savremenaistorija

I ove godine kao i svih prethodnih u mestu Undrulja, sada Draževina (Dobrunska Rijeka) 13. marta, na dan kada je general Mihailović pao u ruke komunističke OZNE, biće održan pomen parastos. Da podsetimo: Negde iza ponoći 13. marta 1946. pripadnici OZNE su sa ovog mesta, koje se nalazi oko 250 metara od puta Uvac – Dobrun, kidnapovali generala Mihailovića, ubivši pri tom njegove pratioce Blagoja Kovača i Nikolu Mastorovića i majora Dragišu Vasiljevića, ratnog komandanta Višegradske brigade JVuO. Sa lica mesta je uspeo pobeći vodič ove grupe Lazar Gajić, pripadnik Višegradske brigade JVuO, iz prateće grupe Budimira Gajića, koja je prethodnih meseci neposredno obezbeđivala generala Mihailovića. Prema zvaničnoj verziji, koju je potvrdila Državna komisija za utvrđivanje okolnosti pogubljenja generala Dragoljuba-Draže Mihailovića, sastavljena od eminentnih istoričara, grupa odabranih pripadnika OZNE, prerušena u pripadnike JVuO, koja se od 6. marta kretala terenom uspela je koristeći prethodno zarobljenog majora Kalabića, uspostaviti kontakt sa generalom Mihailovićem u jednoj kući u selu Repuševići, gde se on krio nepunih mesec i po dana. Iz Repuševića, posle sastanka sa majorom Kalabićem i „njegovom grupom“ i pored izraženih sumnji svojih najodanijih ljudi general Mihailović se odlučio na put ka Srbiji... Od kuće Petra – Francuza, koja se nalazi na putu prema Dobrunu, general Mihailović je posle zarobljavanja, u jutarnjim satima 13. marta 1946. odveden prema Beogradu. Program obilježavanja - 9.00 časova polaganje cvijeća na Trgu palih boraca u Višegradu - 10.00 časova Bogosluženje u crkvi Sv.Oca Nikolaja u Draževini - 11.00 časova pomen i parastos poginuloj pratnji Draže Mihailovića - 12.00 časova polaganje cvijeća na spomeniku đenerala Draže Mihailovića i svečani govor duhovnika pokreta. - 13.30 časova ručak,trpeza ljubavi i poštovanja

Autor teksta je student fakulteta političkih nauka Stefan Vučićević Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Rusi, Amerikanci, Englezi. Možda su imali bolje oružje, više vojnika, bolja vođstva. Ali to je, u stvari, izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su oni odneli. Ali ovde, među nama, ima jedan narod koji je izvojevao jednu drugu i mnogo lepšu pobedu – pobedu duše, pobedu srca i poštenja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. To su Srbi! Ovim rečima je Fridrih Grisendorf započeo svoju oproštajnu propoved u Everburgu, kraj Osnabrika u Nemačkoj. Ovaj protestantski pastor je bio veoma obrazovan i dobro informisan čovek. Kao izaslanik nemačkog cara Vilhelma II primio je od američkog predsednika Vudroa Vilsona njegov program u 14 tačaka o samoopredeljenju naroda. Pred odlazak u penziju, on je pred svojim parohijanima održao jednu od najlepših beseda izrečenih o jednom narodu.

Pismo Predsedniku Srbije Vratite spomenik Titu u Užicu! Srbija mora da počne da brani svoje časno mesto u istoriji i doprinos ličnosti. Ovo je u pismu Predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću naglasio, u ime Republičkog odbora, predsednik SUBNOR-a prof.dr Miodrag Zečević. Juče smo objavili saopštenje Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta u vezi inicijative za vraćanje spomenika Josipa Broza - Tita na Trg u Užicu. Ova reakcija usledila je na osnovu inicijative Republičkog SUBNOR-a odnosno pisma koje je ova organizacija uputila predsedniku Republike gospodinu Tomislavu Nikoliću. Redakcija www.savremenaistorija.com nije komentarisala ovu inicijativu, već je to prepustila javnosti. Možemo samo da kažemo da je i ovo deo Srbije u kojoj živimo, ne želeći da pišemo o stotinama uništenih i bačenih spomenika od strane "oslobodilaca" iz vremena Kraljevine Jugoslavije i Srbije i o onom poimeničnom spisku od 42000 žrtava komunističkog terora iz vremena kada je Broz uspostavljao svoj režim u Srbiji. Pismo u celosti glasi:

(Saopštenje za javnost) Beograd, 28. februar - Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, na čijem čelu je narodni poslanik Aleksandar Čotrić, oštro se protivi inicijativi SUBNOR-a da se na glavni trg u Užicu vrati spomenik Josipu Brozu Titu, jer je njemu i njegovoj ideologiji mesto u muzeju i tamo bi trebalo i da ostanu. Osim što je Užicu nametnuo svoje ime, Tito ništa nije učinio za ovaj grad. Naprotiv, novembra 1941. godine, da bi pobegao iz Užica pred Nemcima, što je činio i tokom celog rata, Tito je u bici na Kadinjači nepotrebno žrtvovao kompletan Radnički bataljon, sastavljen od stotina srpskih seljaka i radnika iz Užica i okoline. Podsećamo da Parlamentarna skupština Saveta Evrope zahteva i od Srbije da osudi zločine komunističkog režima, a Ustavni sud Slovenije je zabranio da se u Ljubljani ulica nazove po Titu, jer je "njegovo ime simbol komunističkog režima koji je kršio ljudska prava".

U svečanoj sali Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu 22. februara 2013. u organizaciji Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženja pripadnika JvuO 1941-1945. Održana je promocija Kalendara za 2013. godinu posvećenog generalu Mihailoviću i pripadnicima Ravnogorskog pokreta. Veliki broj prisutnih na ovoj večeri u ime Udruženja pripadnika JvuO 1941-45 pozdravio je dr Dušan Đukić, predsednik, u ime Republičke asocijacije za negovanje tekovina ravnogorskog pokreta profesor Predrag Ostojić, u ime priređivača kalendara Miloš Pavković i generalštabni pukovnik Novica Stevanović. Prisutni su na početku promocije imali priliku da vide dokumentarni film o operaciji Halijard, koji je na najbolji način osvedočio događaje iz 1944. u kojima su pripadnici JVuO, pod komandom generala Mihailovića uz u istoriji nezabeleženu požrtvovanost srpskog naroda uspeli da spasu i omoguće bezbedan povratak za više od 500 savezničkih avijatičara.

Autor teksta gš pukovnik Živomir R. Podovac Stvar je Evropske unije (EU) što za praćenje Srbije u ispunjavanju uslova za prijem u EU, određuje po dva ili više zvaničnika iz Slovenije. I nije sporno da ti zvaničnici istupaju sa ocenama po zadacima Unije, sve dok ne počnu da potežu uslov ispunjavanja saradnje Srbije sa Sudom UN za ratne zločine na prostoru bivše SFRJ u Hagu. Još kada se tome pridruže i zvaničnici vlasti u Ljubljani! To onda predstavlja političku drskost bez presedana, apsurd, pravno verolomstvo EU. Pravo pitanje je: Kada će, prema dokumentu o osnivanju Suda, krivci za ratne zločine u Sloveniji postati tuženici, a Sud u Hagu tužilac? Da li će se to ikada desiti? Ko je zaboravio da je i Slovenija republika bivše SFRJ i da je, prema Rezoluciji SB UN, u ingerenciji Tužilaštva u Hagu? Gde se zagubila odgovornost za ratne zločine, državnog rukovodstva Slovenije, koje je prvo zapalilo jugo-požar građanskog rata? Ko je zaboravio komandnu odgovornost za počinjene ratne zločine, od strane komandanata Teritorijalne odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Sekretarijata za informacije (Jelko Kacin) i drugih institucija Slovenije? Zašto Sud u Hagu nije zatražio od R Srbije, opširnu dokumentaciju koja o ovim zločinima, postoji u Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srbije i Vojnom arhivu Ministarstva odbrane R Srbije? Po kom pravu su zaštićeni Milan Kučan, Janez Janša, Janez Drnovšek, Jelko Kacin, Zdenko Latin...A, počinjena dela, su zaista stravična, sa fašisoidnim elementima i metodama u izvršenju. Ima ih mnogo, koja su dokumentovana i dokazana, a navešćemo samo neka: