savremenaistorija

A D V O K A T ZORAN M. ŽIVANOVIĆ 11000 BEOGRAD Svetozara Markovića 14 tel: 3233-397; faks: 3237-146 Reh. 69/2010 VIŠI SUD U BEOGRADU B E O G R A D PODNESAK PUNOMOĆNIKA PREDLAGAČA Punomoćnik predlagač je primio: A) Podnesak Saveza antifašista Srbije sa prilozima primljen 27.3.2012. i B) Podnesak Saveza udruženja boraca NOR Srbije od 30.5.2012. sa prilogom. Ad/1 1. Podneskom od 27.3.2012. godine podnosilac dostavlja saopštenje 12 nevladinih organizacija pod naslovom „Saučesnici zločina“ objavljeno u listu „Danas“ 21.3.2012. godine. Podnosilac očekuje da će se Viši sud u Beogradu prema podnetim pismenima ophoditi sa dužnim uvažavanjem i poštovanjem istorijskih fakata i krivično-pravnog sistema Republike Srbije pored ostalog zbog svog stručnog i moralnog autoriteta i ugleda Republike Srbije. 2. Iz sadržine priloženog saopštenja proizilazi da potpisnici hoće da nametnu sudu tri svoja stava: prvi da se prema „nepobitnim istorijskim činjenicama i elementarnim pravnim principima“ sud mora ophoditi sa dužnom pažnjom, drugi da sud nije nadležan „za uspostavljanje neke nove prošlosti“ i treći da postupak rehabilitacije ne treba voditi dok Ustavni sud ne ispita utemeljenost Zakona o rehabilitaciji i „Zakona o izjednačavanju partizana i četnika“. 3. Ustavno je pravo svakog pravnog subjekta da na miran način izražava svoje stavove i mišljenje uključujući i protest zbog odluka državnih organa. Na toj osnovi, dato je pravo na podnošenje predstavki sudovima i drugim državnim organima. 4. U konkretnom slučaju međutim, podnosilac predstavke i potpisnici teksta „Saučesnici zločina“ upućuju otvorenu pretnju da „oni koji donose odluke treba da budu svesni i toga da rehabilitovanjem zločina koji ne zastarevaju po međunarodnom pravu, postaju saučesnici u tim zločinima.“ 5. Pošto odluke o rehabilitacijama donose sudovi, takvo obraćanje je jasna povreda zakonske zabrane uticaja na sud propisan čl. 6. Zakona o uređenju sudova koja glasi:

Jedan dokument iz maja 1942. godine baca novo svetlo na međunacionalne i međuverske odnose tokom Drugog svetskog rata na području Raške oblasti. Ovaj dokument nije usamljen kao primer i daje povod za preispitivanje i utvrđivanje istine o događajima, koji su doveli do tragičnog stradanja civilnog stanovništva, ne samo na ovom području, već i šire u Podrinju, Istočnoj Bosni i Hercegovini. Iznošenjem ovakvih dokumenata na svetlost dana biće lakše objasniti i delovanje pojedinih muslimanskih prvaka poput Huseina Rovčanina, koji je štiteći Srpski živalj na području Komarana, uživao i zaštitu majora Pavla Đurišića, komandanta Limsko-sandžačkih četničkih odreda (kasnije i komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka). Na isti način falsifikatovanjem dokumenata (za potrebe suđenja generalu Mihailoviću) poput onog, kojim major Pavle Đurišić izveštava Vrhovnu komandu JVuO o navodnom «uspešnom čišćenju terena» i ubistvu 8 hiljada civila u akciji u Podrinju, dovoljno govori o nameri komunističke propagande da JVuO i generala Mihailovića optuže kao jedine krivce za zločine nad civilnim stanovništvom na tom području, koristeći kao polaznu osnovu svih dešavanja zamenu teze o uzroku i posledicama, što je Ravnogorskom pokretu nanelo nesagledivu štetu. Na ovom mestu redakcija www.savremenaistorija.com daje na uvid jedan od takvih dokumenata, koji svedoče o direktnoj umešanosti komunista u tragične događaje u pomenutim područijima i baca novo svetlo na ratne događaje 1941. – 1945.

Poslednja generacija Titovih pionira ove godine napunila je okruglo trideset godina i verovatno ima krizu identiteta dok prevrće u rukama izbledelu kapicu sa crvenom petokrakom i sluša da je, prema do sada prikupljenim podacima, 36.000 ljudi stradalo ili nestalo posle 1944. godine, u miru, za vreme komunističkog režima. Državne institucije i javnost se već duže vreme aktivno bave rehabilitacijama, restitucijom, obeštećenjima žrtvama komunističkog režima, otkrivanjem lokacija tajnih grobnica. Kako se u doba „dekomunizacije”, kada se vraća imovina oduzeta od hiljada građana, rehabilituju osuđeni u političkim procesima (za sada ih ima oko 2.000), obeštećuju Golootočani, traga za grobom Draže Mihailovića, izgledaju školske lekcije o nekada neprikosnovenom komunizmu?

Svedoci u procesu rehabilitacije generala Dragoljuba Mihailovića osporavaju presudu o saradnji sa okupatorima. Bojan Dimitrijević i Kosta Nikolić dokazuju da su i 1943. Nemci insistirali na uništavanju četnika PARALELNO sa procesom za vraćanje časti i ugleda komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljubu Draži Mihailoviću, koji se vodi u Višem sudu u Beogradu, u Prvom osnovnom sudu u prestonici teče postupak za utvrđivanje njegove smrti. Kako se očekuje, ovaj sud bi uskoro trebalo da mu postavi staraoca, koji će u tom procesu zastupati njegove interese.

Pero Simić | 29. jun 2012. PREMA jednom izveštaju engleskih obaveštajaca, koji se sada u Srbiji prvi put objavljuje, agenti Udbe primenili su prema generalu Mihailoviću specijalni sistem za iznuđivanje priznanja: - Stavljen je u sobu Ozne za mučenje i tu je zadržan 74 časa. - Njegovi jauci su se čuli u mnogim delovima zgrade. - Za vreme "ispitivanja" potpredsednik (jugoslovenske) vlade Edvard Kardelj dva puta je posetio zgradu (centralu Udbe u Beogradu). Prema ovom dokumentu, ovaj sistem mučenja smislili su šefovi beogradske i zagrebačke policije, Lazić i Bedeković, "raniji Mihailovićevi prijatelji".

Pero Simić | 28. jun 2012 AGENT MOSKVE Malo je poznat podatak da je ban Hrvatske banovine Ivan Šubašić, koji je od sredine 1944. zastupao interese kralja Petra u pregovorima sa Titom, bio klasični sovjetski agent. Još 1942. u SAD ga je za moskovskog obaveštajca zavrbovao šef sovjetske rezidenture Vasilij Zarubin, koji je Šubašiću dodelio agenturno ime Seres. Pored Šubašića, Zarubin je tada za sovjetsku tajnu službu pridobio i jednog od najvažnijih članova kraljevske jugoslovenske vlade Savu Kosanovića, čije je konspirativno ime bilo Kolo.