savremenaistorija

Ni siromašnije zemlje ni većeg bogatstva u karakterima, ni manje zemlje ni većeg broja pravih ljudi.“ U samo jednoj rečenici vladika Nikolaj Velimirović opisao je zemlju Hercegovu, Hercegovinu. Smještena između Jadranskog mora, obala Neretve i Trebišnjnice i vrhova Zelengore i Maglića, prekrivena bogatim i plodnim kraškim poljima, Hercegovina već vijekovima u dobrim, u naopakim i u zlim vremenima opstaje. To čini zahvaljujući svojim ljudima i njihovom karakteru koji je oduvijek odisao gostoprimstvom, čašću, poštenjem i hrabrošću. Ne kaže se slučajno za Hercegovinu „Sav svijet naseli, sebe ne raseli“. Uistinu ovaj danas slabo naseljeni, zapušteni i zaboravljeni kraj, kroz vijekove je svoje najbolje i najvrednije davao za neke više ciljeve i interese. Hercegovina je uvijek bila prva na braniku otadžbine. Kad je trebalo krv prolivati, Hercegovci bi stizali prvi a odlazili poslednji; kad bi zavladala glad i bijeda, Hercegovci bi odvajali od svojih usta za druge, a opet, kad bi došla vremena blagostanja, ne bi se razmetali.

Prvi osnovni sud u Beogradu 14. juna ponovo odlučuje o datumu kada je streljan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović PRVI osnovni sud u Beogradu 14. juna ponovo odlučuje o datumu kada je streljan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović. Advokati koji su tražili Čičinu rehabilitaciju opet će izložiti dokaze da je on streljan 17. jula, 1946, a ne 31, kako je sud nedavno presudio. Punomoćnik udruženja građana i pojedinaca koji su zatražili da se Mihailoviću vrate čast i ugled, advokat Aleksandra Andrić, kaže da su sudu tokom postupka dostavljene zvanične odluke državnih organa iz kojih se jasno vidi da datum smrti ne može da bude onaj naveden u prvoj odluci. - Dostavili smo odluku Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 16. jula 1946, u kojoj piše da je "odbijena molba za pomilovanje na smrt osuđenih izdajnika i ratnih zločinaca" meću kojima je i Dragoljub Mihailović - kaže Andrićeva. - Zatim dopis kojim Prezidijum obaveštava ministarstvo pravosuđa da je odbijena njegova molba za pomilovanje i da se "upućuje na dalji postupak", i dopis u kom Vrhovni sud FNRJ obavešatava ministarstvo unutrašnjih poslova da je "presuda izvršna i da se dostavlja sa molbom za zakoniti postupak", odnosno da se izvrši smrtna kazna. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:436151-Drugi-put-o-datumu-Drazine-smrti

Uz najviše državne počasti, posmrtni ostaci kralja Petra Drugog, njegove supruge kraljice Aleksandre, kraljice majke Marije i njegovog brata princa Andreja Karađorđevića položeni su juče u kriptu Mauzoleja porodice Karađorđević u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Sahrani su prisustvovali predsednik i premijer Srbije Tomislav Nikolić i Ivica Dačić i princ Aleksandar Karađorđević,mnogobrojne delegacije i gosti, izaslanici evropskih i svetskih dvorova, kao i predstavnici diplomatskog kora i mnogobrojni građani. Zaupokojenu liturgiju služio je u prisustvu brojnih arhijereja Patrijarh srpski gospodin Irinej. Posle sahrane, prisutnim su se obratili Patrijarh srpski gospodin Irinej, predsednik i premijer Srbije Tomislav Nikolić i Ivica Dačić i princ Aleksandar Karađorđević, Navodimo deo govora pokojnog Dragiše Kašikovića nad odrom Kralja Petra II iz 1970.

