iz nekih samo njemu znanih razloga, nije ni pomenuo. Pomalo iritirajuće bilo je njegovo objašnjenje da su u filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“ u kome je on učestvovao kao saradnik, čak 70% prikazanih događaja u tunelu „Brodar“ 9.9.1992 – 18/19.9.1992. verno prenete slike dešavanja, što svakako ne odgovara istini, koja kaže da je jedan tragičan događaj zloupotrebljen u komercijalne svrhe, koje je film i u finansijskom pogledu doživeo. Ono što začuđuje je ćutanje preživelih i porodica nastradalih u tunelu, čija je priča sasvim drugačija od filma, pa I onih 70% istine izrečene od strane autora. Izdavač ove knjige je Kulturna zajednica Krajine iz Beograda, a njeno štampanje pomogli su, između ostalih, opština Rudo i kompanija „Dunav osiguranje“ iz Beograda.
Kralj Petar II Karađorđević, u aprilu 1941, pobegao je iz zemlje i poneo narodno zlato. Tako glasi rečenica koju su protivnici monarhije i Kraljevine Jugoslavije neprestano ponavljali od 1945, a zatim je, kao kakvu mantru, preneli i na svoje potomke, tako da je slušamo, evo, više od sedamdeset i pet godina. - Kralj Petar nije ukrao narodno zlato i nije živeo bogato u emigraciji. Jedan gram zlata on nije razmenio! Ovu priču su sistematski posleratnih godina proturali protivnici monarhije – reči su Dušana Babca jednog od autora knjige. “Tajna blaga kralja Petra” - Kraljevina Jugoslavija dočekala je Drugi svetski rat sa stabilnim rezervama i neposredno pre ratnih sukoba planski je nastojala da sačuva novac i zlato i skloni ih na sigurno. Ipak, tokom povlačenja prema Crnoj Gori morala je da spali velike emisije novčanica, kako novac ne bi došao u ruke okupatora. I to je bila jedinstvena mera u istoriji monetarne politike jedne države. Autori knjige tvrde da je sve ono što nije uspeo da ponese kralj ili drugi članovi kraljevske porodice prilikom evakuacije, u ratnim i poratnim godinama, do današnjeg dana, bilo predmet okupatorske, a zatim organizovane državne pljačke i otimačine. - Pod izgovorom brige za kulturno-istorijsko nasleđe, država je otimala privatnu imovinu Karađorđevića - tvrde autori ove knjige u kojoj se nalaze široj javnosti nepoznate činjenice, koje bacaju novo svetlo na istorijske događaje.

Ostali tekstovi

Komentari