savremenaistorija

Ravnogorski pokret Višegrad Vas poziva na pomen parastos 13.03.2014 godine u Draževinu kod Višegrada. Na tom lokalitetu uhvaćen je đeneral Dragoljub Draža Mihailović. Prilikom mučkog hvatanja đenerala Mihailovića od strane ozne, ubijeni su njegovi pratioci: Majstorović Nikola, Kovač Blagoje i komandant Višegradske brigade JVuO, major Vasiljević Dragiša. Program: 08 časova – Okupljanje na Trgu Palih boraca u Višegradu 09 časova – Polaganje vijenaca na spomenik poginulih boraca Otadžbinskog rata u Višegradu; Draževina: 11 časova - Pomen parastos poginulim pripadnicima JvuO na mjestu zarobljavanja generala Mihailovića 12 časova - Pomen i istorijski čas kod spomenika đeneralu Mihailoviću 13 časova - Trpeza ljubavi

I OVE GODINE 13. MARTA U UNDRULJI (SADA DRAŽEVINI) BIĆE ODRŽAN POMEN PARASTOS U ZNAK SEĆANJA NA STRADALE PRIPADNIKE JVUO I GENERALA MIHAILOVIĆA, KOJI JE UBIJEN POSLE MONTIRANOG PROCESA U BEOGRADU 17 JULA 1946. Ovih dana pre 68 godina izvedena je operacija “hvatanja” generala Dragoljuba Draže Mihailovića. Akcija je okončana u svitanje 13. marta 1946. godine, u rejonu Dobrunske Rijeke, na lokaciji Undrulja, kada su pripadnici specijalne grupe OZN-e, uspeli lišiti slobode komandanta JVuO, generala Mihailovića. Ovom događaju prethodila je višemesečna potraga za komandantom JVuO, prilikom koje, nova komunistička vlast, nije poštedela stradanja nedužno civilno stanovništvo višegradskog I ruđanskog kraja.

U subotu 01.marta u Gradskoj galeriji u Nevesinju upriličena je promocija knjige autora i priređivača, Branka Jevtića „Ratni dnevnik Miloja Lazarevića“, koja opisuje dešavanja na području Hercegovine za vrijeme Drugog svjetskog rata iz vizure oficira Jugoslovenske vojske u otadžbini. Lazarevićev ratni dnevnik predstavlja dragocjeno svjedočenje o dešavanjima na prostorima istočne Hercegovine u teškim vremenima Drugog svjetskog rata i gubicima koje je ovaj kraj pretrpio. Nakon blagoslova sveštenika Mihajla Andrića, uvod u ovu promociju je napravila Ljilja Ivezić, direktor Narodne biblioteke u Nevesinju. O ovom ratničkom dnevniku su govorili član Komisije za istoriju i njegovanje oslobodilačkih ratova Vojin Gušić, mr Momčilo Golijanin i sam autor, Branko Jevtić. Virtualna Hercegovina je pripremila video reportažu sa ove promocije. VIDEO http://www.virtualnahercegovina.com/index.php/medija-centar/televizija/4619-nevesinje-ratni-dnevnik-miloja-lazarevica-bacanovo-svjetlo#ixzz2uvyXB692

Aleksandra Rebić - Jedna interesantna inicijativa ПРЕДЛАЖЕМ: 1. Да Влада или Скупштина Републике Србије формира Одбор који ће организовати да се ископа мала количина земље са сваког од бојишта у Србији где је у току Балканских и Првог светског рата пало на хиљаде Хероја Србије, као што су Цер, Колубара, десна обала реке Дрине, Битољска долина, Брегалница, Добро поље, Кајмакчалан, итд. Да ова земља буде пренета у Храм Св Саве на Врачару и ту буде освећена пре него буде закопана као СВЕТА ЗЕМЉА у ново-подигнуту МЕМОРИЈАЛНУ БАШТУ ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918. 2. Да Влада или Скупштина Републике Србије прими на себе одговорност за израду поменуте Баште на пригодном месту. 3. Да ћаци основних школа, као у Енглеској и Белгији, буду изведени на бојна поља да ископају земље. Да им се објасни зашто то чине, да им се уреже у њихову младу свест и невина срца историја јединственог нараштаја Срба, њихових предака, који су несебично пали жртвама да би Србија опстала.

Knjiga Mire Radojević i Ljubodraga Dimića o Prvom svetskom ratu, biće objavljena na engleskom, nemačkom i ruskom, a možda i na kineskom Kniga prestavlja naučna sinteza o ulozi i mestu Srbije i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Napisali su je odabrani profesori istorije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu – doc. dr Mira Radojević i akademik Ljubodrag Dimić. Recenzenti dela su takođe profesori univerziteta – akademik Mihailo Vojvodić i doc. dr Miloš Ković. S novim naučnim saznanjima, autori ove studije, sameravaju i dostignuća srpske i svetske istoriografije. To čine naučnim sredstvima, ali pišu čitkim i razumljivim stilom za širu čitalačku publiku. Knjiga koja se naučnim istinama suprotstavlja političkim revizijama istorije, naročito u ulozi Srbije u ovom razdoblju. http://www.knjizara.com/Srbija-u-Velikom-ratu-1914-1918-Mira-Radojevic-Ljubodrag-Dimic-141101 U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljena je knjiga Mire Radojević i Ljubodraga Dimića „Srbija u Velikom ratu 1914–1918” (kratka istorija), koju su objavili SKZ i Beogradski forum za svet ravnopravnih. O knjizi su govorili episkop bački g. Irinej, Živadin Jovanović, Mihailo Vojvodić, Miloš Ković, Aleksandar Životić i autori, a odlomke iz dela kazivao je Srba Milin.

Дело Душана М. Бапца „Српска војска у Великом рату 1914–1918.” реконструкција рата коју поткрепљује обиље фотографија Монографија „Српска војска у Великом рату 1914–1918.“ Душана М. Бапца, у издању Медија центра „Одбрана”, дело које прати велику победу Србије у Првом светском рату, обогаћено многобројним и вредним фотографијaма, представљено је недавно у Дому Војске Србије. Историчари проф. др Миле Бјелајац, рецензент издања, и проф. др Милош Ковић, између осталог, подсетили су на то да скоро и да нема српске куће чији бар један предак није страдао у Великом рату, и да је управо њему, том српском мученику, јунаку, посвећена ова књига. „Србија је током Првог светског рата изгубила, процењује се, готово милион људи, од којих око 400.000 војних обвезника, скоро трећину укупног становништва. Ниједна друга земља, учесница Великог рата, није тако скупо платила своју слободу”.