U petak, 24. maja 2013. biće služena Liturgija u kapeli Sv. Andreja Prvozvanog u Dvorskom kompleksu na Dedinju od 9 do 10 časova. Od 10 do 10.15 časova biće služen pomen, a zatim će kolona krenuti iz Dvorskog kompleksa. U 10.30 časova posmrtni ostaci Njihovih Veličanstava i Njegovog Kraljevskog Visočanstva stižu pred Sabornu Crkvu u Beogradu. Od 10.30 do 10.45 biće služen pomen, a od 11 časova pa dok se ne završi počinje mimohod građana. U subotu, 25. maja od 9 do 11 časova biće služena Sveta Arhijerejska Liturgija u Sabornoj Crkvi, a zatim od 11 do 11.15 časova pomen. U 11.30 kolona sa posmrtnim ostacima Njihovih Veličanstava i Njegovog Kraljevskog Visočanstva polazi ka Crkvi Sv. Đorđa na Oplencu, gde stiže u 13 časova. Od 13.15 do 13.30 časova Njegovo Preosveštenstvo Vladika šumadijski G. Jovan služiće pomen. Od 13.30 do 20 časova trajaće mimohod građana. U nedelju, 26. maja 2013. zvanični program Državne sahrane počinje u 10 časova Svetom sabornom Arhijerejskom Liturgijom u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, koju će služiti Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej sa Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve. Zvanični program Državne sahrane završava se u 13.30 časova.

Piše: Dragan Krsmanović Devedesete godine su razorile srpsko društva do temelja. Mada su ekonomske posledice sankcija i ratova bile ogromne, još razornije je bilo rušenje tradicionalnog sistema vrednosti. Ono što je bilo dobro, postalo je loše a ono što je bilo zlo i nemoralno postalo je poželjno i cenjeno. Lopovi su se presvukli u „kontraverzne biznismene“ , za krađu se govorilo „snašao se“, a ko se zbog nečega „nije snašao“, a bio je u prilici postao je nesposobnjaković dostojan prezira. Priča se da se dvehiljadite desila neka promena. Možda u politici i ekonomiji, ali ne i u moralu. Biti pošten i plemenit i nadalje je vredno prezira, a i dalje se veličaju tirani i otimači. Povodom 9.maja –Dana pobede državna televizija je upriličila emisiju u kojoj su „pravi“ i „kvaziistoričari“ pokušali da osvetle neke kontraverze, kojima naša prošlost obiluje. I opet su se, nažalost, ubrali truli plodovi dva naopaka procesa. Na stablo višedecenijskog iskrivljavanja činjenica, falsifikovanja i podmetanja nakalemljena je grana zlobe i nemorala. Tako, pošto su i „slepi“ videli da general Mihailović ne može biti izdajica, pokrenuta je druga matrica. Matrica po kojoj se general Mihailović mora prikazati kao nesposoban i nesnalažljiv, skoro pa priglup. Jer kako je austrougarski narednik „nadmudrio“ srpskog pukovnika?

Oslobodilačka 1918. u Sarajevu više nije oslobodilačka, dobri adeti i običaji su zaboravljeni, nema bratstva između naroda, utihnula sevdalinka. Da li postoje prohodni mostovi za dolazeće generacije, pokazaće vreme. Sarajevo, 6. novembar 1918. Sunčevi zraci stidljivo su tog jutra padali po masi naroda koji se okupljao čekajući vojsku s istoka koja će joj doneti slobodu. Pobedničkom armijom koja je dolazila na poziv Narodnog vijeća – predstavničkog tela južnoslovenskih naroda Bosne i Hercegovine, komandovao je vojvoda Stepa Stepanović, junak sa Jedrena, Cera i Dobrog Polja. Stari vojvoda očekivao je borbe već na Drini. Strepeći, vojnici su se brzo približavali gradu u kom su posle ubistva prestolonaslednika tuđina na Vidovdan 1914. izbile prve varnice svetskog požara. U srcima okupljenih bila je bura. Doček srpskih oslobodilaca u Sarajevu bio je trijumfalan i potresan. Gradonačelnik Aristotel Petrović je vojvodi i njegovim vojnicima uzbuđeno poželeo dobrodošlicu i izrazio zahvalnost za sve njihove napore. Mara Ljubibratić, koja mu je podarila lovorov venac, prisećala se nezaboravnih momenata: