savremenaistorija

Novosti Pero Simić 22. jun 2012 IZDANJE NA SLOVENAČKOM Već prvog dana po izlasku iz štampe, knjiga DRAŽA - SMRT DUŽA OD ŽIVOTAizazvala je interesovanje i nekih stranih izdavača. Ljubljanski izdavač "Orbis" izrazo je želju da je prevede na slovenački jezik. "Orbis" je nedavno objavio i Simićevu knjigu "Tito - tajna veka", a pre nekoliko dana i dopunjeno nemačko izdanje Titove biografije, koju su 2009. prvo objavile "Novosti".

PROMOCIJA održana U PETAK 22.juna Knjiga DRAŽA - SMRT DUŽA OD ŽIVOTA, na osnovu koje je napravljen ovaj feljton, promovisana je u petak 22.juna u Beogradu. Na promociji je govorio akademik Matija Bećković, urednik Petar Arbutina i autor Pero Simić, koga su hrvatski i slovenački novinari i istoričari 2009. proglasili "najboljim poznavateljem Tita u svetu" i "najvećim svetskim titologom".

FELJTON je napravljen na osnovu najnovije biografije Draže Mihailovića, koja se u petak 22 .juna pojavila na kioscima u Beogradu, a od subote 23. juna i širom Srbije. Knjiga DRAŽA - SMRT DUŽA OD ŽIVOTA, autora Pere Simića, još u pripremi ocenjena je kao dosad najobjektivnija biografija generala Dragoljuba - Draže Mihailovića. Čitaoci će uz knjigu besplatno dobiti i CD sa odbranom generala Mihailovića, izgovorenom 1946, pred sudom koji ga je osudio na smrt.

BEOGRAD - Pred Višim sudom u Beogradu danas je na ročištu u procesu rehabilitacije generala Draže Mihailovića svedočio istoričar Bojan Dimitrijević koji je dao iskaz u vezi sa krivičnim postupkom vođenim 1946. godine protiv generala i sa istorijskim činjenicama i događajima koji su bili predmet tog suđenja. Dimitrijević je novinarima nakon ročišta rekao da je tokom svedočenja govorio o nekoliko falsifikata, kojima je tokom suđenja ukazivano na saradnju Mihailovića sa vlastima NDH i sa italijanskim okupatorima u Crnoj Gori. "Govorio sam takođe i o tome kakav je bio njegov odnos prema nemačkim okupatorima i da li je u tome bilo kolaboracije. Pokušali smo da problematizujemo optužnicu novim detaljima koji su na suđenju bili izostavljeni, pre svega dokumentima, koji govore o partizanskim pregovorima sa Nemcima ili nemačka dokumenta iz kojih se vidi da su oni Mihailovića doživljavali kao vođu pokreta otpora", naveo je Dimitrijević. Na današnjem ročištu trebalo je da svedoče i istoričari Kosta Nikolić i Veselin Đuretić, ali će sud njihove iskaze uzeti na sledećem ročištu zakazanom za 8. oktobar. Pored toga, Sud je dobio predlog SUBNOR-a da se kao svedoci pojave i Miodrag Zečević i doktor Branko Latas. Pred početak ročišta ispred zgrade Višeg suda u Timočkoj ulici okupile su se pristalice četničkog pokreta, partizanskog pokreta, kao i pripadnice organizacije "Žene u crnom", koje je razdvajo veliki broj policajaca. Nešto pre 10 sati su se ispred zgrade okupili pripadnici četničkog pokreta, zatim grupa mladih koja se predstavlja kao SKOJ i pripadnice organizacije "Žene u crnom". Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi. Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Mihajlović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan". Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali se sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene. http://www.tanjug.rs/novosti1/47873/istoricar-dimitrijevic-svedocio-o-sudjenju-drazi.htm

Prošle godine povodom Drugog pomena taocima uhvaćenim 14. jula 1943. godine u Petrovskoj blokadi Gojne Gore (nemačka operacija "Morgrnluft") profesor Milivoje Trnavac objavio je knjigu "SAMO SU SMRTI ISTINE - petrovsko roblje i druge žrtve sela Gojna Gora u ratu 1941 - 1945" , u kojoj opisuje stradanje Gojne Gore i više mesta na padinama Suvobora, Maljena, Povlena i Medvednika od strane Nemaca angažovanih u operaciji "Morgenluft". Ova operacija predviđena za uništenje štaba Vrhovne komande JVuO i zarobljavanja generala Mihailovića završila se neuspehom, ali i odvođenjem u ropstvo i smrt 455 žitelja više od desetak naselja, među kojima i Gojne Gore. O ovoj nemačkoj operaciji u našoj istorijografiji nije se znalo ništa više od onoga što je zabeležio dr Venceslav Glišić i zato je ova spomenica "Petrovskim žrtvama" o kojima piše posle dvogodišnjeg istraživanja profesor Trnavac vrlo interesantna i značajna sa aspekta daljeg proučavanja naše savremene istorije.

UREDNIŠTVU POLITIKE- RUBRIKA „POGLEDI“ Poštovani. Članovi Udruženja jugovoslovenske vojske u otadžbini 1941-1945. (JVuO) godine i njegov Glavni odbor očekuju da ćete omogućiti u istoj rubrici repliku na članak SUBNOR-a koji je objavljen u „Politici“ od 06.06..2012. godine tekstom koji nas vraća u 1945/46 godinu, znači 71. godinu od završetka II svetskog rata i građanskog rata između partizana i JVuO, u kojem se, ni posle tolikog protoka vremena ne može naći ni reč pomirenja ili bar nagoveštaja da se, radi utvrđivanja istorijske istiine o zlodelima poćinjenih sa obe strane u tom ratu, otkriju krivci ako je to moguće i na odgovarajući način kazne zarad usmrćenih kao i preživelih. To ne bi bila satisfakcija zbog izgubljenih živora, ali bi mogao biti korak ka okončanju ovog sukoba koji, po mnogima, i dalje besmisleno traje, uvek iznova podstaknut upravo od SUBNOR-a, preciznije od njegovih članova ili pristalica. Možda se i ne bismo osvratli na ovaj članak, ali svrstavanje JVuO u isti „koš“ sa ustašama, balistima, ljotićevciam i drugim kvislinzima nakon, ponovićemo, sedamdesetak godina, zaista je necivilizovani sumrak ljudskog uma i izraz mržnje koje bi pisac Kačavenda hteo da prenese i na druge ljude, pogotovu na mladost naše nacije koja, sasvim razumljivo, i ne zna šta se to dešavalo od 1941 do 1945. godine, a naroćito od kraja 1945. godine pa nadalje. No, u članku koji Vam dostavljamo, nadamo se da ćete uočiti razumnost s naše strane i spremni da se stavi tačka na „kame i klanje sopstvenog naroda“ kako kaže Kačavenda i prekine praksa da se od nekih sporadičnih slučajeva uopštavanjem (indukcijom) okalja čitav jedan rodoljubivi i patriotski – Ravnogorski – pokret kao i njegova vojna varijante JVuO na čelu sa generalom Mihailovićem. Očekujemo razumevanje i pozdravljamo Vas. Beograd, 10.06.2012. god. Udruženje pripadnika JVuO-Beograd Predsednik, Dr Dušan Đukić